Spasenija-Pata Marković, žena koja je napisala prvo zabranjeno kulinarsko štivo: 85 godina "Patinog kuvara"

Foto: Wikipedia/ iz članka Zanimljive žene familije Nenadović

Ona je bila srpska autorka koja je napiasala do sada najobimniju zbirke kulinarskih recepata u Srbiji.

Preporučujemo

Njena kulinarska knjiga objavljena pre 85 godina (1939. godine) pod naslovom "Moj kuvar", ali je u istoriji srskog kulinarstva ostao upamćen kao - "Patin kuvar".

Prema ovoj knjizi, 1956. godine, objavljen je "Ve­li­ki na­rod­ni ku­var", koji je doživeo 24 izdanja, preveden na više stranih jezika, a u čijem uvodu piše: "Ova knjiga rađena je prema poznatoj knjizi "Moj kuvar" koji je pre rata izdala "Politika", a sredila Spasenija-Pata Marković".

Ali Pata nije bila samo žena koja je sakupila sve te dragocene recepte u jednu koricu, već je mnogi istoričari smatraju jednom od prvih učenih žena u Srbiji koje su se borile za izjednačavanje prava žena i muškaraca. Stoga i ne čudi što je njen kuvar - bio zabranjen.

Dete visokog društva 

Rođena kao Spasenija Đurić 31. decembra 1881. godine, Pata je rasla uz oca Dimitrija Đurića, generala, vojnog ministra i člana Srpske akademije nauka, i majku Persidu, ćerku Di­mi­tri­ja Ma­tića, dok­tora fi­lo­zo­fi­je i ministra prav­de i pro­sve­te, člana Društva srpske slovesnosti.

Zahvaljujući svojim korenima Spasenija je dobila prvorazredno vaspitanje i obrazovanje, naročito u Beču, gde je za­vr­ši­la ču­ve­nu ško­lu za do­ma­ći­ce i po­sta­la vr­sna kuvarica.

Kao mlada se udala za pešadijskog majora Đorđa Ristića i sa njim dobila dvoje dece - ćerku Ljubicu i sina Dušana kojeg su Nemci ubili na Banjici 1943. godine. Kasnije se udala za doktora Zorana Markovića.

Feminizam kroz kulinarstvo

Kao jed­na od malobrojnih uče­nih i mo­der­nih že­na u Sr­bi­ji Spasenija Pa­ta Mar­ko­vić je pr­vu zbir­ku re­ce­pa­ta "Ku­var i sa­vet­nik" iz­da­la još 1907. godine. Kako je bila upravnica "Domaćičkog tečaja" Beogradskog ženskog društva i Ženske zanatske škole, ši­ri­la je na mlade devojke svo­je sta­vo­ve i ide­je do­ne­te iz Be­ča. Pro­pa­gi­rala je evrop­ski na­čin ži­vo­ta i na­če­lo da Srp­ki­nje tre­ba da za­vr­ša­va­ju ško­le i da se oslo­bo­de rop­stva ko­je oko njih stva­ra­ju ku­hinj­ski zi­do­vi.

Zbog svojih naprednih ideja Spasenija je odmah doživljena kao svojevrsni disident, zbog čega je smetala mnogim pripadnicima srpske konzervativne struje. Za kratko vreme je postala popularna, šireći ideju da je moderna Srbija moguća. Ujedno je vodila i jedinstvenu menzu u kojoj se svakog dana hranilo sto osoba, pretežno školske dece, a bila je i aktivna članica Kola srpskih sestara.

Zahvaljujući kolumni "Jelovnik za danas", koju je 1937. godine počela da piše u beogradskom dnevnom listu "Politika", pozivala je čitateljke iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije da šalju recepte zaboravljenih starih jela i specifičnih jela kraja u kome žive. Na taj način sakupila je ogromnu i vrednu riznicu kulinarskih specijaliteta koje je brižljivo proučavala, lično isprobavala s najboljim beogradskim kuvarima i poslastičarima, a potom ih uobličavala i činila svakom razumljivim.

Patina popularnost među čitateljkama bila je velika, a redakcija "Politike"primala je hiljade pisama. U mnogim porodicama kuvalo se po jelovniku koji im je za taj dan predložila Spasenija Marković, koja je želela da obrazuje svoje čitateljke. Ona je duboko verovala da savremena Srpkinja ne zaostaje i ne treba da zaostaje za savremenom Francuskinjom, a njene čitateljke su zahvaljujući njoj saznale sastav hrane i kalorijske vrednosti njenih sastojaka, koje su najbolje dijete i šta znači ekonomično vođenje domaćinstva.

Foto: Wikipedia/ časopis Vreme, članak „Patin (i moj) kuvar”

Dve godine kasnije imala je dovoljno materijala da napravi svoju čuvenu knjigu "Moj kuvar", kolokvijalno poznat kao "Patin kuvar". Do početka Drugog svetskog rata, Spasenija je objavila još tri kuvara i 15 svezaka raznih recepata.

Fenomen "Patin" kuvar

"Patin" kuvar predstavlja zbirku sa više od 4.000 isprobanih, sređenih i nesumnjivo odličnih recepata, sačinjenih u saradnji sa najboljim kuvaricama, poznavaocima domaće i strane kuhinje, gurmanima i petoricom u to doba vrsnih lekara. Objavljen 1939. godine, na 800 strana velikog formata, i do danas je vredan priručnik za kulinarske veštine, dijetetiku, negu bolesnih, ishranu dece i starih osoba, za pripremanje porodičnih okupljanja i slava, kao i nenametljivi građanski bonton za trpezom.

Godine 1956. izdavačko preduzeće Na­rod­na knji­ga objavilo je, "zbog velikog interesovanja", novu verziju ovog Patinog kuvara pod nazivom Veliki narodni kuvar, a sedamdesetih godina njena ćerka Ljubica Ristić ga je preuredila i modernizovala.

Za sve to vreme "Patin" kuvar je bio i ostao čest i po­že­ljan po­klon, svojevrsna kulinarska "biblija” koja se i danas u porodici prenosi i nasleđuje sa kolena na koleno.

Specifičnost ovog kuvara bila je u tome što se u njemu nalazi gotovo sve što ima veze sa kulinarstvom, kuhinjom i ishranom - od tradicionalnih domaćih jela, do egzotičnijih recepata poput pripreme artičoka na sedam načina ili sušenja paradajza na suncu. U njemu su prikazana svakodnevna jela bez obzira na to da li su autentično srpska ili austrijska, grčka, vizantijska ili turska.

Jugoslavija, prva zemlja koja je zabranila - kuvar

Pata Marković stvorila je delo koje se samom pojavom, a još više sadržajem, razlikovalo i od predratne retorike, pa je tako zasmetala mnogim pripadnicima srpske konzervativne struje. Tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka počela je redovno da izdaje "Čitanku" za domaćice.

Međutim, ovaj nedeljnik izlazio je i u vreme šestojanuarske diktature, koja je trajala od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine, i bila je jedino štivo koje je izlazilo - bez cenzure. Tako je "Čitanka" postala svojevrsno opoziciono glasilo, koje je je Patin brat, inače zakleti opozicionar, koristio da, na jednoj stranici, kroz recepte - kritikuje kralja i diktaturu. Uskoro je nedeljnik zabranjen, a tadašnja Jugoslavija postala je jedina zemlja na svetu koja je (bar u to vreme) - zabranila knjigu koja se bavi kuvanjem.

Foto: Shutterstock

Ali Patin sukob sa vlasti tu nije bio gotov. Iako je bilo poznato da je tokom rata ova hrabra žena u svojoj kući krila jevrejsku decu od okupatora, njene na­pred­ne ideje i bur­žo­a­sko po­re­klo po završetku rata do­ve­li su do nje­nog hap­še­nja. Sva njena imovina je nacionalizovana, a ime izopšteno iz javnog života. Sve što je iakada ima­lo bilo kakve ve­ze s Pa­tom za­branje­no je, a njena knjiga recepata se skri­vala na po­li­ca­ma. Sva naredna izdanja ovog čuvenog kuvara  koja su ob­ja­vlje­na posle 1945. go­di­ne pa sve do 1990-ih (dvadeset godina posle njene smrti) pot­pi­sa­na su sa­mo sa inicijalima"S. M.".

Ipak, kako je bila jedina školovana domaćica dozvoljeno joj je da radi, pa je nastavila da vodi škole za žene i da uči omladinke lepom ponašanju, manirima za stolom i osnovama građanske kuhinje, prilagođene proletarijatu.

Uticaj Patinog kuvara na moderno srpsko društvo

Spasenija Pata Marković spada među malobrojne srpske žene s kraja 19. i u prve polovine 20. veka koje su emancipovale svoj spisateljski, naučni, filozofski, slikarski, arhitektonski, medicinski ili dar za humanitarni rad. Spasenija je prodrla u srpsko društvo kroz kuhinju i opstala sa svojim kuvarom, pored svih zabrana, osam decenija kasnije. "Pa­tin ku­var" nastavio je da se štampa, koristi i prenosi s kolena na koleno.

Nju je ovekovečio i čuveni beogradski hroničar Branislav Nušić, koji je o Spaseniji Pati Marković pisao u superlativu.

-  Od kada uđete u njen dom vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, gospođa Marković ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Kada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom Dvor, dok ne prozborite sa njom ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači - prenosi Nušićeve reči Vikipedija.

Nakon kulinarske revolucije, Pata je posle Drugog svetskog rata još dugo živela okružena porodicom i doživela je duboku starost. Umrla je u Beogradu krajem 1974. godine.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.