Novi početak posle 60. godine: "Odlaskom na Himalaje ohrabrila sam se da promenim život"

Početkom septembra prošle godine En Haloran stigla je do najbliže autobuske stanice u Hoveju, noseći ranac težak 15 kilograma.

I pre toga je mnogo putovala, ali je tada prvi put, u 65. godini krenula sama u svoju prvu putničku avanturu sa rancem na leđima, piše The Guardian.

Negde između prve stanice u Turskoj i njenog konačnog odredišta - joga odmorišta u Mazunteu u Meksiku - pronašla je novu perspektivu.

U Nepalu, penjući se na Gokio Ri koji se nalazi na 5.400 metara na Himalajima, Haloran je slomila svoj štap. Ona ima osteoporozu, zbog čega je u većem riziku od preloma kostiju, pa joj je štap bio neophodan deo opreme za planinarenje.

Iako bi mnogi na njenom mestu odustali, ova hrabra žena odlučila je da uradi drugačije.

- Izazvala sam sebe. Ulilo mi je samopouzdanje da u mojim godinama mogu da se popnem na tu visinu. Sada, kad god se uplašim, setim se sebe na vrhu te planine, setim se kako sam gledala na jezero Gokio i iza toga, na Everest. I kažem sebi, ako si to mogla, onda možeš sve - kaže En.

Karijera u sektoru ljudskih resursa omogućila joj je da savlada alate za lični rast.

- Uvek sam govorila svojoj deci o zoni komfora - kaže ona.

- Istina je da zonu komfora morate da rastežete sve vreme. Kako starite, to je još važnije, jer postajete sve više uplašeni, a ja želim da se borim protiv toga.

En sada ima 66 godina, a zaljubljenik je u planinarenje od svoje pete godine kad ju je majka odvela u Irsku da poseti familiju tokom letnjeg raspusta. Familija koju je posećivala živela je u kući sa pogledom na jezero Anaskaul na poluostrvu Dingl.

- To je divan pogled. Sedela sam tamo kao dete. Volela sam osećaj slobode kad bih se popela na planinu i plakala kad bih se vraćala u London, jer sam se u gradu osećala kao u kavezu - iskrena je En.

Kad je imala 23 godine preselila se u Belharbur, gde je njen ujak imao farmu u blizini planine. Radila je u Golveju, gde su se tek osnivale multinacionalne kompanije i počela je da se specijalizuje za upravljanje talentima i programe rukovođenja. Uveče posle posla penjala bi se na planinu.

Otprilike u to vreme Haloran je upoznala svog muža, farmera, i venčali su se nekoliko godina kasnije. Ali, taman što su počeli da uživaju u porodičnom životu njihov četvorogodišnji sin je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Šest godina kasnije, njen muž je preminuo.

Haloran je imala 42 godine kad je ostala sama sa troje dece od tri, pet i sedam godina. Počela je da traži utehu u poslu. Posle gubitka sina, postala je radoholičarka.

- U nedelju kad je umro, vratila sam se na posao. Počela sam da radim u pet ujutro i radila do osam uveče. Stavljala bih decu u krevet, a zatim sam se vraćala u kancelariju u deset i radila do dva ujutro. To je bio moj beg i pokušaj da se stabilizujem - priča En.

Radila je kao samostalni konsultant za ljudske resurse da bi svakog leta mogla da uzme dva meseca odmora i putuje sa decom. Vodila ih je u Francusku, Španiju, Sijetl, Njujork i Vankuver.

Danas, En drugačije shvata ulogu koju je posao imao u njenom životu.

- Rad je bio moja mirna luka. Radoholičar sam i danas. Na joga-ritritu sam shvatila da moram da se oslobodim svega toga - komentariše En.

Upravo u Mazunteu, gde je bila jedna od 35 osoba na joga-ritritu, jedan od učesnika iznenada se razboleo od retkog i potencijalno opasnog stanja. En se tokom sesija meditacije bavila procenom sistema centra svog bića.

- Htela sam da sve to sredim. Tad sam shvatila da niko drugi ne razmišlja o praktičnosti, a to je bilo otkriće. Svi ljudi oko mene bili su toliko u kontaktu sa svojim emocijama. Znala sam da imam kapacitet za to, ali je bio zakopan. Bilo je zanimljivo gledati sebe - kaže En.

Zajedno sa iznenadnim uvidom, osetila je rastuću samosvest koju, kaže, nikada ranije nije imala.

- Uvek sam razmišljala: „Stvori dovoljno. Odgajaj decu. Biće vremena za drudge stvari kad odeš u penziju.” Ali, meditacija je predstavljala drugu vrstu izazova: morala sam da usporim i ne žalim zbog toga - kaže En.

Ali, pošto je putovala i upoznala nove ljude, od kojih je većina imala manje od 40 godina, a En je planirala da se ponovo poveže na sledećim putovanjima, u njoj se nešto promenilo.

- Želim da se promenim. Pokrenula sam se. Osećam se kao da sam isplivala na obalu i to je za mene sada novi poduhvat kojem hrlim u susret - iskrena je En.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.