Milica iz sela kod Lazarevca ima 101 godinu: Kopala je za brašno, s detetom noćila u kafani tražeći muža

Kad su Milicu Draškić pitali na šta je najponosnija u životu, ona je razgovor okrenula na ono što bi još volela da joj se dogodi. Da joj se okupe ćerke i unuci, da kupi pečenje i piće i da bude muzike. A kad su je pitali koliko ima godina, rekla im je da je 1925. godište. Oni su izračunali da ima 101, a ona im je odmah odgovorila:

- Tek imam da guram.

U "Zlatiborskom podkastu" Milica je pričala o odrastanju u selu Lukavica kod Lazarevca, o tome kako je zarađivala da nahrani dete i zašto bi danas, kad bi joj našli nekog mlađeg, ipak ostala sama. Mlađi bi, po računu voditelja, imao osamdesetak godina.

- Zašto? Šta će, može da kašlje?, odvratila je Milica.

Kopala je po ceo dan za dva kilograma brašna

Otac joj se utopio dok je još bila mala, a o njoj su, kako kaže, brinule tetka i baba. Rano je počela da nadniči. Kad su je pitali kako se slagala sa majkom, odgovor je stao u dve reči: "Kako? Nikako." Pamti da joj majka nije davala da spava u kući i da joj je ležaj bio pod strehom.

Kad je pričala o mladosti, voditelji su je pitali kako su se devojke nekada družile. Milica se setila motike i deteta koje je vodila sa sobom. Prvu ćerku dobila je 1946. godine. Pokušala je da ide i u večernju školu, ali bi joj dete ostalo kod kuće, a ona je, kako kaže, stalno mislila na to ko će da ga nahrani.

Kod gazde je umela da kopa ceo dan za dva kilograma brašna, da ima od čega da napravi kačamak. Kad bi joj dao večeru, tražila je da ponese detetu. Brala je zelje i skupljala puževe dok još ima rose. Od njih je spremala ručak, a ponekad bi ih odnela poznanici da zaradi koji dinar za hleb. Kad su je pitali kakvog su ukusa kad se uvaljaju u projino brašno i ispeku, odgovorila je kao da govori o omiljenom jelu:

- Bolje nego pečenje.

Sa detetom je prenoćila u kafani dok je tražila muža

Jedna od priča kojih se Milica seća jeste put u Zagreb, gde joj je muž bio u vojsci. Ponela mu je čarape i džemper, sela na pogrešan voz i stigla uveče. Sa detetom je u kafani čekala jutro da bi mogla da potraži njegovu jedinicu. Seća se da je zamolila za stolicu kako bi joj dete odspavalo u krilu.

Kasnije su se sa dve ćerke preselili u njegovo rodno selo Rasnu kod Požege. Kuća u kojoj su prvo živeli prokišnjavala je i teško se grejala, a Milica se seća i saveta koji su dobili od komšija: da po podu pospu strugotinu pomešanu s krečom. Uslovi života su se s vremenom popravili, ali su se nesuglasice u braku nastavile. Milica je ispričala i da je zbog dečjeg dodatka koji joj muž nije davao išla na sud.

Najviše bi volela da joj se svi okupe

Njene dve ćerke danas žive u Francuskoj. Milica ima četvoro unučadi, sedmoro praunučadi i dvoje čukununčadi. Jedan unuk rodio se kod nje, a ona bi volela da dočeka i njegovo venčanje. U razgovoru se više puta vraćala na to koliko želi da ih vidi sve zajedno.

Kad su je pitali kako danas živi, imala je spreman odgovor.

- Ma živim ja kako ja hoću.

A za okupljanje koje priželjkuje već zna šta bi naručila. Pečenje, piće i muziku. Ovog puta da sedne sa svojima i da se i ona proveseli.

Citati su blago jezički sređeni. Nejasne delove automatskog transkripta ostavila sam van direktnih izjava.

(Ona.rs / Zlatiborski podcast)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.