Kuvar iz hospisa otkriva: Većina ljudi pred smrt traži istu poslednju želju – i iznenadićete se šta je

"Hrana na kraju života nije samo hrana – to je uspomena, dodir, uteha. I često, poslednja stvar koju za nekog činimo s ljubavlju."

Poslednji obrok koji se ne zaboravlja

Spencer Ričards je kuvar u hospisu Sobel Haus u Oksfordu, gde svakog dana priprema jela za ljude koji su na samom kraju života. Ali ono što otkriva o njihovim poslednjim željama mnogo je dublje od recepata – i dira pravo u srce.

"Za mene ne postoji veća čast nego pripremiti nekome njegov poslednji obrok", kaže on.

Iznenađujuće, jedno jelo posebno dominira među željama: rođendanska torta.

Rođendanska torta kao poslednja uteha

Za mnoge pacijente, posebno one u osmoj ili devetoj deceniji života, rođendanska torta budi nežne, nostalgične uspomene. Često je to i jedino slatko slavlje koje su dobijali, pa čak i simbol nečega što su tokom života propuštali.

Jedna žena je, na primer, napunila 93 godine tokom boravka u hospisu. Kada su joj iznenada doneli tortu, rasplakala se.

"Nikada nije imala tradicionalnu porodicu, ni rođendane s tortama. Bila je presrećna. To su trenuci koje pamtimo," priča Spencer.

Zašto slatkiši? Medicina ima odgovor

Osim emocionalnog značaja, slatkiši su i fizički lakši za konzumaciju. Mnogi pacijenti koji prolaze kroz hemoterapiju, gube čulo ukusa, imaju rane u ustima, mučnine i teškoće pri gutanju. Slatka, meka hrana poput:

• panna cotte
• crème brûlée
• želatina
• sladoleda

...često su jedine stvari koje mogu da unesu – i koje im pružaju utehu i uživanje.

"Ljudi sa karcinomom često razviju slatki zub. Smanjujemo so, prilagođavamo teksturu – sve se menja. Ali najvažnije ostaje: pažnja."

Ulična hrana za dečka od 21 godinu

Spencer ne priprema samo „klasična“ jela. Kada je mladić od 21 godinu odbijao sve s menija, Spencer je razgovarao s njim, otkrio da voli uličnu hranu – i pripremio baš to.

"U tom trenutku to nije bio samo obrok. To je bio susret s identitetom, sa sobom."

Trenuci koji ostaju dugo nakon smrti

Nekada tek kasnije saznaju koliko je takav gest značio porodici. Ljudi se vraćaju, mesecima nakon smrti voljene osobe, samo da kažu hvala.

"Na Božić nam je jedna porodica donela hranu – da nas počasti. Tada shvatiš šta zaista radiš."

Hrana kao poslednji jezik ljubavi

"Na ovoj tački u karijeri, želim da uzvratim. Hrana ima moć da probudi detinjstvo, ali i da stvori poslednju uspomenu. To je ono što radimo ovde," kaže Spencer.

(Ona.rs / Daily Mail)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.