Roditelji pitaju: Đak-prvak mi se svakog dana vraća kući uplakan, drugari ga ne prihvataju. Kako da pomognem?
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Ona.rs.
<% message.text %>
Дана
То што су деци дата велика права и учитељица, више не сме да повиси тон или не дај Боже повуче дете, мислим да је код 95% просветних радника у нижим разредима, добродошло! Сада имају оправдање за свој нерад, незаинтересованост, непосвећеност..... много тога не... Све на жалост деце!!!
Podelite komentar
Mirjana
Moje dete je prolazilo kroz istu situaciju, obraćali smo se učiteljici koja je ubalazavala realnu sliku da bi na kraju 90 minuta pričala loše o nama kao roditeljima i o samom učeniku zahtevala anonimnu anketu od odeljenja koje je predhodno 90 minuta slušalo sve najgore o svom drugaru i njegovim roditeljima. Dete je trpelo emotivno, mentalno i fizičko zlostavljanje kako od učenika tako i od učiteljice. Ubedili su nas da ga ne ispisujemo iz škole i kako će drugi deo školovanja biti odličan da bi smo u sedmom razredu došli toliko daleko jer su sve predhodne situacije kulminirale da je moj sin želeo sebi život da oduzme. E, tad je to postao moj problem, nas porodice. A obilazili smo vanškolske psihologe gde nijedan pismeno nije dao zapisano rešenje menjaje sredine iz tih i takvih razloga. Nijedna škola u okolini nije htela da nas primi jer je to nemoguće. Hvala bogu osnovna škola se završila i ostala je u najgorem sećanju. Jedina lepa strana je odlična razredna koja je imala sluha i razumevanja uz par nastavnika. Dakle, dete prebacite odmah u drugu školu bez daljih rasprava ako se to nastavi iz godine u godinu. Problemi se ne rešavaju oni samo rastu.
Podelite komentar