Džeki Kenedi Bliskog istoka: Fara Pahlavi, poslednja carica Irana; prva krunisana žena muslimanskog sveta

Njeno carsko veličanstvo kraljica Fara Pahlavi, Šabanu od Irana, rođena je u Teheranu 14. oktobra 1938. godine, kao jedino dete gospodina Sohraba Dibe i Faride Dibe Gotbi. Nakon smrti njenog oca 1947. godine, Fara Pahlavi se školovala u italijanskoj školi, a kasnije i u školi "Jovanka Orleanka". Diplomu je stekla na sekularnoj persijskoj i francuskoj srednjoj školi u Teheranu.

Ona je prvi put srela šaha, koji je krunisan 1941. i vratio se na vlast 1953. nakon državnog udara koji je podržala CIA, u iranskoj ambasadi u Parizu, gde je studirala arhitekturu.

Fara i Muhamed Reza Pahlavi venčali su se već 20. decembra 1959, samo godinu dana nakon što se on razveo od druge supruge Soraje. Njihovo venčanje probudilo je mnogo radoznalosti svetskih medija jer je venčanje bilo kombinacija tradicije i zapadnjačkih običaja, a mlada je nosila venčanicu koju je dizajnirao Iv San Loran, tada kreator modne kuće "Dior". Na glavi joj je sijala tijara ukrašena mnoštvom dijamanata, od kojih je najveći roze kamen Noor-ul-Ain, jedan od najvećih na planeti.

Carica Fara rodila je prestolonaslednika Rezu 1960, princezu Farahnaz 1963, princa Alirezu 1966, i princezu Lejlu 1970.

Pahlavi se seća da joj je šah govorio o odgovornostima koje bi imala kao njegova žena, ali je ipak bila iznenađena obimom svojih dužnosti. Šah je Faru 1967. godine krunisao kao caricu Irana, šabanu, a on se takođe krunisao za kralja kraljeva, ili šahanšaha, na raskošnoj ceremoniji.

Prava carica svog naroda

Tokom 1960-ih i 70-ih godina, carica Fara je mnogo putovala po Iranu kako bi podržala socijalne i ekonomske reforme svog muža za unapređenje prava žena i dece, invalida i hendikepiranih, kulture i umetnosti, nauke i medicine, arhitekture i životne sredine. Pod pokroviteljstvom Fondacije Fara Pahlavi, finansijski je podržala mrežu muzeja, umetničkih centara i desetine dobrotvornih organizacija. Neumorno je radila na zagovaranju iranske kulture i umetnosti i na podsticanju seoskih preduzeća u zajednici da revitalizuju tradicionalne rukotvorine. Osnovala je niz značajnih događaja za proslavu savremene i moderne iranske umetnosti i kulture.

Posebnu pažnju privlačila je zbog činjenice da se nikad nije pokrivala hidžabom i da se oblačila u zapadnjačkom stilu. Zbog toga je prozvana Džeki Kenedi Bliskog istoka, a Endi Vorhol je 1976. čak otputovao u Iran samo kako bi napravio Farin portret.

Carica Fara je predvodila napore da se promoviše pismenost dece osnivanjem dečjih biblioteka u gradovima i na selu. Svoje studije arhitekture dobro je iskoristila kada je lobirala da se istorijske zgrade spasu od rušenja i očuvanje otvorenog zemljišta od razvoja tako da su parkovi i zeleni prostori postali odlika prepunih urbanih centara. Ona je bila na čelu Korporacije za obnovu južnog Teherana koja je imala za cilj da ublaži siromaštvo i poboljša uslove života u južnim predgrađima Teherana.

Srušila je mnoge barijere za vreme svoje vladavine

Carica Fara je srušila mnoge barijere tokom svoje dve decenije na prestolu.

Bila je prva krunisana žena suverena Irana i prva žena krunisana bilo gde u muslimanskom svetu.

Bila je prva žena u muslimanskoj zemlji koja je javno donirala krv, stoji na zvaničnom sajtu Fare Pahlavi.

Kao ambasador svog supruga u inostranstvu, carica Fara je predstavljala Iran u različitim zemljama poput Kine, Sjedinjenih Država i Senegala, držeći glavna politička obraćanja i prisustvujući međunarodnim konferencijama. Carica Fara je najponosnija na svoj revolucionarni rad u ime ljudi obolelih od lepre, koji su prethodno bili izloženi diskriminaciji. Carica je posećivala kolonije leproznih krajem šezdesetih i ubeđivala svog muža da pokloni parcelu zemlje kako bi gubavci bili smešteni u uzornoj zajednici, školovali se i zarađivali za rad. Ona je pozvala medicinske specijaliste iz celog sveta da dođu u Iran da rade sa gubavcima i zalagala se za metode zasnovane na zajednici da im pomognu. Napori carice Fara da promeni popularne percepcije o lepri bili su međunarodno priznati kao sila za progresivne promene.

Međutim, Iranskom revolucijom se sve promenilo.

Sve autoritarniji šah ukinuo je višepartijski sistem i prinudno industrijalizovao velike delove zemlje. Za Iran je svrgavanje monarhije i potpuna revolucija značilo promenu mnogih pravila i život po šerijatskim zakonima, a za Pahlavijeve život u izgnanstvu.

U januaru 1979, nakon nekoliko meseci štrajkova i nasilnih protesta usled Iranske revolucije, Pahlavi je pobegla iz Irana sa svojim mužem, provodeći ostatak svog života noseći se sa gubitkom i izgnanstvom. Samo nekoliko dana nakon njenog bekstva, Islamska revolucija je uspela povratkom ajatolaha Ruholaha Homeinija, koji je preuzeo vlast i stvorio islamsku republiku koja se danas suočava sa kritikama zbog represivne politike i ozbiljnih kršenja ljudskih prava.

Osamnaest meseci nakon bekstva iz domovine, Pahlavi je izgubila muža, koji je preminuo od raka u Egiptu. Otprilike 20 godina kasnije, 2001. godine, njena najmlađa ćerka, 33-godišnja Lejla, umrla je od predoziranja u Londonu. Jedanaest godina kasnije, njen najmlađi sin Alireza oduzeo je sebi život u 44. godini nakon što se nekoliko godina borio sa depresijom.

Danas ona svoje vreme provodi između Francuske i Sjedinjenih Država, gde žive njena deca i unuci. Entuzijastična je podrška iranskim umetnicima i piscima. Ona pomno prati dešavanja u Iranu i svakodnevno je u kontaktu sa sunarodnicima koji joj pišu i izražavaju svoju podršku i prijateljstvo. Carica Fara je dobila brojne počasne doktorate i diplome mnogih međunarodnih institucija. Dobitnica je i brojnih nagrada za svoj humanitarni trud.

Snima se i holivudski film o njenom životu

Fara Pahlavi i danas živi u Americi, a u Iran više nikad nije kročila. Nastavila je život u daleko skromnijim uslovima nego što je navikla, a 2004. godine objavila je memoare pod nazivom "Trajna ljubav: Moj život sa šahom", u kojima je pisala o svojoj porodici i odnosu sa pokojnim suprugom.

U okviru novonajavljene saradnje sa organizacijom "Žene pokreta", "Serendipity Group" i Džonom Pauersom Midltonom, na koje je Njeno Veličanstvo ovlastilo svoja životna prava, trenutno se radi na dokumentarnom filmu i scenarističkom projektu, objavio je "Deadline", prošlog meseca.

Dokumentarni projekat je nedavno počeo da se snima u Vašingtonu, a očekuje se da će produkcija biti nastavljena tokom cele godine. Skriptni projekat se razvija istovremeno.

- Zainteresovan sam da "Serendipity" želi da ispriča moju priču kroz dokumentarni film i projekat po scenariju, ali želim da odu dalje od toga. Želim da pokažem šta je Iran i ko je iranski narod. Želim da pričaju o mojoj zemlji, posebno o njenoj istoriji i kulturi koja mi je veoma važna - kaže Pahlavi, koja je bila u braku sa pokojnim šahom Mohamedom Rezom Pahlavijem 20 godina pre nego što je umro u egzilu u Egiptu 1980.

Fokusiraće se na pokazivanje otpornosti žene koja, uprkos izgnanstvu koje je trajalo više od 45 godina, i oplakujući gubitak muža i dvoje dece, ostaje duboko odana svojoj dužnosti kao suverena i privržena svojoj domovini. Nikada se nije ponovo udala niti odustala od svog iranskog identiteta. Njen brak sa šahom ide dalje od zajednice između muškarca i žene, ili između podanika i njenog suverena; to je zajednica građanke sa svojom domovinom. Sve dok ih smrt nije rastavila.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.