Prva žena doktor nauka u Srbiji nema svoj grob: Doktorat joj proglasili plagijatom, zamerali joj svaki uspeh

Ksenija Atanasijević je prokrčila je put svim budućim ženama univerzitetskim profesorima u našoj zemlji, istrpevši pri sticanju ovog akademskog zvanja nezamisliv teror muških kolega.

Sa najvišim ocenama je diplomirala 1920. godine na Beogradskom univerzitetu, na grupi za čistu filozofiju sa primenjenim filozofskim disciplinama i klasičnim jezicima, a potom završila jednogodišnje postdiplomske studije u Parizu, nakon čega je odbranila sa najvišom ocenom doktorsku tezu u 28. godini života i time postala prva žena u Srbiji koja je stekla titulu doktora nauka (i prva žena docent i prva žena vanredni profesor u Srbiji).

Dok je studirala filozofiju i klasične jezike na Filozofskom fakultetu u Beogradu, bila je jedna od 12 studentkinja, a njena odbrana doktorske teze 1922. godine "Brunovo učenje o najmanjem" privukla je toliku pažnju da je i sama napisala da je "velika univerzitetska sala bila dupke puna studenata i beogradskog sveta", da su ona i njenih pet ispitivača jedva disali.

U komisiji su bili sve sami velikani srpske nauke - njen mentor Branislav Petronijević i filozofi Dragiša Đurić, Nikola Popović, Veselin Čajkanović, kao i matematičar Milutin Milanković.

Kako navode biografi, neki od članova komisije, neuvereni da bi, uprkos njenom izvrsnom poznavanju klasične filologije, mogla da rešava i teške probleme više matematike, dali su joj neobičan zadatak iz diskretne geometrije, koji joj nisu bili u opisu doktorata, a ona je ipak sve uspešno uspela da reši.

Kada ga je rešila sa lakoćom i elegancijom, Milutin Milanković se zabezeknuto okrenuo kolegi i upitao: "Verujete li vi, dragi kolega, da je sve u redu sa hormonima ove mlade dame?".

Kada je i postala profesor Filozofskog fakulteta na prvoj sednici na kojoj je prisustvovala, rektor Tihomir Đorđević joj je rekao: "Čestitam gospođice, ušli ste u pakao!".

Ona je 1928. godine dobila mesto vanrednog profesora, ali je jedan od njenih kolega postao pokretač kampanje da se Ksenija Atanasijević ukloni sa Univerziteta. Usledile su lažne optužbe za plagijat koje je lansirao arheolog Miloje Vasić. Nije bilo dokaza, pa nisu mogli da je uklone sa Univerziteta, ali je ovo bilo dovoljno da Univerzitetsko veće poništi njen izbor za vanrednog profesora. Kada je 1936. godine njen izbor ponovo došao na dnevni red Saveta Univerziteta, ponovo je odbijena sa objašnjenjem da je problem u njenim "moralnim kvalifikacijama" i u tome što se nedovoljno učtivo obraća nekim kolegama.

Ksenija više nije bila u stanju da izdrži pritisak koji je trpela, pa je dala ostavku. Ironijom sudbine, iste godine Enciklopedija "Britanika" uvrstila je njen doktorski rad u relevantnu literaturu o Đordanu Brunu. Posle odlaska sa Univerziteta, bila je bez posla.

Nepoželjna koleginica, saborkinja, naučnica

Kada je počeo Drugi svetski rat, dobila je posao u Ministarstvu prosvete i kasnije u Univerzitetskoj i Narodnoj biblioteci. Pre rata je javno istupala protiv nacizma i antisemitizma, pa ju je za vreme okupacije hapsio Gestapo, a 1941. je odbila da potpiše Nedićev "Apel srpskom narodu" u kome je grupa beogradskih intelektualaca osudila komunistički ustanak. Kada je došlo do okupacije ona se povukla iz javnog života. To je bilo njeno shvatanje patriotizma.

Sve to nije sprečilo nove komunističke vlasti da je posle rata uhapse, a jedan od njenih bivših kolega, Dušan Nedeljković, koji je postao dekan Filozofskog fakulteta i predsednik Komisije za ratne zločine, tražio je za nju smrtnu kaznu. Na kraju je puštena iz zatvora uz gubitak građanskih prava, a njene knjige su zabranjene. Iako je dobijala pozive da predaje u SAD-u, ostala je u Srbiji.

Bacili joj kosti, nema svoj grob

Preminula je 1981. godine u Beogradu.

Sahranjena je na Novom groblju, a ni posle smrti nije našla mir. Kako nije imala potomstvo i bliske srodnike, nije bilo nikoga ko bi plaćao godišnju naknadu za održavanje njenog grobnog mesta, zbog čega su nekoliko godina nakon smrti njeni posmrtni ostaci ekshumirani i pohranjeni u masovnoj grobnici bezimenih i zaboravljenih. Ksenija Atanasijević od tada nema grob.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.