„Zakonom je sve regulisano, ali život je nešto sasvim drugo“: #OnaNeĆuti se širi regionalno, danas u Banjaluci

Konferencija #OnaNeĆuti portala Ona.rs održana je danas, 22. septembra u Banjaluci, gde su predstavnici institucija, stručnjaci, organizacije koje rade sa ženama koje su preživele nasilje i predstavnici medija razgovarali o tome šta se dešava kada žena prijavi nasilje, gde sistem najčešće zakaže i kako izgleda podrška kada nasilje nije fizičko, već psihološko, ekonomsko ili digitalno.

Konferencija „Prekini tišinu. Zaustavi nasilje“ okupila je učesnike u hotelu Courtyard by Marriott, sa ciljem da se o zaštiti žena govori kroz konkretna iskustva, postojeće mehanizme i ono što u praksi treba menjati.

Poruka konferencije nije bila samo ta da žena treba da progovori o nasilju koje trpi, već je podjednako važno pitanje bilo šta se sve događa kada ona to i učini.

„#OnaNeĆuti je projekat iz Srbije za koji sam verovala da vredi da zaživi u Republici Srpskoj i moja je želja bila da krenemo baš iz Banjaluke“, rekla je Marina Ševkušić, osnivačica i direktorka agencije Eminent Consultinga, lokalnog partnera inicijative.

Konferenciju su otvorile gđa Ševkušić i Sandra Subotin, direktorka magazinskih izdanja medijske kuće Telegraf.rs, pokretača inicijative #OnaNeĆuti. Njihova uvodna obraćanja otvorila su razgovor koji se kroz dan kretao od zakona i institucija do onoga što je za #OnaNeĆuti bilo važno od samog početka – kako zaštititi ženu kada nasilje pređe i na internet.

Šta se dešava kada žena prijavi nasilje? Pitanje zbog kog neke od njih ćute zauvek

Prvi panel, „Sistem pred ispitom – Zakon, institucije i zaštita žena u praksi“, otvorio je upravo to pitanje. Govorilo se o Protokolu o postupanju u slučajevima nasilja u porodici u Republici Srpskoj, ulozi institucija, pravima žena, radu centara za socijalni rad, bezbednosti žrtava i kaznenoj politici.

Prof. dr Tamara Marić, stručna pravna savetnica u Ministarstvu pravde Republike Srpske, govorila je o pravnom okviru i mehanizmima zaštite, dok je Zorica Čutura iz Centra za socijalni rad Banja Luka predstavila iskustva iz rada sa ženama na terenu.

„Ovo je tema o kojoj se priča godinama, i koliko god da se priča, to nije dovoljno. Nasilje nije nešto što treba tolerisati. Kada su u pitanju Republika Srpska i uopšte BiH, imamo poprilično kvalitetan zakonski okvir“, uvela je gđa Marić goste u priču o tome gde sistem najčešće zakaže.

Milka Stević iz Fondacije „Lara“ Bijeljina govorila je iz perspektive organizacije koja godinama radi sa ženama koje su preživele nasilje.

„Da bi jedna žena bila primljena u sigurnu kuću, mora postojati zvanična prijava nadležnim institucijama, ali praksa govori da su predstavnici Centara za socijalni rad ti koji najčešće smeštaju žrtve u sigurnu kuću“, istakla je gđa Stević u priči o tome šta ženama koje su preživele nasilje najviše nedostaje.

Jedan od važnih zaključaka prvog dela konferencije bio je da zaštita ne sme da se završi trenutkom kada je nasilje prijavljeno. Za ženu koja je odlučila da potraži pomoć, tada tek počinje period u kojem mora da zna kome može da se obrati, šta može da očekuje i ko je odgovoran da je zaštiti.

Nasilje nije samo ono što ostavlja modricu na telu

Drugi panel „Nevidljive rane – Psihološko i ekonomsko nasilje i kako prekinuti krug“ pomerio je razgovor sa toga da li se nasilje dogodilo na to kako ono izgleda kada nije lako vidljivo.

Psihološka manipulacija, kontrola novca, ekonomska zavisnost, posledice traume i stigma često su deo iste priče. Žena može biti bezbedna od fizičkog napada, a da i dalje nema novac, posao, podršku ili dovoljno samopouzdanja da samostalno izađe iz odnosa u kojem trpi nasilje.

O tome su govorile Irena Spasojević, diplomirana psihološkinja i psihoterapeutkinja iz Psihološkog savetovališta Anima mea, Milka Latinčić iz Ministarstva privrede i preduzetništva Republike Srpske i Marija Lakić, osnivačica udruženja „Heroine“.

„Žrtva se ubeđuje da nije sposobna, na nema mogućnosti, da nema kapacitet, da nema podršku, u stvari da nema nijedan resurs koji bi je ojačao, već se potenciraju sve slabosti i na taj način se uspostavlja ideja kontrole“, govorila je gđa Spasojević o psihološkim posledicama nasilja, manipulaciji i tome zašto žrtva ne može jednostavno „da ode“.

„Ministarstvo privrede je davno, još 2012. godine, uradilo program podrške preduzetnicama, jer smo shvatili da je ženama u poslovnom svetu isto tako sve otežano. Kroz pisanje tog dokumenta, slušali smo priče o nasilju, nepristojnim ponudama do onih o umanjivanju vrednosti žena“, rekla je gđa Latinčić.

Panel je moderirala novinarka portala Ona.rs Selena Ribić.

Posebna pažnja bila je posvećena podršci ženama nakon izlaska iz nasilne situacije. Sam izlazak iz takvog odnosa ne znači da su posledice nestale. Nekada tada počinje dug proces vraćanja samopouzdanja, finansijske samostalnosti i osećaja kontrole nad sopstvenim životom.

Nasilje je nasilje i kada ga trpite onlajn

Treći panel, „Digitalni front – Online prostor kao novo bojno polje“, vratio je konferenciju temi od koje je inicijativa #OnaNeĆuti i počela.

Pretnje, uhođenje, govor mržnje, uznemiravanje i napadi na žene na internetu često se predstavljaju kao „samo komentari“. Na konferenciji se razgovaralo o tome kada takvo ponašanje prelazi granicu dozvoljenog, kako prijaviti onlajn pretnje, na koji način sačuvati dokaze i kakvu odgovornost imaju mediji za sadržaj koji se objavljuje u svom prostoru.

Prof. dr Tamara Marić govorila je o prijavljivanju onlajn pretnji i uhođenja i prikupljanju dokaza, dok je sociološkinja i stručnjakinja za digitalne komunikacije Jelena Radović govorila o društvenom kontekstu digitalnog nasilja i regionalnim iskustvima.

„Moramo da vodimo računa o tome ko je iza onlajn nasilja zato što je jako veliki procenat dece koji imaju razne uzore koji su potpuno negativni na društvenim mrežama – influenseri, jutjuberi, tiktokeri, nepristojni sportisti, često muzičari – tako da treba da vodimo računa o tome koga „autujemo“, ali je to sedeći korak“, zaključila je gđa Radović.

Brankica Raković, urednica Lola magazina, govorila je i iz ličnog iskustva o suočavanju sa onlajn nasiljem i govorom mržnje, a Jelena Bojanić, urednica portala Trag, otvorila je pitanje odgovornosti medija, moderiranja komentara i granice između privlačenja pažnje i tolerisanja nasilja.

Panel je moderirala voditeljka Podcasta u pidžamama Kristina Marković.

Jedna od tema koja se, hteli-ne hteli, provlačila kroz razgovor bila je i odgovornost onih koji nisu direktni učesnici nasilja, ali imaju mogućnost da ga zaustave ili barem ne dozvole da se normalizuje. To se posebno odnosi na medije, društvene mreže i sve one koji svojim platformama daju prostor sadržaju koji vređa, preti ili targetira žene.

Ko je bio u publici?

Konferenciji su prisustvovali predstavnici Ministarstva pravde Republike Srpske, Ministarstva privrede i preduzetništva Republike Srpske, banjalučkog Centra za socijalni rad, kao i novinarke, stručnjaci, predstavnici sigurnih kuća, policije ili drugih organizacija.

Prisustvo različitih aktera bilo je važno upravo zato što nasilje nad ženama nije problem koji može da reši samo jedna institucija. Policija, pravosuđe, centri za socijalni rad, zdravstveni sistem, organizacije civilnog društva, mediji i šira zajednica imaju različite uloge, ali žena koja traži pomoć ne bi smela da bude osoba koja mora da ih povezuje i objašnjava svoj slučaj svima od početka.

254 kilometra od Beograda ista priča

Inicijativa #OnaNeĆuti pokrenuta je sa jasnim stavom da žena koja odluči da progovori ne sme zbog toga ponovo da postane meta. Prvi panel inicijative održan je u Beogradu u junu 2025. godine, a konferencija u Banjaluci donela je širi razgovor o zaštiti žena – od funkcionisanja institucija do nasilja koje se nastavlja putem telefona.

„Gotovo svaka od nas poznaje ženu koja je nasilje osetila na svojoj koži, prijateljicu, sestru, majku, koleginicu, možda baku, a mnoge su ga, u nekom obliku, doživele i same. Zato želimo da stvaramo okruženje u kojem nijedna žena neće morati da ćuti, ali i u kojem, kada progovori, neće biti ponovo povredjena osudama, napadima i prebacivanjem krivice, jer odgovornost za nasilje nikada ne sme biti na onome ko ga je preživeo“, navela je gđa Subotin.

Banjaluka je tako postala sledeća stanica inicijative koja društvu i državi nameće konkretno pitanje – šta radimo kada žena progovori o nasilju?

Odgovor ne može da bude još jedno „nisi sama“ ako iza tih reči ne postoji sistem koji reaguje, stručna pomoć kojoj može da pristupi, mogućnost da postane ekonomski samostalna i okruženje koje neće nasilje prebaciti na internet i nazvati ga komentarom.

#OnaNeĆuti zato ne završava priču tim trenutkom kada žena progovori. Tada bi, zapravo, trebalo da počne naš deo odgovornosti.

Koji će grad i koja država biti sledeći dovoljno hrabri da kažu da problem postoji, dovoljno spremni da traže rešenje i dovoljno odlučni da stanu uz žene kada odluče da ne ćute?

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.