Muškarci su dolazili izdaleka da slušaju ovu ženu: Ubijena je brutalno, ali njeno ime živi 1.600 godina

U vremenu u kojem ženama gotovo nijedna vrata učenog sveta nisu bila otvorena, Hipatija iz Aleksandrije predavala je matematiku, astronomiju i filozofiju. Poštovali su je hrišćani i pagani, savetovali se s njom moćni ljudi, a onda je postala meta sukoba koji ju je odveo u jednu od najstrašnijih smrti antičkog sveta.

Gotovo 1.600 godina nakon njene smrti, Hipatija iz Aleksandrije ostaje jedna od najzagonetnijih žena u istoriji nauke. Nijedno njeno delo nije u celosti sačuvano, ne zna se pouzdano ni kada je rođena, a kroz vekove su se činjenice o njenom životu mešale sa legendama.

Ipak, jedno nije sporno. Bila je među prvim ženama za koje pouzdano znamo da su se bavile matematikom i jedna od najuglednijih intelektualki svog vremena.

Otac ju je uveo u svet nauke

Hipatija je rođena u Aleksandriji, najverovatnije između 350. i 370. godine. Njen otac Teon bio je poznati matematičar i astronom, a upravo je od njega stekla obrazovanje koje je za žene toga doba bilo gotovo nedostižno.

Teon je radio na očuvanju i tumačenju velikih dela grčke matematike. Njegova verzija Euklidovih "Elemenata" vekovima je bila temelj izučavanja geometrije, a pretpostavlja se da mu je Hipatija pomagala u radu na pojedinim komentarima.

Međutim, ona nije ostala samo očeva učenica i saradnica. Postala je samostalna matematičarka, astronomkinja, filozofkinja i učiteljica čija su predavanja privlačila učenike iz različitih krajeva Rimskog carstva.

Predavala je na ulicama Aleksandrije

Oko 400. godine Hipatija je postala vodeća predstavnica neoplatonističke škole u Aleksandriji. Govorila je o Platonu i Aristotelu, tumačila matematiku i astronomiju i učila svoje učenike da svet posmatraju kroz razum, argumente i potragu za istinom.

Nije govorila samo iza zatvorenih vrata. Prema zapisima iz kasne antike, oblačila je odeću filozofa i javno predavala ljudima spremnim da je slušaju.

Među njenim učenicima bilo je i hrišćana i pagana. Jedan od njih, Sinesije iz Kirene, kasnije je postao hrišćanski episkop, ali je nastavio da joj piše, traži savete i obraća joj se sa dubokim poštovanjem.

Njegova pisma pokazuju da je Hipatija poznavala astrolab, uređaj kojim su se određivali položaji Sunca i zvezda, i da je umela da podučava druge kako se takav instrument pravi i koristi.

Pripisuju joj se komentari dela Diofanta, Apolonija i Ptolemeja. Njeni originalni spisi nisu sačuvani, pa je danas teško precizno odvojiti njene doprinose od rada njenog oca i kasnijih prepisivača. Ipak, savremeni istoričari saglasni su da je zauzimala izuzetno važno mesto u intelektualnom životu kasnoantičke Aleksandrije. MacTutor History of Mathematics

Znanje joj je donelo ugled, ali i opasnu blizinu moći

Hipatija je stekla ugled koji je prevazilazio učionicu. Gradski zvaničnici i pripadnici elite tražili su njene savete, a bila je bliska i sa Orestom, rimskim prefektom Aleksandrije.

U isto vreme grad je prolazio kroz burne verske i političke sukobe. Hrišćani, Jevreji i pagani živeli su u atmosferi rastućih napetosti, dok su se prefekt Orest i aleksandrijski episkop Kirilo sukobljavali oko vlasti i uticaja.

Hipatija se našla između njih. Proširila se glasina da ona sprečava njihovo pomirenje. Kao ugledna paganka, obrazovana žena i Orestova savetnica, postala je laka meta u borbi koja je bila mnogo veća od nje.

Izvukli su je iz kočije i ubili

U martu 415. godine grupa hrišćanskih fanatika, koju je predvodio čovek poznat kao Petar Čitač, zaustavila je Hipatijinu kočiju.

Odvukli su je u jednu crkvu, skinuli joj odeću i brutalno je ubili. Istorijski izvori razlikuju se u pojedinostima, ali navode da je njeno telo raskomadano, a potom spaljeno.

Uloga episkopa Kirila u njenom ubistvu nikada nije pouzdano dokazana. Istoričari ne spore da se zločin dogodio u atmosferi njegovog sukoba sa Orestom, ali ne postoji sačuvan dokaz da je lično naredio njenu smrt. Smithsonian Learning Lab

Nije ubijena dok je branila Aleksandrijsku biblioteku

Hipatijina priča tokom vekova dobila je mnoge dodatke. Jedan od najčešćih mitova tvrdi da je ubijena dok je pokušavala da spase Aleksandrijsku biblioteku.

Za to nema istorijskih dokaza. Biblioteka je stradala u više etapa tokom prethodnih vekova, a njeni poslednji ostaci verovatno su nestali pre Hipatijinog ubistva. Njena smrt nije bila deo spaljivanja biblioteke, već posledica političke, verske i društvene krize u Aleksandriji.

Ni tvrdnja da je stradala isključivo zato što je bila naučnica ne opisuje celu priču. Znanje joj je donelo vidljivost i uticaj, ali su je bliskost sa Orestom i glasine o njenoj ulozi u borbi za vlast pretvorile u metu.

Žena koju nisu uspeli da izbrišu

Ubistvom je nestala Hipatija, a sa njom i najveći deo njenog neposrednog naučnog nasleđa. Ipak, ostala su svedočanstva njenih učenika i savremenika, dovoljno snažna da njeno ime preživi vekove.

Danas se pamti kao matematičarka, astronomkinja i filozofkinja, ali i kao simbol prava na mišljenje i opasnosti koja nastaje kada glasine, fanatizam i borba za moć postanu važniji od razuma.

Ljudi koji su je ubili želeli su da je ućutkaju. Umesto toga, učinili su da priča o ženi koja je učila druge da gledaju u zvezde bude ispričana i 1.600 godina kasnije.

(Ona.rs / X / Smithsonian Magazine)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.