Zašto stalno tražimo tuđe mišljenje i odluku: Psihologija objašnjava kako nas kritika iz detinjstva oblikuje

Zamisli sledeću situaciju: Stojiš u prolazu sa žitaricama u prodavnici, držiš telefon na uhu i pitaš partnera koji brend da kupiš, dok istovremeno šalješ poruku drugarici da proveriš da li se organska opcija zaista isplati i vredi tih dodatnih para. Zvuči poznato?

Ako često tražiš mišljenja drugih o svemu, od toga šta da naručiš u restoranu do toga koju poslovnu ponudu da prihvatiš, možda ćeš se prepoznati u obrascu na koji je psihologija nedavno bacila novo svetlo.

Istina je da ono što na površini deluje kao neodlučnost često ima mnogo dublje korene.

Kada kritika postane tvoj unutrašnji kompas

Odrastajući, gledala sam kako se raspoloženje moje majke menja kao vremenske prilike - nepredvidivo i često olujno.

• Svaki izbor koji sam napravila nosio je težinu mogućeg razočaranja.
• Pogrešan autfit? Sledi predavanje o tome kako se treba predstavljati.
• Pogrešni prijatelji? Slušaš o tome nedeljama.

Ta stalna kritika nije bolela samo u tom trenutku - promenila je način na koji sam donosila odluke decenijama kasnije.

Richard B. Joelson, DSW, LCSW, psihoterapeut u privatnoj praksi u Njujorku, objašnjava:

„Ljudi sa hroničnom neodlučnošću često smatraju da je i samo donošenje odluke mučno. Toliko su zabrinuti da bi mogli da naprave neopozivu grešku ili krenu putem kojim ne mogu da se nose, da ta zabrinutost izaziva toliku anksioznost da odlaganje, izbegavanje i prokrastinacija deluju kao jedine prihvatljive opcije.“

Ta anksioznost o kojoj govori? Živela sam je.

Godinama bih stajala ukočeno u prodavnici, nesposobna da izaberem između dva gotovo identična proizvoda.

Pisala sam mejlove tražeći tuđe mišljenje o odlukama koje su, gledano iz ove perspektive, bile samo moje.

Strategija prebacivanja krivice koje nismo svesni

Evo šta mi je trebalo godinama da shvatim: Traženje tuđeg mišljenja zapravo nije bilo u vezi sa dobijanjem boljih informacija.

Radilo se o zaštiti.

Ako odluka pođe po zlu, mogla sam da pokažem na grupu savetnika koji su me usmerili u tom pravcu.

„Pa svi su rekli da treba da prihvatim taj posao.“

„Moji prijatelji su mislili da je ovo pravi potez.“

Podsvesna logika je genijalno jednostavna, ako se svi slažu sa tvojim izborom, onda svi dele krivicu ako on propadne.

• Više nisi jedini arhitekta sopstvenih grešaka.
• Pitaš pet osoba za mišljenje o frizuri pre nego što zakažeš termin
• Anketiraš grupni čet pre nego što odgovoriš na poruku
• Potrebna ti je potvrda za odluke koje si već donela
• Vraćaš razgovore unazad u glavi tražeći uveravanje da si rekla pravu stvar

Ova ponašanja nisu nasumična.

To su pažljivo konstruisani štitovi protiv kritike koja je nekada sekla preduboko.

Zašto te mozak drži zaglavljenom u ovom krugu

Neuralni putevi koji nastanu usled oštre kritike ne nestaju samo zato što smo odrasli.
Oni se produbljuju svakim korišćenjem, poput vode koja useca kanale kroz stenu.

Svaki put kada izbegneš da sama doneseš odluku, učvršćuješ uverenje da se tvojoj proceni ne može verovati.

Svaki put kada tražiš spoljašnju validaciju, potvrđuješ da su tuđa mišljenja važnija od tvoje intuicije.

U dvadesetim sam provodila sate istražujući restorane pre nego što bih predložila jedan prijateljima, prestravljena da bih mogla da izaberem mesto koje se nekome neće dopasti.

Ironija?

Većina ljudi se jedva seća gde je jela prošle nedelje, a kamoli da te zbog toga osuđuje.

Ali kada si naučena da očekuješ oštru reakciju na pogrešan izbor, svaka odluka nosi istu težinu.

Skrivena cena prepuštanja izbora drugima

Osim očiglednog gubitka vremena i energije, postoji još nešto što gubimo kada stalno tražimo tuđe mišljenje: osećaj sebe.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji prebacuju odgovornost za odluke na druge često trpe interpersonalne posledice, poput smanjene spremnosti drugih da im pomognu u budućim odlukama, zbog osećaja nepravde.

Razmisli o tome.
Ne iscrpljujemo samo sebe - iscrpljujemo i ljude oko sebe.

• Prijatelji počinju da se povlače.
• Partneri postaju frustrirani.
• Kolege gube poštovanje.

A ispod svega, šaljemo poruku koju ne želimo da pošaljemo: ne verujem sebi.

Kako izaći iz zamke validacije

Oporavak od ovog obrasca ne dešava se preko noći.

Posle godina ugađanja drugima i izbegavanja konflikta, morala sam iznova da izgradim svoj odnos prema donošenju odluka.

• Počni od malih stvari.
• Izaberi ručak bez da pitaš ikoga.
• Odaberi film bez čitanja recenzija.
• Kupi majicu bez slanja fotografija trima drugaricama.

Svaka samostalna odluka je mali čin pobune protiv kritičkih glasova iz prošlosti.

Kada se anksioznost javi, a hoće, podseti se da je većina odluka reverzibilna.

• Možeš da vratiš majicu.
• Možeš da napustiš restoran.
• Možeš da promeniš mišljenje.

Svet se neće završiti zato što si pogrešila.
Zapravo, pogrešiti i preživeti upravo je ono što gradi samopouzdanje koje ti je oštra kritika nekada oduzela.

Ponovno osvajanje prava da pogrešiš

Evo nečega što bih volela da mi je neko ranije rekao: grešiti nije karakterna mana.

To su podaci.

Svaka „greška“ te uči nečemu o tvojim preferencijama, vrednostima, instinktima.
Kada prepuštaš odluke drugima, prepuštaš i to učenje.

Godinama sam preterano analizirala svaku interakciju, vraćajući razgovore unazad da proverim da li sam rekla pravu stvar.
Danas vežbam da sedim sa neprijatnošću neznanja da li sam napravila savršen izbor.

• Nekad naručim pogrešno jelo.
• Nekad izaberem sporiju rutu.
• Nekad kažem nešto što zazvuči nespretno.

I znaš šta?
Život ide dalje.

Oštra kritika koje sam se plašila retko se zaista pojavi, a kada se pojavi, govori više o kritičaru nego o mojim izborima.

Ako se prepoznaješ u ovim obrascima, znaj da nisi slaba niti neodlučna.

Samo se štitiš na način koji si naučila. Ali ta zaštita je postala zatvor, koji te sprečava da veruješ jednoj osobi čije mišljenje o tvom životu je najvažnije: svom.

Sutra donesi jednu odluku bez da pitaš ikoga.
Samo jednu.

Oseti neprijatnost, priznaj anksioznost i ipak to uradi.

Možda te je prošlost naučila da je pogrešiti opasno, ali sadašnjost može da te nauči nečemu novom: da si dovoljno jaka da se nosiš sa bilo čim što dolazi iz odluke koju doneseš sama.

Koju odluku već neko vreme izbegavaš, a zapravo već znaš odgovor?

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.