Biljka koju su naše bake sušile na tavanu: Raste po celoj Srbiji, stari lek iz prirode koji ponovo otkrivamo

Pre nego što su police apoteka bile pune različitih preparata, mnoge porodice u Srbiji imale su svoje male kućne apoteke u kojima su najvažnije mesto zauzimale biljke ubrana na livadama, pored puteva i na obodima šuma. Među njima se posebno cenila divizma - visoka biljka sa prepoznatljivim žutim cvetovima koja je vekovima bila deo narodne tradicije.

Divizma, poznata i kao žuti cvet, pripada rodu Verbascum, a u našim krajevima rasla je gotovo svuda. Njena stabljika može da naraste i više od jednog metra, zbog čega se lako uočava u prirodi. Ipak, ono što je ljudima oduvek bilo najvrednije jesu njeni nežni žuti cvetovi.

Biljka koja se brala u pravo vreme

Starije generacije dobro su znale kada treba ubrati divizmu. Cvetovi su se sakupljali tokom leta, pažljivo sušili i čuvali za hladnije dane. Nije bilo neobično da se kesice sa osušenim biljem čuvaju u kuhinjskim ormarićima, ostavama ili na tavanu, spremne za pravljenje toplih napitaka kada dođe zima.

Za razliku od danas, kada mnogi kupuju gotove čajeve, nekada se tačno znalo koje biljke treba ubrati i osušiti tokom godine. Divizma je bila jedna od onih koje su se prenosile sa kolena na koleno.

Zašto je bila toliko cenjena?

U narodnoj upotrebi cvet divizme najčešće se koristio za pripremu čaja. Ljudi su ga tradicionalno pili tokom hladnijih meseci, kada su tražili tople napitke i biljke koje su im prijale u zimskom periodu.

Posebno je bila cenjena zbog svog blagogo ukusa i mirisa, pa je često kombinovana sa drugim biljkama koje su se nalazile u domaćim čajnim mešavinama.

Od zaboravljene biljke do ponovnog interesovanja

Iako je danas mnogi mlađi ljudi ne prepoznaju, divizma polako ponovo privlači pažnju ljubitelja prirodnih proizvoda i tradicionalnog travarstva. Sve više ljudi vraća se starim običajima - branju biljaka, pravljenju domaćih čajeva i upoznavanju prirode oko sebe.

Ipak, za razliku od vremena kada se svaka biljka koristila bez mnogo pitanja, danas postoji veća svest da i prirodni preparati zahtevaju oprez. Nije svaka biljka pogodna za svakoga, a pravilno prepoznavanje vrste veoma je važno.

Biljka koja čuva uspomenu na neka druga vremena

Divizma danas nije samo biljka sa žutim cvetovima. Ona je deo jednog starog načina života - vremena kada se više znalo o prirodi, kada su se biljke sakupljale sezonski i kada su bake imale svoje male recepte koje su čuvale kao porodično blago.

Možda se zato mnogi ove biljke ne sećaju samo zbog njenog izgleda, već zbog mirisa osušenog bilja, toplog čaja i osećaja da se u kući nalazi nešto što je pripremila priroda.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.