Tanja je na porođaju u Nemačkoj doživela nezamislivo: Kod nas bi se digla kuka i motika, a tamo je normalno

Kada govorimo o trudnoći i porođaju, iskustva se drastično razlikuju od zemlje do zemlje. U potrazi za boljim uvidom u to kako izgleda porođaj u Nemačkoj, prenosimo intervju koji je Tanja dala Bojanu Todoroviću, a koji donosi detalje o ovom iskustvu iz prve ruke.

Tanja se porodila u manjoj bolnici u Ofenburgu, blizu granice sa Francuskom i Švajcarskom. Prvobitno je želela kučni porođaj, ali zbog udaljenosti bolnice (oko 40 km) i nedostupnosti babica koje su već bile rezervisane, odlučila se za porođaj u bolničkom okruženju.

Ono što je istakla kao posebno iskustvo jeste potpuna sloboda u donošenju odluka i velika podrška osoblja. Babice su bile uz nju tokom celog porođaja, dok lekari nisu prisutni osim u slučaju komplikacija.

Vođenje trudnoće u Nemačkoj

Jedna od prvih razlika u odnosu na sistem u Srbiji jeste način vođenja trudnoće. Pregledi se obavljaju na svake 4 do 6 nedelja, a ultrazvuk se radi svega nekoliko puta u toku cele trudnoće. Prvi ultrazvuk se zakazuje nakon 12. nedelje, a sledeći tek oko 30. nedelje. Invazivni pregledi, poput pregleda spekulumom, gotovo ne postoje – izuzev neophodnih briseva pred kraj trudnoće.

Tanja ističe da je trudnoću doživela kao veoma mirno i umirujuće iskustvo. Medicinski tretmani su svedeni na minimum, čime se trudnici omogućava da trudnoću doživi što prirodnije, bez nepotrebnog stresa. Tokom poslednjih mesec dana, CTG se obavlja jednom nedeljno, ali osim toga, trudnica ima potpunu slobodu do termina porođaja. Na redovnim pregledima lekar ili babica prate osnovne parametre trudnoće, poput krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, ali se trudnice ne opterećuju dodatnim analizama ukoliko za to ne postoji medicinski razlog.

Bez 4D ultrazvuka i prekomernih pregleda

Jedna od specifičnosti nemačkog sistema jeste i zabrana 4D ultrazvuka. Ova praksa se ne sprovodi ni po želji trudnica, jer se smatra medicinski nepotrebnom. U Nemačkoj se pridaje značaj samo onim pregledima koji su od ključne važnosti za praćenje zdravlja bebe i majke, čime se smanjuje izlaganje fetusa ultrazvučnim talasima. Tanja je istakla da je ovo za nju bilo iznenađenje u početku, ali da je vremenom shvatila koliko se nemački sistem oslanja na minimalne medicinske intervencije, uz veliko poverenje u prirodan tok trudnoće.

Porođaj bez lekara – samo babica

Jedna od najvećih razlika u odnosu na srpski sistem porođaja jeste prisustvo lekara – ili bolje rečeno, njegovo odsustvo. Ukoliko trudnoća i sam porođaj protiču uredno, lekar nije prisutan. Celokupan porođaj vode babice. Tanja se porodila dva puta u Nemačkoj, i oba puta su porođaji protekli uz podršku babica, bez intervencije lekara.

Prvi porođaj protekao je glatko, dok je drugi bio specifičan jer je beba bila karlično postavljena. Ono što je fascinantno jeste da ni u tom slučaju nije odmah predložen carski rez. Tek tokom samog porođaja, babice su shvatile da je beba u karličnom položaju, ali su svejedno nastavile sa prirodnim porođajem. Budući da nemački sistem nastoji da omogući što više prirodnih porođaja, carski rez se predlaže samo kada je to zaista neophodno.

Sem toga, ona ističe da su babice prisutne kao podrška, i tokom porođaja mama je omogućeo da rade šta žele i kako im prija.

Ambijent porođajne sale – potpuna sloboda

Tanja naglašava da porođajne sale u Nemačkoj više podsećaju na tople, prijatne sobe nego na bolničko okruženje.

"Soba u kojoj sam se porodila nije imala vidljive medicinske instrumente. Svetla su bila prigušena, a oko mene su bile pilates lopte, stolice za porođaj, pa čak i velika kada, u slučaju da želim porođaj u vodi. Ništa od medicinskih instrumenata nije bilo vidljivo – sve je bilo sakriveno iza ormarića Babice su mi dopustile da sama biram položaj u kojem ću se poroditi – mogla sam da čučnem, stojim, ležim, oslonim se na konopac koji visi sa plafona, ili koristim posebnu stolicu s otvorom."

Tokom prvog porođaja, koristila je krevet sa podesivim naslonom i konopcem za držanje -  jer ne postoji klasični "ginekološki sto". Tokom drugog porođaja, više je šetala i koristila tehnike pravilnog disanja kako bi olakšala proces.

Takođe, posebnu podršku pružale su babice koje su ohrabrivale trudnicu i pratile njene potrebe. "Možeš ti to, ja sam tu da ti pomognem", je jedino što mi je govorila.

"Jedna od njih je čučala pored mene i držala me za ruku, rekla mi je, čak mi je rekla da je slobodno stisnem njenu ruku kad me zaboli"

Carski rez -  ne postoji

Tamo ne postoji mogućnost carskog reza na zahtev. Ne možete samo doći i reći: „Ja želim carski rez, plašim se prirodnog porođaja, koliko to košta?“ – ne, to nije opcija.

Carski rez se tamo zaista radi isključivo iz medicinske nužde. Na primer, moj drugi porođaj je bio specifičan – moja ćerka je bila karlično postavljena. Po svemu što sam slušala i čula, to je dovoljna, odnosno glavna indikacija za carski rez. Međutim, tamo se to nije ni uzimalo u obzir. Tek kada je lekar došao i shvatio da je beba karlično postavljena, rekao je smireno: „Molim vas, sve će biti u redu, ništa ne brinite.“

Zatim mi je objasnio šta treba da radim – rekla su mi da se okrenem i oslonim na laktove i kolena. Suprug mi je bio ispred, držao me za ruke. Doktor je rekao: „Samo me slušajte, reći ću vam kada da se napnete i sve će biti u redu.“

To se dogodilo dva puta – prvi put je rekao: „Evo, glavica je tu.“ Drugi put – i beba je izašla.

Ono što mi je ostalo urezano u sećanje jeste trenutak kada su mi, tokom prvog napona, rekli: „Spustite ruku i opipajte bebinu glavicu.“ Taj osećaj, ta sigurnost da je sve u redu… i onda, uz drugi naponski trud, beba je bila tu.

Porođaj se završio, bebu su mi odmah stavili na grudi, vreme je stalo. Opet, sve prirodno, bez intervencija, jednostavno – tako se tamo radi.

Prirodna indukcija

Tanja je istakla da su joj doktori savetovali da na dan termina poseti bolnicu kako bi utvrdili da li je potrebna indukcija zbog veličine bebe i Tanjine sitne građe. Ipak, ono što jeste zanimljivo je tip indukcije koje mame dobijaju, a reč je o ricinusovom ulju koji mame piju u soku od pomorandže. U slučaju da ovaj način ne daje efekta, sledećeg dana doktori stavljaju balon koji pritisne cerviks i on luči prostaglandin, kako bi se otvorio grlić.

Tata na porođaju

Tanja je navela i da je njen suprug , koji je sve vreme bio s njom, došao u sobu i čak držao bebu - bez briseva, specijalnih odela i sterilizacije.

"Oni idu na jednu prirodnu mikrofloru, koja je u okruženju", kaže ona.

Nakon što beba dođe na svet, u Nemačkoj je uobičajeno da se beba odmah stavlja na majku i omogućava nesmetan kontakt koža na kožu.

"Posle porođaja su ga pitali da li želi da ispoštujemo taj zlatni sat, odnosno kako mi želimo da postpumo. Ovde je praksa da se beba istog momenta stavi na mamine grudi. Prekriju peškirom, stave jorgan koji je bio na meni, ušuškaju me i to je to. Ukoliko je potrebno, podržete da neđeš položaj za prvi podoj.

Ona navodi da beba zatim ide u sobu sa mamom, dobija svoj krevetić i ne odvaja se od mame.

Pupčana vrpca se ne seče odmah, već se čeka da prestane pulsiranje. Lekar dolazi tek kada je sve završeno i ako nema komplikacija.

Period nakon porođaja – kućna nega i podrška

Jedna od posebnih pogodnosti nemačkog sistema jeste kućna nega nakon porođaja. Nakon otpusta iz bolnice, koji obično usledi već nakon 24 do 48 sati, dolazi babica (Hebamme) koja obilazi majku i bebu u prvih nekoliko nedelja. Babica pomaže oko dojenja, pregleda bebin pupak, prati kako se majka oporavlja i daje korisne savete.

U Nemačkoj se podstiče dojenje, ali se majkama ne nameće pritisak. Babice su edukovane da pruže podršku bez osuđivanja, bilo da majka odluči da doji ili koristi adaptirano mleko. Takođe, veliki naglasak se stavlja na postporođajni oporavak majke, uključujući posebne vežbe i fizikalnu terapiju za jačanje mišića karličnog dna.

Vakcine

Pored toga, bitno pitanje kojim se Nemačka bavi malo drugačije je i vakcinacija.

„Tamo možeš da biraš da li ćeš vakcinisati dete ili ne. Imaš slobodu da odlučiš.

Jedina obavezna vakcina je MMR, ali samo ako dete kreće u vrtić ili školu. To je jedino što je propisano kao obavezno. Naravno, neki roditelji odluče da je dete primi kasnije – da li pre polaska u školu ili na neki drugi način, ne znam tačno kako to funkcioniše. Moja deca su još mala, ali niko te ne pritiska da doneseš odluku odmah.

Moj susret s pedijatrom bio je takav da mi je, pre nego što donesem bilo kakvu odluku, rekla: ‘Postoji knjiga na nemačkom koja se zove Pro i kontra vakcinacije. Odnesite je kući, pročitajte i sami odlučite.’

Što se tiče lekara, neki su za vakcine, neki su protiv. To je potpuno transparentno – uvek možeš da pronađeš informacije o tome koji su lekari za, a koji protiv, i da se odlučiš kod koga ćeš ići. Nema nikakvog pritiska.

Lekari su podeljeni, ali bez ikakvih velikih raskola. Neki su više okrenuti homeopatiji, neki su zagovornici klasične medicine. Ali, ono što je najvažnije – niko te ne osuđuje, niko te ne primorava. Odluka je potpuno na tebi.“

Tanjino iskustvo pokazuje da Nemačka primenjuje pristup u kojem se trudnicama pruža više slobode i poverenja u sopstveno telo. Minimalni medicinski pregledi, odsustvo lekara tokom prirodnog porođaja, i ambijent prilagođen trudnici stvaraju uslove u kojima je porođaj što prirodniji i manje stresan.

Pored toga, dodatna podrška nakon porođaja, kroz kućne posete babica i postporođajne vežbe, omogućava majkama lakši oporavak i prilagođavanje novoj ulozi.

Ovaj sistem je u velikoj meri drugačiji od onog u Srbiji, gde su lekarske intervencije česte, trudnice se prečesto podvrgavaju pregledima, a porođaji su u najvećem broju slučajeva pod kontrolom lekara. Ipak, iskustvo iz Nemačke može poslužiti kao inspiracija za poboljšanje uslova u našem zdravstvenom sistemu i pružiti trudnicama više opcija i veću slobodu izbora.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.