Narodna heroina Sonja Marinković: Hrabar život partizanke i mučenička smrt u 25. godini

Foto: Wikipedia/Znaci.net

Ona se borila protiv fašizma. Komunistkinja, revolucionarka i narodna heroina Sonja Marinković, dala je svoj život oslobađajući zemlju od nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata, i za svojih jedva 25 godina života postavila visoku lestvicu u herojstvu budućim naraštajima.

Preporučujemo

Nažalost, heroina koja je preminula mučeničkom smrću, danas je retko pominjana, iako nekoliko škola i ulica s ponosom nosi njeno ime. A kako je rođena na današnji dan (3 aprila) 1916. godine, pravo je vreme da se prisetimo hrabrosti bez premca mlade partizanke.

Sonja je rođena u Slavoniji, u porodici sveštenika Đorđa i učiteljice Milane Marinković, koja je preminula od tuberkuloze kada je devojčica imala svega dve i po godine. Iako se otac preoženio učiteljicom Danicom Leskovac, kako bi mu pomogla u podizanju tri devojčice i jednog dečaka, i ona je nažalost preminula ubrzo. Porodica je nastavila često da se seli, zbog prirode očevog posla, sve dok se nisu nastanili u Somboru, kada je Đorđe odustao od sveštenstva i postao županijski beležnik.

U vojvođanskom gradiću završila je osnovnu školu i gimnaziju, a kasnije i Poljoprivredno-šumarski fakultet u Zemunu. Pod uticajem brata Milenka rano se pridružila izviđačima i ubrzo postala njihov vođa. Iako je rođena sa iščašenim kukom zbog kojeg je ceo život bila hroma na levu nogu, osnovala je i planinarsku sekciju koju je vodila i bila veoma aktivna.

Foto: Wikipedia/Nenad Glišić

Već na drugoj godini studija pridružila se studentskom pokretu, levičarski nastrojenoj omladini, a uskoro je postala i članica Komunističke partije Jugoslavije. Sestra Vida se kasnije prisećala da je učestvovala u toliko akcija da niko nije mogao ni da ih popamti. Zbog ozbiljnosti, posvećenosti i organizacionih sposobnosti prihvatila je niz ozbiljnih dužnosti, koji ju je na kraju doveo i do toga da bude članica jugoslovenske delegacije Svetskog omladinskog kongresa za mir, održan 1937. godine u Parizu.

U miru se borila za ženska prava

Nakon što je diplomirala zaposlila se kao inženjer agronomije u Novom sadu i potpuno posvetila partijskom radu.

Postala je predsednica omladinske sekcije u Ženskom pokretu, sekretarka Ženskog pokreta i rukovodilac komisije za žene pri Pokrajinskom komitetu KPJ, radila je na osnivanju ženskih organizacija širom Vojvodine i rukovodila njihovim radom.

Okupljala je žene koje su radile na skupljanju Crvene pomoći za uhapšene komuniste, za porodice koje su bili u teškoj materijalnoj situaciji, za španske dobrovoljce kojih je iz Vojvodine bilo oko 50.

Organizovala je čitalačke grupe, kurseve za opismenjavanje, savetovališta za žene, traženje posla za nezaposlene, ženske sekcije radničkih sindikata, istupala je na zborovima gde se vatreno zalagala da žene dobiju pravo glasa i da postanu ekonomski i politički ravnopravne sa muškarcima.

U ratu hapšena i mučena

Zbog svog revolucionarnog rada Sonja je mnogo puta bila uhapšena, ispitivana i zverski mučena. A jedan put je bio koban.

Osmog aprila 1940. godine, prilikom pretresa njenog stana pronađena je gomila različitih proskribovanih letaka i "zabranjenog" materijala. Odmah je iz Beogradu porebačena u Novi Sad na ispitivanje gde su je mučili i zlostavljali kako bi iz nje izvukli priznanje.

Ali, uzalud. Iako su je batinali, tukli po tabanima, lomili prste, naglavačke je vešali, provlačili štap između vezanih ruku i nogu i u tom položaju tukli, vukli po podu i kotrljali, "odala" je samo ono što su njeni tamničari već znali, ni reči više, glumeći da sarađuje s njima. Nikoga nije odala niti ugrozila, iako su je zatvorenici viđali kako sva izubijana leži na podu ćelije u krvi.

Foto: Wikipedia/Nenad Glišić

Uprkos mučenju, sačuvala je hladnokrvnost i smirenost i "složila" priču da je akcija prikupljanja pomoći pre svega bila humanitarna akcija, da je nastala njenom privatnom inicijativom po ugledu na slične akcije u Beogradu i da se iza toga ne skriva nikakva ilegalna komunistička organizacija. Njena priča je prošla i tužilac nije imao dovoljno dokaza da je optuži

Sestra Darinka, koja ju je tada posećivala u zatvoru, sećala se kasnije da Sonjinih reči iz zatvora, kako prenosi "AlJazeera": “Znaš, govorila mi je sedeći tako na zemlji, očiju još zamagljenih od skorih uzbuđenja, dok su me tukli, uvek sam mislila na najlepše što sam u životu imala. Lepe misli čoveku donose snage!”

"Za nama idu milioni"

Nakon okupacije Jugoslavije 1941. godine, Sonja je učestvovala u pripremama za ustanak i formiranje partizanskih odreda, diverzantskih grupa i organizaciji Narodne pomoći. Zbog zadatka uputila u Glavni štab Narodno-oslobodilačkog pokreta, koji se tada nalazio u Beogradu.

Dok je čekala skelu da se prebaci iz Pančeva u Beograd, policijski agent je prepoznao njen hod i odmah uhapsio, zbog čega je policija momentanlo pretresla njenu kuću i pronašla pregršt letaka na nemačkom jeziku, koji su planirani da se podele Nemcima koji bi su bili voljni da se pridružili borvi protiv fašizma.

Dve nedelje kasnije, 29 jula, iz Pančeva je premeštena u zatvor u Veliki Bečkerek zajedno sa drugim uhapšenim komunistima. Kako bi zaplašili stanovništvo i osvetili se partizanima, fašisti u ranu zoru 31. jula prebacili sve uhapšene u Županijsku palatu, gde su tadašnje okupacione vlasti odlučivale ko će biti streljan. Njih 90 je potrpano u kamione i odvedeno do napuštenog zrenjaninskog groblja "Bagaljiš" i sve ih redom, podeljene u grupe, straljali.

Kada je stala pred streljački stroj, Sonji je naređeno da okrene leđa, ali se ona isprsila, raskopčala mantil i uzviknula: "Pucajte, ovo su komunističke grudi! Nas možete pobiti, ali znajte da za nama idu milioni ljudi!"

Sonjino herojstvo sa svega 25 godina života, upamtio je obližnji meštanin koji je sve to posmatrao, kao i nekoliko Jevreja i Roma koje su okupatori tu doveli pokopaju ubijene. I otac Đorđe i sestra Vida su posmatrali Sonjino streljanje iz prikrajka, jer im Nemci nisu dozvolili da priđu.

I kao da ovaj kraj nije bio dovoljno tragičan - Sonjini posmrtni ostaci  nikada nisu pronađeni, jer su fašisti prilikom povlačenja raskopali grobnicu i sve spalili, kako bi prikrili tragove svog zločina. Dve godine kasnije, 25. oktobra 1943. godine, Sonja Marinković je posmrtno proglašena je za narodnog heroja, kao i njena predhodnica Marija Bursać.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.