Anđelina Džoli je SPASILA ŽIVOT BOSANKI IRMI: U tragičnoj nesreći izgubila ruku, vozač autobusa POBEGAO

Uz ogromnu volju i disciplinu, Irma Bejdić  je nakon teške nesreće koja joj se dogodila u Keniji uspela da se vrati svakodnevnom životu, a njena priča je tu da inspiriše i pokaže da prava snaga leži u nama samima.

Irma je diplomirani ekonomista, pijanistkinja i pisac, a u jednom gostovanju "Klix Studija" govorila je o nesreći, svojoj borbi, ali i kako joj je pomoć dobrih ljudi i Anđeline Džoli pomogla da nastavi dalje. Svoj put opisala je u knjizi "Irma i ja". Kroz knjigu prikazuje moć volje, snažnu želju za oporavkom i povratkom aktivnostima koje su joj bile bliske, posebno sviranju klavira.

"Sviranje klavira bio je hobi kojim sam se počela baviti još kao dete. Posle nesreće sam se dugo pitala da li ću ikada više moći da se bavim onim stvarima koje su me činile srećnom. Nakon godina lečenja, otkrivala sam nove načine kako da nastavim da radim ono što volim", ispričala je.

Tragična priča sa srećnim ishodom

Knjiga započinje kao tragična priča, ali vodi ka pozitivnom ishodu. U njoj opisuje trenutak koji joj je iz korena promenio život – saobraćajnu nesreću iz 2011. godine.

"Tada sam bila studentkinja master studija na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu. Tog leta sam učestvovala na međunarodnom AIESEC kongresu u Keniji. Tokom studijskog putovanja autobusom ka Mombasi, doživeli smo nesreću. Tom prilikom sam zadobila teške povrede glave i izgubila desnu ruku. Preživela sam zahvaljujući brzoj reakciji studenata koji su mi odmah pritekli u pomoć. Vozač autobusa je pobegao s mesta nesreće, a jedan mladić je nažalost izgubio život", rekla je Irma u emisiji.

Zbog težine povreda, izgubila je pamćenje, a prvih 72 sata bilo je najkritičnije. Bolnica u Keniji nije imala kapacitete za adekvatno lečenje, pa je hitno evakuisana u drugu zemlju.

"Anđelina Džolie mi je spasila život"

"Moji roditelji su pokušavali da nađu gde bih mogla da budem evakuisana i tako su došli do bolnice u Minhenu. Sve je delovalo nemoguće, niko nije nudio pomoć, a moj život je bio u opasnosti. Moja mama je došla na ideju da zamoli jednu posebnu osobu – Anđelinu Džoli. Te godine je snimala film ‘U zemlji krvi i meda’, u kojem je glumila moja rođaka Zana Marjanović. Mama je zamolila Zanu da pita Anđelinu za pomoć – i ona je odmah pristala. Aktivirala je sve kontakte kako bi mi se spasio život. Ljudi sa nekoliko kontinenata učestvovali su u mojoj evakuaciji. Zato sam knjigu posvetila Anđelini – jer mi je spasila život", rekla je Irma.

Kaže da je prvi trenutak kojeg se seća nakon nesreće njen boravak u bolnici u Minhenu, kada je postala svesna da bez desne ruke neće moći da radi sve ono što je ranije radila. Tu je počela njena unutrašnja borba.

"Bilo je mnogo trenutaka sreće nakon nesreće"

"Bila sam svesna koliko sam bila blizu smrti i koliko srećnih trenutaka je usledilo posle nesreće. Bila sam zahvalna što sam preživela. Pitanje identiteta mi je postalo jako važno – želela sam da ostanem ono što jesam. Počela sam u bolnici da pišem levom rukom. Postepeno sam se vraćala svojim veštinama i hobijima. Do sada sam imala 33 operacije, od čega 27 rekonstruktivnih na licu. Lekari su mi pružali ogromnu podršku, a u bolničkoj sobi sam nastavila da učim za master. Posebno sam zahvalna doktoru Ninkoviću", rekla jem tada.

Nakon povratka u Sarajevo, uspešno je odbranila master rad. Najteže joj je bilo pomiriti se s pomisli da više neće moći da svira klavir – sve dok joj lekar nije rekao za kompozicije koje se sviraju jednom rukom.

"Te kompozicije zvuče kao da su svirane s obe ruke. Naučila sam da sviram Šopenove kompozicije pisane samo za levu ruku. Kasnije sam se prijavila na takmičenje pijanista amatera u Parizu 2022. godine – bila sam prva učesnica iz BiH. Korak po korak sam išla napred. Tenisu sam se vratila četiri godine nakon nesreće", podelila je.

Organizacija AIESEC pratila je njen oporavak i zahvaljujući podršci članova i kolega, Irma je uspela da finansira lečenje. Danas koristi pasivnu protezu, ali se nada da će u budućnosti dobiti bioničku ruku s aktivnim funkcijama.

"Nesreća je promenila tok mog života"

"Bioničke ruke se još razvijaju i trenutno su teške za žene i decu. Nadam se da će ih prilagoditi. Postoje društvene predrasude prema ženama s invaliditetom – fizički izgled se pogrešno stavlja u prvi plan. Kada sam se vratila u svakodnevni život, ljudi su me gledali kao da mnoge stvari više nisu za mene. Danas na tu nesreću gledam kao na trenutak koji je preusmerio moj život u drugom pravcu", rekla je.

Na kraju, Irma kaže da je kroz nesreću spoznala prave vrednosti u životu i da joj je drago što svakog dana može da bude inspiracija drugima, piše "Hanuma.ba".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.