Jesenja namirnica koja pruža mnogo više od slatkog ukusa: Dobra je za varenje, vid i rad imunskog sistema

Miris bundeve iz rerne mnogima je jedan od prvih znakova da je jesen zaista stigla, a uz njega dolaze i sećanja na domaće pite, tople kuhinje i poslastice za koje nije bilo potrebno mnogo sastojaka. Ipak, iako je najčešće povezujemo sa slatkim jelima, bundeva zaslužuje mesto i u svakodnevnim obrocima, od potaža i pirea do jednostavnog priloga uz ručak.

Njeno narandžasto meso sadrži beta-karoten, koji organizam pretvara u vitamin A, a obezbeđuje i vlakna, kalijum i vitamin C. Uz relativno malo kalorija kada je pripremljena bez obilnih dodataka, bundeva je namirnica kojom lako možemo da unesemo više raznovrsnosti u jesenju ishranu.

Šta se krije iza narandžaste boje

Prepoznatljiva boja bundeve potiče od karotenoida, među kojima je beta-karoten posebno značajan zato što telo može da ga pretvori u vitamin A. Ovaj vitamin učestvuje u održavanju normalnog vida, rastu i funkcionisanju imunskog sistema, zbog čega namirnice koje ga obezbeđuju imaju važno mesto u raznovrsnoj ishrani.

To ne znači da će porcija bundeve popraviti vid ili sprečiti jesenje prehlade, već da njenim uključivanjem u obroke doprinosimo unosu hranljivih materija koje su organizmu potrebne. Njena vrednost je upravo u tome što se lako uklapa u obična, domaća jela.

Vlakna kao doprinos varenju i sitosti

Bundeva sadrži i prehrambena vlakna, koja doprinose radu creva i mogu da pomognu da osećaj sitosti potraje duže. Količina vlakana zavisi od sorte, porcije i načina pripreme, pa je korisno posmatrati je kao jedan od njihovih izvora, uz druge vrste povrća, voće, mahunarke i integralne žitarice.

Pečena bundeva ili potaž mogu da budu jednostavan način da u obrok dodamo povrće, posebno kada tokom hladnijih dana više prijaju topla jela. Za potpuniji i zasitniji obrok mogu da se kombinuju sa izvorom proteina, poput jaja, jogurta, pasulja ili mesa, u zavisnosti od recepta i ukusa.

Bundeva ima malo kalorija, ali uz dodatke menja obrok

Sama bundeva ima relativno malu energetsku vrednost, ali nije isto da li je jedemo pečenu, uz malo ulja i začina, ili u piti sa dosta šećera i masnoće. Njene nutritivne prednosti ostaju deo jela, dok dodaci menjaju ukupnu količinu kalorija, šećera i masti koju unosimo.

Za jednostavnu slatku varijantu možete da je ispečete i pospete cimetom, pa tek onda procenite da li joj je potrebno dodatno zaslađivanje. U slanim jelima dobro se kombinuje sa biberom, belim lukom i začinskim biljem, a njen blag ukus ostavlja dovoljno prostora da recept prilagodite sebi.

Od pleha do potaža

Najjednostavnija priprema je često i najpraktičnija: bundevu isecite na komade, rasporedite u pleh i pecite dok ne omekša, a zatim je poslužite kao prilog ili iskoristite za pire. Vreme pečenja zavisi od veličine komada i sorte, pa je najbolje da mekoću proverite viljuškom.

Od pečene ili kuvane bundeve može da se napravi i potaž, uz crni luk, vodu ili povrtni bujon i začine po ukusu. Kada se izblendira, dobija kremastu teksturu, pa količinu pavlake ili drugih dodataka možete da prilagodite tome kakav obrok želite.

Bundeva tako lako izlazi iz uloge namirnice koju kupujemo samo kada pravimo pitu, jer od nje može da nastane i topao ručak, jednostavna večera ili prilog koji donosi drugačiji ukus na svakodnevnu trpezu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.