Razgovarajte sa svojom decom o problemu gojaznosti: Par saveta psihologa kako to da uradite na ispravan način

Istraživanja pokazuju da je izbegavanje razgovora o gojaznosti uglavnom povezano sa niskim poštovanjem prema telu, nezadovoljstvom, kognitivnim distorzijama vezanim za telo, zabrinutošću zbog mršavosti i percipiranim sociokulturnim pritiskom da budemo mršavi.

Drugim rečima, razgovor o reči "debljina" ne pruža katarzično iskustvo, već priliku za razmišljanje o delovima tela sa kojima niste oduševljeni.

Ali Virdžinija Sole-Smit za Psihology Today nudi rekonceptualizaciju ovakvog stava. U svojoj novoj knjizi, "Fat Talk: Parenting in the Age of Diet Culture" (Priča o debljini: Roditeljstvo u vreme kulture dijeta) ona sugeriše važnost razgovora o gojaznosti sa decom.

Prvo, bitno je napomenuti da je "biti debeo“ termin koji se koristi i u njenoj knjizi i sve više u proučavanju pitanja o imidžu tela i težini.

"Gojaznost" i "prekomerna težina" su termini koji se često koriste u medicinskoj zajednici, ali istraživanja sugerišu da se ovi izrazi često smatraju omalovažavajućim, odnosno da problematizuju veličinu nečijeg tela, što je centralna komponenta identiteta pojedinca, a ne problem koji treba "popraviti".  Razgovor o prekomernoj težini može da normalizuje pristup telesnoj raznolikosti, jer neki ljudi su visoki dok su neki niski, neki su mršavi dok su drugi debeli, neki imaju plave oči dok drugi imaju smeđe.

Sole - Smit ukazuje na važnost da budemo prilagođeni prehrambenim navikama i telima naše dece radi brige o njihovom zdravlju i mogućnosti da razviju poremećaj u ishrani.

- Ne možete da odgajate decu sa telesnom autonomijom i da očekujete da će da prihvate svoje telo ako još postavljate parametre kakva su to tela vredna poštovanja i ljubavi. Zato moramo da razgovaramo o debljini, i da naučimo da imenujemo i identifikujemo pristrasnost protiv masti, kako bismo mogli da počnemo da se odučavamo od toga i promenimo narativ - istakla je.

Pristrasnost protiv kilograma (koja se u istraživačkoj literaturi ponekad naziva stigmatizacija težine) je sveprisutna, a posledice su ozbiljne. Ne samo da debeli ljudi internalizuju društvene poruke da su inferiorni u odnosu na svoje vitke vršnjake na više načina (na primer, lenji), već doživljavaju tretman koji se može uporediti sa rasizmom i mizoginijom.

Stoga je "razgovor o debljini" sa našom decom, od suštinskog značaja za podizanje obrazovanih, empatičnih, psihički i fizički zdravih ljudi.

Ta tema ne treba da bude nešto što pominjemo samo jednom kao predavanje ili jedan od onih ozbiljnih i neizbežno nezgodnih razgovora.

- Kao i "razgovor o intimnom činu" - ovo će ići bolje ako se stalno ponavlja, prilagođeno njihovom uzrastu, od malih nogu. Možete ih pitati kako deca u školi pričaju o telima i ako ikada čuju da neko koristi "debeo" kao uvredu - objasniti im zašto je to štetno - ističe Sole - Smit i dodaje: Želimo da zaštitimo našu i drugu decu od zadirkivanja zasnovanih na težini i dijetama u detinjstvu – oba značajna prediktora verovatnoće razvoja poremećaja u ishrani.

Želimo da promenimo kulturološki razgovor o težini i da razjasnimo našoj deci da su težina, oblik, visina i mnoge druge naše fizičke karakteristike nešto što treba da bude prihvaćeno. A najbolji način da se promoviše zdravlje dece i da se smanji njihov budući rizik od dijabetesa, srčanih bolesti i drugih mentalnih i fizičkih zdravstvenih problema, jeste da se usredsredimo na njihovu težinu, umesto da je izbegavamo.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.