Poklon od srca ili iz džepa: Reč psihologa zašto su nekada simbolični darovi za 8. mart danas sve skuplji

Većina roditelja se u periodu oko Nove godine, a naročito 8. marta susreće sa pojačanim aktivnostima na "Viber" grupama svoje vrtićke i školske dece, kada se pokreće pitanje šta kupiti vaspitačicama i učiteljicama za poklon, kao i koja je njegova vrednost adekvatna za jednu takvu priliku.

Ova lepa tradicija služi da deca iskažu svoju ljubav i poštovanje prema ženama sa kojima provode ponekad i veći deo dana nego u svojoj porodici, a poslednjih godina je praćena i sve češćim nesuglasicama roditelja koji se razilaze u mišljenjima da li su ovakvi povodi nešto što treba obeležiti samo simboličnim poklonom u znak pažnje ili je primerena kupovina skupocenijih darova od, recimo, cveća ili parfema.

Zbog čega su pokloni postali tako skupi, a ne simbolični, zašto su roditelji preuzeli nekada dečji običaj da obraduju učiteljice simboličnim poklonom i pretvorili ga u takmičenje "ko će da da više?", šta se time dokazuje i kome, kao i kakva poruka se šalje deci koja su najčešće potpuno isključena iz procesa odlučivanja, za Ona.rs odgovara psiholog Zoran Musterović.

-  Ova pitanja pogađaju u srž. Sama zapitanost o ovoj pojavi govori o nečemu što je postalo neuobičajeno. Danas se veličinom poklona pridaje značaj sebi i svom postupku sa sveprisutnim takmičarskim duhom "ko će više" da da i da se istakne.

Ovome značajno doprinose i same "Viber" grupe, odnosno lakoća međusobne komunikacije i uključivanja, pa se stvara kolektivni bezlični duh koji se brzo omasovljuje i gubi meru jer se takvi i ne uključuju ili su u manjini. Na ovakav način se šalje poruka da su deca isporučioci majčinog poklona i njene poruke, sa namerom da se istakne koliko je ta osoba (učiteljica, vaspitačica) za mamu važna.

- Sa jedne strane imamo ličnu prezentaciju, koja je saobražena duhu vremena, kao i materijalne poklone kojim se ispoljava i značaj drugog. Naravno, u ovakvoj priči deca su samo opserveri u sopstvenom životu - objašnjava za Ona.rs psiholog Zoran Musterović.

Da takvo ponašanje pojedinih roditelja i "sledbenika" i prikupljanje neadekvatnih suma novca za poklone povodom godišnjeg praznika neretko izazivaju i sukobe između roditelja potvrđuje i Lela, mama četiri dečaka različitih uzdrasta:

- Srećom, dva sina su već u srednjoj školi, a tamo se deca sama organizuju. Kod trećeg imamo odličan razred i sklop roditelja koji su razumni i lako se dogovaramo za sva skupljanja para. Kako za 8. mart tako i za kraj godine.

Međutim, kod prvaka sada imamo situaciju da se tražilo 500 dinara po detetu, što je oko 12.000 dinara ukupno za učiteljicu. Mislim da je to previše jer 8. mart gubi smisao pažnje. Niko od nas na poslu neće dobiti poklon od 12.000 dinara od firme - šta god bio: vaučer, sat, tašna... Ako uzmemo u obzir da ima roditelja sa više dece, dati 1.000 do 2.000 dinara u vreme kada je kriza - mislim da nije u redu. A opet, mnogi, da se ne bi izdvajali ili pokazali da nemaju - ipak daju i tih 500 dinara. Lično ne tolerišem pritisak tako da sam poslala 200 dinara jer smatram da nemam šta da dokazujem niti da sa manjom cifrom volim učiteljicu manje od ostalih.

Katarina, mama dvoje dece je, kako kaže, "kao i godinama unazad, sa dozom užasa" dočekala prvu poruku sa grupe roditelja: "Mamike, šta ćemo za 8. mart?"

- "Alfa majke" koja već godinama predvode sve te akcije pokrenule su istu priču i ove godine. Godinama sam u istoj situaciji, par puta sam nasela na razmišljanje "kako da ne dam, kako da se moje dete izdvaja, razlikuje, kako će to da se odrazi na nju..." i slično, ali sam vremenom naučila i kako da presečem svaku raspravu kada se zalete sa enormnim ciframa.

Zapravo, shvatila sam da je daleko više roditelja koji su sličnog mišljenja kao i ja, ali da iz istih razloga popuštaju pred ovima koji nešto hoće da "dokazuju", i isto će tako da vam, ako se pobunite protiv toga, pruže i podršku. Kada je ponovo krenula "trka" ove godine, prekinula sam svaku dalju raspravu prostim zahtevom da se napravi anketa ko želi da učestvuje, ali "pod uslovom da budu razumni". Ovih desetak roditelja koji su uvek najglasniji sa najskupljim zahtevima odmah su se našli u manjini jer su oni koji su "pasivniji" odlučili da podrže moj predlog i samo im je trebao podsticaj da se izjasne.

I to je samo u školskoj, a isto se dešava i u vrtićkoj grupi, jer je moj sin nešto mlađi. Pomisao da će ovo da se ponavlja iznova i iznova do kraja njihovog školovanja me užasava, prosto ne želim u tome da učestvujem. Sve se okrenulo naglavačke - ističe Katarina i dodaje da darivanje mora da se vrati u simbolične okvire "poklona od srca".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.