"Te 1994. godine otišla sam na 43 sahrane": Tilda Svinton o AIDS krizi koja joj je promenila život

Postoji nešto u načinu na koji Tilda Svinton govori – smireno, tiho, ali sa snagom koja ne traži pažnju. Kada se ovih dana osvrnula na najteži period svog života, njen glas je nosio težinu čitave jedne epohe – one u kojoj je svet gubio generaciju umetnika, prijatelja i ljubavi zbog AIDS epidemije.

U razgovoru za BBC-jev podkast Woman’s Hour, povodom izložbe "Tilda Swinton — Ongoing", koja je otvorena u amsterdamskom muzeju Eye Filmmuseum, slavna glumica se prisetila svog bliskog prijatelja i mentora, reditelja Dereka Džarmana, koji je preminuo od komplikacija izazvanih AIDS-om 1994. godine.

"Kada je Derek umro, mislila sam da neću više moći da radim filmove"

Tilda i Derek su zajedno snimili sedam filmova u sedam godina – od Caravaggia i The Garden do njegovog poslednjeg ostvarenja Blue. Njihova saradnja nije bila samo umetnička – bila je porodična.
"Radila sam četrdeset godina sa ljudima koji razmišljaju kolektivno, koji žele da grade zajednice kroz umetnost. Derek je bio početak svega. Kada je umro, pomislila sam – gotovo je. Niko drugi neće želeti da radi na taj način", rekla je Tilda u razgovoru.

Ali, kako kaže, "čudo se dogodilo" – pronašla je nove filmske porodice, ljude s kojima je nastavila da stvara i da neguje isti duh zajedništva koji je imala s Džarmanom.

"Te 1994. godine otišla sam na 43 sahrane"

Dok je razgovor tekao, voditeljka Anita Rani vratila se temi gubitka i žaljenja. Tada je Tilda izgovorila rečenicu koja je odjeknula kao svedočanstvo čitave generacije.
"Imala sam 33 godine i te 1994. godine otišla sam na 43 sahrane. Jedna od njih bila je Derekova, u februaru. Ali takav je bio naš život tada", rekla je, dodajući da su ti gubici oblikovali ne samo njen život već i umetnički izraz.

To nije bila samo statistika – to su bila imena, lica, glasovi koji su nestajali jedan po jedan. U svetu umetnosti, gde su mnogi bili queer, alternativni i ranjivi, AIDS je ostavljao prazninu koju nije bilo moguće popuniti.

Nova nada: Od smrti do prevencije

Govoreći o napretku medicine, Svinton je istakla koliko joj znači činjenica da HIV danas nije smrtna presuda.
Komentarisala je uvođenje kabotegavira, preventivne injekcije koja u Velikoj Britaniji štiti od infekcije HIV-om uz samo šest doza godišnje, kao i novi lek lenakapavir, koji se daje dvaput godišnje i nudi dugoročnu zaštitu.
"Za nas koji smo živeli kroz to vreme, to je duboko dirljivo. Saznanje da bolest više ne znači kraj – da postoji nada – to je ogroman pomak", rekla je.

"Reč je o duhovima i preživljavanju"

Vraćajući se na uspomene na Džarmana, Tilda je rekla da i dalje oseća njegovu prisutnost u svakom projektu.
"U suštini, sve se svodi na duhove. Na preživljavanje odlazaka ljudi koje volimo – i na to da ih zadržimo blizu."
Za nju, svaki film koji snimi nosi deo te energije – kolektivnog stvaranja, solidarnosti i pripadnosti, koju je pronašla u queer umetničkoj zajednici osamdesetih i devedesetih.

Umetnost kao sećanje i otpor

Tilda Svinton i danas neguje taj duh – u svakoj ulozi, svakoj saradnji i svakoj tihoj posveti prijateljima koje je izgubila.
"Čudo za mene je što je to nastavilo da postoji i posle Derekove smrti", rekla je.
Njene "filmske porodice", kako ih naziva, nisu definisane seksualnošću, već osećajem zajedništva među onima koji stoje sa strane, ali stvaraju iz srca.

(Ona.rs / them-us)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.