Laia je Španiju zamenila Srbijom: Zadnji novac je dala za posao, majka joj rekla "Eto tebe za 2 nedelje nazad"

Jedna devojka iz Španije pronašla je svoje mesto pod suncem u Smederevskoj Palanci. Sunčanu i privlačnu Barselonu, zamenila je ovim podunavskim gradom u koji ju je dovela - ljubav. Laia Blazquez je pre četiri godine započela novo poglavlje života upravo u ovom gradu, ruku pod ruku sa Andrijom Mitrovićem koji je i "krivac" zašto je jedna Katalonka odlučila da se u Srbiji nastani.

Vrlo zanimljiva i inspirativna priča krasi ovaj prelepi bračni par, a sa Laiom smo razgovarali o mnogo čemu, pa i o komplet lepinjama koje su pravi hit u Smederevskoj Palanci.

- Odlučila sam se da živim ovde pre četiri godine, a prvi razlog je bila ljubav. Moj sada muž je odavde, iz Palanke, i kad je došao trenutak da odlučimo gde ćemo da budemo zajedno - da li u Barseloni, Beogradu, Palanci ili gde god, kad sam došla ovde, toliko mi se svidelo da sam znala da baš ovde želim da živim - rekla nam je odmah na početku Laia.

Upoznali se preko društvene mreže, a spojio ih je Hram Svetog Save.

- Upoznali smo se preko jedne slike na Instagramu. Andrea je slikao Hram, meni je izašlo to na Instagramu. Podelila sam sliku i krenuli smo da pričamo. Došao je trenutak da se upoznamo i od tada smo zajedno. Malo sam znala nešto o Srbiji, muzika, malo Beograd, Hram Svetog Save, Kalemegdan, čisto turistički, ništa posebno - otkrila nam je Laia.

Sluša srpsku muziku

- Vidiš, tada nisam razumela srpski i slušala sam svašta. A sad kad razumem, kažem sebi "Bože, šta sam to slušala", ali tada nisam razumela, samo ritam i to. A sada slušam Sašu Kovačevića, on mi se sviđa, Ceca, Aca Lukas isto, Sašu Matića volim - kaže ona.

Njen život u Smedrevskoj Palanci je jednostavan.

- Moj život ovde je baš, kako se kaže, jedinstven. Samo radim i idem kući... trenutno je moj posao moj život, iskreno. Bilo bi lepo da ti kažem 'radim ovo ili ono', ali ne. Snimam ovo što vidim da mi je interesantno, volim da podelim sa drugima, ali nemam neki drugi hobi. Dosta ljudi se u Palanci poznaje, znaš ko su ti komšije, ko gde živi. To mi se sviđa jer mi pokazuje sigurnost. Automobili su uglavnom otvoreni, kuća ima ključ u vratima, to u Barseloni nikako nisam videla. I to mi se sviđa, pokazuje mi da je Palanka sigurna za život. Deca idu sama iz škole kući i vraćaju se nazad, to u Barseloni nikada nisam videla - poredi život u dva grada ova lepa devojka.

Reakcija porodice na preseljenje

- Kad sam rekla porodici i prijateljima da se selim u Srbiju, rekli su: 'Ti nisi normalna, totalno si luda, šta ćeš tamo? Ljudi iz Srbije dolaze u Barselonu da nađu bolji život, a ti ideš tamo.' Moja majka mi je rekla: 'Dve-tri nedelje i opet si nazad u Barseloni.' Nisu verovali da je moguće da otvaram nešto, a ne znam jezik, ne znam nikoga i da možeš nekako da uspeš. Za mene je uspeh da radim ono što volim i da mogu da živim od toga. E, to je uspeh. Oni su mislili da je to nemoguće, a sada, posle tri godine kažu svaka čast! Sad je majka ponosna i razume zašto Srbija, zašto Andrija... sad sve ima smisla - otvoreno nam je rekla Laia.

Ona nam takođe otkriva i da li među dva naroda ima sličnosti i razlike.

- Moje mišljenje je da smo dosta slični po karakteru. Volimo da se družimo, da izađemo, pijemo, jedemo. Možda bih ti rekla da su mi na početku ljudi iz Srbije malo izgledali hladnije po licu i u ponašanju, ali nije tako. Stvarno, kad se malo otvore, kad malo pričaš sa njima, daju ti mnogo. Komšinica, na primer, prvi put me vidi: 'A, ti si ovde pored mene, dođi na kafu!' Ja kažem: 'Pa ženo, ne poznajemo se', a ona: 'Dođi slobodno.' Otvori vrata i da ti sve. To me oduševljava - rekla nam je srpska snajka.

Kako je ostavila svoj dotadašnji život 2.000 kilometara odavde, može se očekivati šta joj najviše nedostaje.

- Nedostaje mi porodica, more... Živela sam ceo život pored plaže i meni je plaža sve. Kad si srećna - ideš tamo da trčiš, kad si tužna - sedneš i gledaš more. Ovde sam more zamenila manastirom. Nađem mir u manastiru, prirodi, planini, šetnji, posle sedneš na dobar doručak - i to je to - kaže Laia i dodaje da joj je žao što nema prijatelje i istinski dobru drugaricu.

- Nemam ovde drugarice, jer nisam imala vremena da ih upoznam. Ne znam ni gde da ih upoznam. Da idem u kafić? Mislim da tamo neću naći tip ljudi koji meni odgovara. I to me ponekad rastuži. Kažem mužu: 'Čoveče, imam samo tebe.' Imam koleginice na poslu, ali to je ipak posao. Nedostaje mi da izađem u grad, šoping... U Barseloni samo okrenem telefon i imam pet-šest drugarica koje su odmah za šoping. Ovde ne, ali znam da je to do mene jer ne izlazim na mesta gde bih mogla da ih upoznam - iskreno nam kaže Laia.

Težak joj je srpski jezik

- Osamdeset posto vaših reči mi je teško. Ono kad nema A, E, I, O, U, nego S-R-B... ne može se, ne mogu da izgovorim! Andrija mi pomaže. Krenula sam da učim. Meni u "Lagano" je sad sve na ćirilici, to Andrija radi, a ja gledam i pokušavam da učim - kaže nam simpatična Španjolka.

Zamenila je Laia mediteransku ishranu sa jakom hranom u Srbiji, konkretno sa zlatiborskom komplet lepinjom, što je prava kalorijska bomba.

- Andrijin tata je iz Sirogojna, sa Zlatibora. Više puta smo išli tamo kod tetke i to je tradicija - čim dođeš u Sirogojno, čašica domaće rakije i komplet lepinja. Kad smo došli u Palanku, nema pekare gde možeš da pojedeš komplet lepinju, moraš da praviš kući. A za to ti treba dobar kajmak i najbitnije, dobar pretop. Htela sam da otvorim nešto novo, da približim užičku komplet lepinju Smederevskoj Palanci. Bila sam tamo i naučila recepturu. Ali, ja kažem, fali mi još nešto. Šta ako ubacim neku pečenicu, isto sa Zlatibora? I šta ako ubacim kulen? I duvan čvarke? Ja volim da jedem i probala sam - meni je to sve lepo. Što ne bih stavila? Ako ja volim, možda će i komšija voleti. I krenuli smo, otvorili smo, i ljudi dolaze. Kažu: 'Ovo nikad nisam jeo, ovo ti je odlično.' Napravili smo meni gde ima prava lepinja i, kako je ja zovem, 'Špankinja lepinja' jer je totalno drugačija - kaže Laia.

Nije bila jednostavna priprema kao i učenje pravljenja komplet lepinje, ali je Laia bila istrajna u tome jer je želela da nauči nešto novo.

- Andrijina rođaka radi u restoranu gde se sprema prava komplet lepinja i ona me je naučila. To je promenilo moj život skroz. Naravno, nije prva bila savršena, vežbaš da bude hrskava, da unutra ne bude suva, da jaja ne budu živa, da pretop ne bude preslan... sve su to sitnice koje smo popravljali do savršenstva. Meni je najbitnije kad gosti dođu, probaju i kakav utisak imaju kad izađu. Higijena, muzika, kvalitetna hrana, da se ne čeka puno... to je sve bitno kad imaš restoran - kaže ona.

Gde se bolje jede - Španija ili Srbija?

- U Srbiji se možda i bolje jede. Ako voliš meso, Srbija je tvoje mesto. Sve je domaće. Na primer, paradajz u Barseloni je kao plastika, nema ukusa, a ovde u Srbiji uglavnom ima pravi ukus. Moji kad dođu iz Španije, to odmah primete, kakav paradajz, kakav krastavac! Moji roditelji vole srpsku hranu. Bili su oduševljeni Karađorđevom, ajvarom - uzeli su teglice i nosili u Barselonu. I naravno, komplet lepinja. Moj tata, čim dođe sa aerodroma, odmah traži 'komplet junetinu' (sa sušenom junetinom) - kaže Laia.

Iako sada sve deluje slatko i uspešno, trnovit je put do toga. Zato Laia daje savet ženama koje žele da iskušaju sreću i znanje, da unaprede svoje veštine i oprobaju se u nečem novom. Jedan od glavnih saveta je da ne treba da odustanu.

- Ne treba da se plaše. Strah je samo granica koja ne da da ideš dalje. Naravno, polako, da vidiš da li realno možeš da živiš od toga. Ali ako nešto unutra ti kaže da možeš - ne razmišljaj, samo napred. Možda će se jedna vrata zatvoriti, ali druga će se otvoriti. Bićeš ponosna na sebe što si bar pokušala. Veruj, uči, radi dobro i uvek napred. Čak i ako ne uspe, dobila si iskustvo kao osoba, a to je mnogo bitno. Svoje zadnje pare koje sam imala, dala sam ovde. Ovo pre nije bilo ništa, samo kuhinja za poneti, mali lokal. Nisam imala strah, šta imam da izgubim? Ne znam jezik, sama sam... ako mi ne ide, šta? Izgubila sam to što sam dala, ali naučiću jezik, idemo dalje. Sve zavisi kako gledaš. Andrija i njegov tata su bili jedini koji su verovali u ovo, i to mi je mnogo značilo - kaže Laia i daje podršku svim ženama koje žele nešto novo da nauče.

Interesantno, na zidu lokala nalazi se i ogromna mapa koja pokazuje odakle su sve dolazili gosti - bukvalno iz svih krajeva sveta.

- Neverovatno je koliko ljudi iz celog sveta dođe u Palanku. Kažu: 'Došli smo iz Kine', pa im damo magnetić da postave na mapu, slikaju se... Imamo tu interakciju i mnogo mi znači kad pogledam mapu i vidim koliko je ljudi iz raznih mesta bilo kod nas. Na početku se nisam slagala sa tom mapom, bilo mi je preveliko, ali Andrija je rekao: 'Veruj mi', i bio je u pravu. Sad volim tu mapu, ne bih je skidala - kazala nam je ona.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.