Većina je čupa i baca kao korov, a ne zna da je spasavala od gladi: Prepuna je gvožđa, kalcijuma i proteina

Dok danas tragamo za skupim supernamirnicama sa drugog kraja sveta, jedno pravo nutritivno blago raste gotovo svuda oko nas. Bela loboda (Chenopodium album), biljka koju većina smatra običnim korovom, vekovima je bila i hrana i prirodni lek a u Srbiji najčešće nosi naziv Pepeljuga.

Možete je pronaći na livadama, uz bašte, voćnjake, njive i zapuštene placeve, a naši preci su je veoma cenili. Mlade listove pripremali su poput spanaća, dodavali ih u čorbe, pite i variva, a koristili su je i u narodnoj medicini za različite tegobe.

Ime "guščja noga" dobila je zbog karakterističnog oblika listova, a iako može da naraste i do dva metra visine, danas je uglavnom završava iščupana zajedno sa ostalim korovom.

Pepeljuga je nekada hranila ljude, danas je skoro zaboravljena

Bela loboda pratila je čoveka još od praistorije. Njeno seme pronađeno je na brojnim neolitskim nalazištima širom Evrope, a koristili su je i starosedelački narodi Severne Amerike. Bila je posebno važna u periodima gladi i siromaštva jer brzo raste, lako se pronalazi i izuzetno je hranljiva.

Njeni mladi listovi sadrže više proteina, kalcijuma i gvožđa nego mnoga povrća koja danas smatramo zdravim. Bogata je vitaminima A i C, ali i magnezijumom i fosforom, mineralima važnim za energiju, imunitet, kosti i nervni sistem.

Po ukusu podseća na spanać, ali je nešto nežnija i ima blagu orašastu aromu.

Ipak, kao i spanać i blitva, sadrži oksalnu kiselinu koja može da smanji iskorišćavanje kalcijuma. Zato je najbolje kombinovati je sa namirnicama bogatim kalcijumom, poput sira ili jogurta.

Za koje tegobe se koristila?

U narodnoj medicini bela loboda zauzimala je posebno mesto. Verovalo se da pročišćava organizam, jača krv i pomaže kod različitih zdravstvenih problema.

Najčešće se koristila za:

• podsticanje izlučivanja viška tečnosti i pročišćavanje organizma
• ublažavanje problema sa varenjem i bolova u stomaku
• pomoć kod zatvora zbog blagog laksativnog dejstva
• obloge za manje rane, opekotine i iritacije kože
• pomoć osobama koje imaju manjak gvožđa i anemiju.

Savremena istraživanja pokazala su da bela loboda sadrži brojna bioaktivna jedinjenja sa antioksidativnim i protivupalnim dejstvom. Ispitivanja ukazuju da poseduje antibakterijska, antigljivična, antivirusna i antiparazitska svojstva, dok pojedine studije istražuju njen potencijal u kontroli nivoa šećera i masnoća u krvi, kao i njeno moguće zaštitno dejstvo na organizam. Međutim, potrebna su dodatna klinička istraživanja kako bi se potvrdili ovi efekti kod ljudi.

Korisna je i za baštu

Osim što može da završi na tanjiru, bela loboda koristi i zemljištu. Njeno snažno korenje razbija zbijenu zemlju, poboljšava njenu strukturu i doprinosi razvoju korisnih mikroorganizama.

Kada procveta, privlači pčele i druge korisne insekte, a nakon uklanjanja može da posluži kao odličan materijal za kompost i prirodno obogaćivanje zemljišta.

Kako se jede?

Mladi listovi beru se u proleće i početkom leta, kada su najmekši i najukusniji.

Možete ih pripremiti kao spanać, kratko prodinstati sa belim lukom i prazilukom ili dodati u čorbe, variva i pite sa sirom. Od lobode se mogu praviti i uštipci od povrća, dodavati je u smutije ili je kratko blanširati i zamrznuti za zimu.

Osušeni listovi mogu da posluže i za pripremu biljnog čaja ili kao dodatak jelima.

Iako je danas mnogi smatraju običnim korovom, bela loboda je vekovima bila važan deo ishrane i narodne medicine. Upravo zato sve više ljubitelja prirodne ishrane ponovo je vraća na jelovnik i u svoje bašte, podsećajući da se neka od najvrednijih blaga kriju tamo gde ih najmanje očekujemo.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.