Zeleniš što čuva kosti i krv zimi spasavao naše od gladi u Hercegovini i Crnoj Gori: Jede se kad zaveje sneg

Postoji jedno čudo o kom se na našim prostorima danas malo priča, a koje je vekovima bilo jedina čuvarkuća i spas od gladi u najtežim zimskim vremenima. Dok danas svi trčite u apoteke po skupe vitamine i druge dodatke ishrani, a na pijacama tragate za modernom "superhranom" sa zvučnim stranim imenima, iz senke vas posmatra biljka kojoj po snazi i lekovitosti nema ravne. U pitanju je raštan - u narodu poznat i kao raštika - zelena, blago moćnog ukusa koje je ishranilo generacije naših predaka u Hercegovini, Crnoj Gori i duž jadranskog krša, a o kom svetski nutricionisti sadagovore sa velikim poštovanjem. Ako ste pored ovih krupnih, tamnozelenih listova na pijaci uvek prolazili bez razmišljanja, verujte da niste ni svesni kakvu ste tajnu zdravlja preskakali.

Priča o ovom zaboravljenom junaku domaće trpeze krije obrte zakoje malo ko zna, od toga zašto mu je najveći mraz zapravo najbolji prijatelj pa sve do činjenice da se zbog njega u nekim delovima sveta vodi prava borba za očuvanje starih semena.

Nit' manjeg kalorijskog zalogaja, nit' veće snage za celo telo

Kada biste pogledali šta se sve nalazi u samo 100 grama skovanog raštana, bili biste iznenađeni. Ova biljka pruža izuzetno malo kalorija — svega 33 kilokalorije na sto grama, dok je čak 90% njenog sastava čista voda. Zbog toga je idealan izbor ako pazite na liniju ili želite da osvežite organizam.

Prava snaga raštana leži u onome što pruža vašem imunitetu. Sadrži ogromne količine vitamina K, koji je ključan za pravilno zgrušavanje krvi i čvrste kosti. Pored toga, bogat je vitaminom C, beta-karotenom koji čuva vid i kožu, kao i folatom (vitaminom B9), neophodnim za stvaranje novih ćelija. Ako vam je potrebna probava bez smetnji, obilje biljnih vlakana u raštanu brzo će uravnotežiti rad creva i dati vam dugotrajan osećaj sitosti.

Raste pod snegom i postaje sve slađe što je napolju hladnije

Kao rodđak kupusa i brokolija (botanički pripada vrsti Brassica oleracea), raštan se uzgaja još od doba starih Grka i Rimljana. Posebno je zanimljivo to što nema čvrsto sklopljenu "glavicu" kao klasičan kupus, što ga čini otpornijim na vlagu i razne bolesti.

Možete ga brati tokom čitave godine, ali iskusni baštovani i domaćice znaju za jednu veliku tajnu, naime raštan je najukusniji i najzdraviji u hladnim mesecima, tačnije nakon prvog mraza. Niska temperatura menja njegovu strukturu, pa listovi postaju mekši, a karakteristična blaga gorčina prelazi u pun, sladunjav ukus. Najbolje je brati mlađe listove pre nego što dostignu svoju punu veličinu, jer se oni lakše i brže spremaju.

Kako se raštan nekada spremao u svakoj kući

Dok je u većem delu Srbije ostao u senci spanaća i kupusa, u Crnoj Gori i na primorju raštan je prava kultna hrana. Tamo se tradicionalno krčka u dubokom loncu sa suvim svinjskim ili ovčijim mesom (kaštradinom) i krompirom. Dugo kuvanje na tihoj vatri omogućava listovima da upiju sve aromatične sokove mesa, pa se dobija gusto, okrepljujuće jelo koje greje tokom hladnih zimskih dana.

Pre nego što stigne u lonac, biljka se u bašti suočava sa raznim prirodnim izazovima. Poljoprivrednici znaju da mladi rasad raštana umeju da napadnu sitne zemljišne gliste, poput raznih vrsta nematoda, koje napadaju koren i usporavaju rast, pa se na peskovitim zemljištima o uzgoju vodi posebna briga. Ipak, kada prebrodi te prve dane, raštan izraste u snažnu stabljiku koja u nekim krajevima, poput Portugalije, ume da dostigne visinu i preko 1,8 metara.

Kako je skromno povrće osvojilo tuđe kuhinje - Nije se samo kod nas cenio

Priča o ovom povrću ne završava se na Balkanu. Zbog svoje prilagodljivosti i hranljivosti, raštan se proširio širom sveta pod različitim imenima. U istočnoj Africi, na primer u Keniji i Tanzaniji, poznat je pod nazivom "sukuma viki" (što u prevodu sa svahili jezika znači "guraj nedelju", jer spasava kućni budžet). Tamo ga sitno seckaju i kratko prže na ulju sa crnim lukom, pa ga služe uz tradicionalnu kašu od kukuruznog brašna zvanu ugali.

U Brazilu i Portugaliji omiljene su posebne sorte nežnijih listova (couve manteiga), dok ga u Turskoj, na obalama Crnog mora, zovu "kara lahana" i spremaju gotovo svakodnevno. U Španiji je nezaobilazan sastojak čuvenih gustih čorbi.

Ako do sada niste probali ovo zeleno povrće, sledeći put kada ga vidite na pijaci nemojte oklevati. Bilo da ga skuvate na starinski način sa malo suvog mesa i krompira, ili ga kratko izdinstate na maslinovom ulju i belom luku kao prilog uz ribu, vaša trpeza dobiće jelo bogate tradicije koje čuva zdravlje čitave porodice.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.