Ana ima 37 godina, nema posao, kuću, brak i decu, a putuje po svetu: Od 93-godišnje babe dobila ZLATAN SAVET

Ana Caker, 37-godišnja autorka i putnica je poslednju godinu provela istražujući svet umesto da prati uobičajen životni put: školu, posao, brak, decu, kupovinu stana ili kuće. Ana je želela da podeli svoju ličnu priču o slobodi, traženju smisla i usamljenosti, ali i o važnoj lekciji koju joj je dala njena 93-godišnja prabaka, Beverli – žena koja je svojim iskustvom i mudrošću naučila kako da se život živi po sopstvenim pravilima.

Ovo je priča o nekonvencionalnom životu, o tome kako je moguće biti izgubljen i u isto vreme slobodan, i kako porodična mudrost može osloboditi od pritisaka društva i očekivanja vršnjaka.

Putovanje koje je promenilo sve

Kao 37-godišnjakinja, provela sam prethodnu godinu putujući, umesto da sledim uobičajen životni put. Moj cilj nije bio luksuz ili selfi s egzotičnih destinacija, već potraga za smislom i sopstvenom slobodom.

Na tom putu, najveću lekciju naučila sam od svoje 93-godišnje baba-tetke, koja je sa sobom nosila vek iskustva i mudrosti. Njene reči bile su jednostavne, a moćne: "Radite šta god želite".

Te reči oslobodile su me osećaja krivice i pomogle da prihvatim svoj nekonvencionalni put.

U septembru 2024. godine, raskinula sam ugovor za stan u Vašingtonu i krenula na šest nedelja rada na daljinu dok sam istraživala obalu Mediterana u Španiji. Međutim, to putovanje se protegnulo na devet meseci: Južna Španija, Engleska, Crna Gora i nazad u Španiju.

Na papiru, izgledalo je kao san: plaže, novi gradovi, nova iskustva. U stvarnosti, bilo je tu dugih perioda usamljenosti i bola dok sam posmatrala svoje vršnjake kako ostvaruju tradicionalne životne prekretnice koje ja nisam - kuću, udaju, decu...

U tom procesu, tražila sam smisao. Preispitivala sam svoje izbore tokom hladnog decembra u Londonu, gde je sunce zalazilo već u 15 sati, i dok sam se suočavala s nacionalnim nestankom struje u Španiji, zaključana izvan svog stana u aprilu.

Tek kada sam razgovarala sa svojom 92-godišnjom tetkom Beverli, uspela sam da stavim svoj život u perspektivu – i dobila ključ sreće.

Potraga za pripadanjem

Želela sam da živim u Španiji na duže staze. Dok sam bila u inostranstvu, počela sam proces apliciranja za državljanstvo EU po poreklu, pregledajući stare dokumente svojih roditelja, bake i prabake koji su rođeni u Poljskoj.

Dok sam istraživala, brinula sam se da li svedočim svoje pretke samo kao podatke. Pokušavala sam da ih zamislim kao stvarne ljude. Oni su bežali iz Evrope da izbegnu progon kao Jevreji, a ja sam sada pokušavala da se vratim. Zašto?

U najtežim momentima poveravala sam se majci. Rekla je: "Razgovaram sa tetkom Beverli, i ona uvek kaže da ti prenesem koliko je ponosna na tebe. I ja sam."

Moja baka po ocu, Florens, i njeni roditelji, Rouz i Dejvid, svi su rođeni u Lodu, Poljskoj. Došli su u SAD kada je Florens imala 13 godina. Kasnije je u Bruklinu rođena njena sestra Beverli.

Oduvek sam obožavala svoju baba-tetku Beverli. Vesela je, duhovita i otvoreno izražava svoje mišljenje. Ali nakon meseci istraživanja njene starije sestre i roditelja, Beverli je za mene počela da deluje kao slavna ličnost – živa veza sa porodicom koju sam proučavala.

"Radite šta god želite" – poruka tetke

Pitala sam majku: "Zašto je ona ponosna na mene? Da li uopšte zna šta radim?"

Nisam mogla da zamislim da žena njenog uzrasta odobrava nekoga poput mene, 37-godišnjakinje koja nema partnera, decu, tradicionalnu karijeru niti stabilan dom.

Majka je odgovorila: "Ona misli da ljudi treba da rade šta god žele".

U julu 2025. posetile smo Beverli u njenom domu u Las Vegasu. Pitala sam je više o porodičnoj istoriji. Rekla mi je da su njena sestra i majka bile tihe i rezervisane; nikada nisu pričale o Poljskoj, osim da "nikada više neće kročiti na brod".

Beverli, za razliku od njih, zrači toplinom i radošću, baš onako kako propoveda.

"Ponosna sam na tebe", rekla je. "Nastavi da radiš upravo ono što želiš, sve dok ti to donosi sreću."

Sledim svoj nekonvencionalni put – uz blagoslov tetke

Ovog leta sam razmišljala o iznajmljivanju stana, usvajanju psa i naseljavanju u SAD. Ali nešto u meni još nije bilo spremno da prestane da istražuje.

Vratila sam se u Španiju, ovog puta na sever. Radim na memoarima i počinjem svoj prvi roman.

Ova odluka možda me neće približiti tradicionalnom životnom putu. I dalje se borim s usamljenošću, željom za stabilnošću i pitanjem da li su moji postupci zaista značajni.

Rekla sam tetki Beverli, koja je predvidela da ću nastaviti da putujem. Ipak, odobrila je i dodala: "Moraš ostati pozitivna, čak i u mojim godinama. Uvek se budim sa osmehom. Čak i kada me nešto boli, pomislim: 'Pa šta! To je jedna od prednosti odrastanja!'"

Nisam uvek srećna, čak ni kada radim ono što želim. Ali Beverli me podseća da, iako su moji preci bežali s traumom, nasleđe od nje nosi i radost.

Na kraju razgovora, dodala je još jednu Beverli-izreku: "Ostani srećna, zdrava i nastavi da se smeješ".

(Ona.rs/Bussines Insider)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.