• 1

Kako je misija Florens Najtingejl spasla milione: Žena koja je uvela higijensku revoluciju u medicinu

Njena dostignuća dovela su je do izbora za prvu ženu primljenu u Kraljevsko statističko društvo

  • 1
Florence Nightingale

Foto: Shutterstock

Poznata kao „Dama sa lampom“, Florens Najtingejl bila je medicinska sestra koja je brinula o ranjenim britanskim vojnicima tokom Krimskog rata.

Ali, ona je bila i daleko više od toga.

Florens Najtingejl bila je i ostala je jedna od najpoznatijih ličnosti u istoriji medicine, koja je svojom upornošću pomogla da se transformiše dotadašnja praksa koja pre nje nije imala nikakav odnos  prema higijeni, sanitaciji i nezi pacijenata, čime je pretvorila insituciju "medicinske sestre" u cenjenu profesiju.

Florence Nightingale

Foto: Shutterstock

Prvo se pobunila protiv svog privilegovanog porekla

Ćerka imućnog zemljoposednika i majke poreklom iz generacija bogatih trgovaca, Najtingejl je rođena u Italiji 1820. godine. Pametna, ali dokona devojka, izbegavala je majčinu revnost za društvenim statusom, uključujući i njeno očekivanje da će udati ćerku za odgovarajućeg muškarca sa kojim će da podigne porodicu.

Ova veoma obrazovana devojka, nasuprot roditeljskim očekivanjima, pokazala je veliko interesovanje i sposobnost da se brine o bolesnima koji su živeli u blizini imanja njene porodice u Derbiširu. Bila je, takođe, i produhovljena, a kasnije će pisati o „božanskom pozivu“ koji je iskusila kao tinejdžerka, što je inspirisalo njenu odluku da se posveti pozivu medicinske sestre.

Njeni roditelji su bili užasnuti - u to vreme, medicinska sestra se smatrala profesijom najniže klase, a za mnoge pacijente prijem u prepune, prljave bolnice često je značio samo smrt. Ali nakon što je odbila bračnu ponudu udvarača jer je tražila ispunjeniji život, njeni roditelji su konačno popustili.

Otputovala je u Nemačku, a kasnije i u Francusku da studira, gde je naučila mnoge organizacione i medicinske veštine koje će kasnije zastupati.

Krimski rat je bio početak njenog pokreta za higijenu

Nakon što je kratko služila kao nadzornica londonske Institucije za bolesne žene u teškim okolnostima, 1853. godine izbio je rat između Rusije i savezničkih snaga Britanije, Francuske i Otomanskog carstva, a Najtingejl je osetila svoj pravi poziv.  Godine 1854. novinski izveštaji počeli su da prenose alarmantne naslove o opasnim, žalosnim uslovima u britanskim bolnicama izvan Istanbula (tadašnjeg Konstantinopolja) i ova dotad privilegovana mlada žena odlučila je da krene u akciju. Organizovala je i okupila do oktobra skoro 40  obučenih medicinskih sestara - i krenula na front.

Žene su bile šokirani onim što su zatekle - velika prenaseljenost, loše zalihe hrane, loše upravljanje i prljavi stanovi koji su bili leglo zaraznih bolesti poput kolere, tifusa i dizenterije, što je navelo Najtingejl da mesto gde su se smestile nazove "Kraljevstvom pakla". Da situacija bude još gora, britanski muški zvaničnici su prvobitno odbili da dozvole ženama da rade u bolnici, ali su bili primorani da popuste kada je usledio nov talas borbenih žrtava koji je u potpunosti preplavio bolnicu.

Florence Nightingale

Foto: Shutterstock

Najtingejl i njene medicinske sestre su se bacile na posao, ribajući svaki centimetar objekata, insistirajući na redovnom kupanju pacijenata i čestom menjanju sveže posteljine koja je pristizala iz novoosnovane perionice. Nesalomiva žena zatražila je i donacije od Britanije za kupovinu očajnički potrebnih zavoja i sapuna. Ranjenicima je služila i specijalizovane obroke za oporavak.

Neumorno je kritikovala loš sistem ventilacije i kanalizacije, insistirajući na tome da se u objekat dovede što više svežeg vazduha, odluka koja je uticala na izgradnju svih budućih bolnica širom sveta. Rezultaj je bio neminovan - u roku od šest meseci od njenog sprovođenja promena, stopa smrtnosti u bolnici je naglo pala sa prethodnih 40 procenata.

Najtingejlova je takođe uvela i nove pristupe emocionalnoj i psihološkoj strani brige o pacijentima, pri čemu su njene medicinske sestre pomagale vojnicima da pišu pisma kući, a ona sama je noću šetala po odeljenjem sa fenjerom u ruci kako bi lično proverila sve svoje pacijente.

Iskoristila je statistiku da dokaže da njene teorije funkcionišu

Po povratku iz Krimskog rata, Najtingejl je brzo iskoristila svoju slavu. Po nalogu kraljice Viktorije i princa Alberta, napisala je opsežnu studiju, koristeći svoje zapise kako bi istakla smrtonosne posledice loše higijene i sanitarnih uslova u bolnicama i vojnim kampovima britanske vojske, što je dovelo do masovne reorganizacije Britanske vojne kancelarije.

Ona je prva primenila upotrebu grafikona koje je razvila i koristila za procenu stope smrtnosti tokom Krimskog rata, koristeći primenjenu statistiku kako bi se istakla razlika između smrti koju je izazvala bolest tokom tog perioda, naspram smrti koja je usledila usled bitke. Prema toj proceni čak deset puta više britanskih vojnika umrlo je od raznoraznih posledičnih bolesti u bolnici, nego u borbi tokom rata.

Kako se britanska kontrola nad indijskim potkontinentom širila, Najtingejl je ponovo po dužnosti poslata "na teren", što je iskoristila da razvije seriju istraživanja koja su poslata vojnim postrojenjima i bolnicama. Njena istraživanja su dovela do medicinskih i naučnih poboljšanja kako za vojnike tako i za civile širom Indije.

Florence Nightingale

Foto: Shutterstock

Neumorna žena se tokom svog rada konsultovala i sa lekarima i medicinskim radnicima u Sjedinjenim Državama, sa kojima je nesebično delila svoje podatke i studije, savetujući ih o sanitarnim uslovima u poljskim bolnicama tokom Američkog građanskog rata. Njena dostignuća dovela su je do izbora za prvu ženu primljenu u Kraljevsko statističko društvo.

Revolucija u profesiji medicinske sestre

Koristeći donacije i značajan poklon britanske vlade za svoju službu na Krimu, Najtingejl je 1860. godine osnovala Školu za obuku medicinskih sestara Najtingejl, sa sedištem u londonskoj bolnici Sent Tomas, koju je dve godine kasnije proširila i školom za babice. Žene su hrle u škole, pošto su prethodna shvatanja o medicinskom sestrinstvu kao zanimanju "nižeg ranga" potpuno izbledela.

Svaka medicinska sestra dobila je jednogodišnju obuku i kurseve nakon čega bi usledilo dvogodišnje  stažiranje na bolničkim odeljenjima, posle kojeg bi mnoge od njih donele njeno "jevanđelje" o čistoći i nezi u medicinske ustanove širom sveta.

Uprkos njenom sve lošijem zdravstvenom stanju od bolesti koje je dobila i sama tokom rata, zbog kojih je ostala vezana za krevet, Najtingejl je opširno pisala. Dva njena rada, "Beleške o bolnicama" i "Beleške o sestrinstvu: šta je i šta nije", izložila su njene teorije budućim generacijama zdravstvenih radnika i ostale su u štampi i do danas. Oni uključuju praktične savete o ključnim temama, kao što su potreba za svežim vazduhom i ventilacijom, pravila ishrane, kako se saosećajno (ali iskreno) brinuti o očajničkim bolesnicima i, naravno, saveti o dobrim sanitarnim uslovima i higijeni.

- Svaka medicinska sestra treba da pazi da često pere ruke tokom dana. Ako i njeno lice, tim bolje - ističe u svojim spisima Najtingejl.

Bila je pionir i u oblasti javnog zdravlja

Najtingejlina dostignuća su se ubrzo proširila van granica bolnica, kada je usmerila svoju pažnju i na britanske prenatrpane sirotinjske četvrti i prljave radničke kuće. Isticala je da su najčešće pod jednim krovom smeštena deca zajedno sa bolesnima, siromašnima, mentalno obolelima i onima sa neizlečivim bolestima.

Zbog toga je radila i sa socijalnim reformatorima i urbanistima na pionirskim studijama koje su rasvetlile porazne medicinske, emocionalne i finansijske terete siromašnih u Britaniji. Ona je bila ta koja je savetovala filantropa Vilijama Retbouna da razvije nove planova za „okružnu negu” prema kojima su kvalifikovane, obučene medicinske sestre poslate da služe javnosti i u bolnicama i u privatnim kućama, prvo u Liverpulu, a zatim i širom Britanije.

Njen rad i pisanje o javnom zdravlju odigrali su ključnu ulogu u donošenju zakona koji je stavljao odluke o zdravstvenoj zaštiti u ruke lokalnih zvaničnika, a ne centralizovanog biroa, koji su bili najbolje opremljeni da se bave pitanjima u svojim zajednicama.

Najtingejl je nastavila svoj zastupnički rad do svoje smrti 1910, u 90. godini, a njen uticaj na širi svet medicine oseća se i danas, prenosi "Biography"

Video: 3 fenomenalne aktivnosti za decu: Zabava za one od 3 do 103 godine

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Ona

Komentari

  • Margit

    8. novembar 2022. | 20:03

    Srecna sam sto je Florens postojala i oformila zvanje med. sestre jer sam i sama zavolela taj poziv i nesebicno i sa velikim zadovoljstvom ga obavljala 36 godina

    10
    0

    Podelite komentar