Vreme čitanja: oko 2 min.
Roditelji pitaju: Đak-prvak mi se svakog dana vraća kući uplakan, drugari ga ne prihvataju. Kako da pomognem?
Vreme čitanja: oko 2 min.
Izbegavanje i/ili odbijanje da ide u školu može biti znak društvenih ili emocionalnih problema, razvojnih problema i/ili maltretiranja
Nije neobično da deca imaju problema u školi ili sa školskim zadacima u nekom trenutku, da imaju određenu vrstu stresa. Uz odgovarajuću podršku, većina dece može da se prilagodi svim izazovima. Važno je da je situacija kod kuće takva da dete u svakom trenutku može da vam se poveri i da adresira problem.
Preporučujemo
Naučite dete kako da postavi granice i kaže "ne": Važnost intuicije i razumevanja definicije pristanka
Kako internet utiče na decu: Sociolog Jelena Radović otkriva važnost digitalne pismenosti
Deca mogu vremenom da steknu problem sa fokusom, organizacijom, ali i onim težim stvarima kao što su stres od maltretiranja ili nemogućnost uspostavljanja normalnog odnosa sa drugarima iz odeljenja.
Bez obzira na to da li vaše dete ima pet ili 15 godina, verovatno je imalo trenutke kada nije želelo da ide u školu. Ponekad su i deci potrebni dani kada moraju malo da se odmore i sklone iz određene sredine. Ali ako se vaše dete stalno iz škole vraća mrzovoljno i uplakano, onda se tome morati pristupiti na višem novou.
Izbegavanje i/ili odbijanje da ide u školu može biti znak društvenih ili emocionalnih problema, razvojnih problema i/ili maltretiranja.
Na ovakav problem kod svog deteta nam je ukazao jedan roditelj, a dečji psiholog, psihoterapeut Jelena Krstić Anđelković daje smernice za dalje postupanje.
Đak prvak mi se svakog dana vraća kući uplakan. Jedva se poverio da ga drugari ne prihvataju. Kako mu pomoći, a kako objasniti šta se dešava?
- Dete ima, tj. prijavljuje da ima problem. A odrasli su ti koji moraju razgovarati da bi se problem rešio. Dakle, kroz razgovor sa učiteljem i eventualno psihologom škole, ali rekla bih da je ovo domen učitelja pre svega, roditelj treba da informiše o problemu koji dete prijavljuje. Roditelj nije prisutan u školi i kao takav nema realnu sliku onoga što se dešava i nema dovoljno informacija - počinje psiholog.
Ukoliko ova prvobitna intervencija ne da rezultate, traži se dalje rešenje, a ono može podrazumevati i odlaske kod psihologa, onog van škole.
- Svakako da je poželjno paralelno osnaživati dete razgovorima sa psihologom (vanškolskim) kako bi se dete podržalo i na adekvatniji nacin suočilo sa izazovom i prevazišlo isti. Ali ja bih krenula od razgovora i razmene informacija sa učiteljem, pa tek onda kroz epilog ovog razgovora pronalazila dalje smernice i rešenja.
Ona smatra da je zadatak učitelja da napravi dobru klimu među drugarima na samom početku. To je imperativ da bi deca mogla da savladaju dalje korake i zadatke, ali i kako da se ponašaju jedni prema drugima, zaključuje Jelena Krstić Anđelković.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Povezane vesti
Psiholog Smiljana Grujić o važnosti ranog razvoja i edukacije: "Ključna stvar u životu svakog deteta je igra"
Da li muškarci podnose razvod drugačije od žena: Porodični psiholog obašnjava zašto teže donose odluku
Roditelji pitaju: Fizički naprednija devojčica (10) na meti je zadirkivanja muških vršnjaka, kako je osnažiti?
Dr Tamara Džamonja Ignjatović o kolektivnoj traumi i kako se izboriti: Da svoju decu učimo da ne budu nasilna
Video: Sociolog i marketing stručnjak Jelena Radović o uticaju interneta na decu
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Najnovije iz rubrike Porodica
Sočna pačetina u finom sosu od pomorandže: Elegantan ručak koji obara s nogu
Beti i Mahtob bile zarobljene u Iranu: Preživele su užas dok nisu pobegle iz agonije od muža i oca Sajeda
Letnji aranžmani za sve regije Španije! Travellandove sjajne ponude dostupne u poslovnici i tokom praznika!
Mirjana
Moje dete je prolazilo kroz istu situaciju, obraćali smo se učiteljici koja je ubalazavala realnu sliku da bi na kraju 90 minuta pričala loše o nama kao roditeljima i o samom učeniku zahtevala anonimnu anketu od odeljenja koje je predhodno 90 minuta slušalo sve najgore o svom drugaru i njegovim roditeljima. Dete je trpelo emotivno, mentalno i fizičko zlostavljanje kako od učenika tako i od učiteljice. Ubedili su nas da ga ne ispisujemo iz škole i kako će drugi deo školovanja biti odličan da bi smo u sedmom razredu došli toliko daleko jer su sve predhodne situacije kulminirale da je moj sin želeo sebi život da oduzme. E, tad je to postao moj problem, nas porodice. A obilazili smo vanškolske psihologe gde nijedan pismeno nije dao zapisano rešenje menjaje sredine iz tih i takvih razloga. Nijedna škola u okolini nije htela da nas primi jer je to nemoguće. Hvala bogu osnovna škola se završila i ostala je u najgorem sećanju. Jedina lepa strana je odlična razredna koja je imala sluha i razumevanja uz par nastavnika. Dakle, dete prebacite odmah u drugu školu bez daljih rasprava ako se to nastavi iz godine u godinu. Problemi se ne rešavaju oni samo rastu.
Podelite komentar
Дана
То што су деци дата велика права и учитељица, више не сме да повиси тон или не дај Боже повуче дете, мислим да је код 95% просветних радника у нижим разредима, добродошло! Сада имају оправдање за свој нерад, незаинтересованост, непосвећеност..... много тога не... Све на жалост деце!!!
Podelite komentar