Zašto žene naročito poštuju Svetu Petku: Molitve i zaveti svetici koja je simbol vere, smirenja i nade

Sveta Petka je u našem narodu prva adresa za žensku molitvu. Njeno ime Paraskeva znači petak, dan posta i pripreme, pa nije čudo što je baš ona postala zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih, ali i onih koje nose kuću i porodicu na svojim leđima.

U crkvenom kalendaru njen glavni dan je 27. oktobar, dok se 8. avgusta obeležava Prenos njenih moštiju. U toj simbolici stoji i odgovor zašto žene danas, jednako kao i pre sto godina, šapuću njeno ime nad svećom i vodom.

Ko je bila Sveta Petka i zašto se baš njoj žene obraćaju

Rođena je u Epivatu, na obali Mramornog mora, živela skromno i isposnički, a predanje kaže da je napustila sve da bi služila Bogu. Zbog imena koje doslovno znači petak, njen kult je od početka bio vezan za ženske običaje, post i domaćinske zabrane petkom.

U narodnoj tradiciji Paraskeva Petka povezivana je sa ženskim rukotvorinama, predenjem i vezom, pa je vekovima predstavljana kao zaštitnica doma, vrlina i ženskog rada. Tako se u jednoj svetiteljki spojila i crkvena pobožnost i narodna verovanja o ženskoj snazi, strpljenju i mudrosti.

Put moštiju i mesta ženske pobožnosti

Mošti Svete Petke su vekovima putovale. Iz Epivata su prenete u bugarsko Trnovo, zatim u Vidin, pa u Beograd, gde su dočekane sa velikim poštovanjem. Kasnije su prenete u Carigrad, a potom u Jaši u Rumuniji, gde se i danas čuvaju. U Jašiju se svake jeseni okupljaju hiljade ljudi koji stoje u redovima po nekoliko kilometara da bi prišli njenom ćivotu. Većinu njih čine žene, majke, supruge, bake, sestre, koje dolaze zbog zaveta, molitve za decu, zdravlje, porod ili mir u kući.

U Beogradu, na Kalemegdanu, sagrađena je kapela Svete Petke, tačno iznad izvora čija se voda smatra lekovitom. Taj izvor postoji vekovima i jedno je od najposećenijih mesta u prestonici. Ljudi dolaze da zahvate vodu, prekrste se i u tišini izgovore svoju molitvu. Neke žene donose flašice vode za članove porodice koji nisu mogli da dođu, verujući da svetiteljka vidi i to.

Ženski običaji na njen dan

Na Petkovdan žene najčešće poste i odmaraju od teških kućnih poslova. Kažu da tog dana ne treba prati, šiti ni „podići iglu“, kako bi se sačuvao mir u kući i zdravlje ruku. U mnogim krajevima žene ustaju pre sunca, pale sveću i zahvaljuju za ono što imaju. Taj dan se ne provodi u žurbi i buci, već u smirenju, molitvi i malim ritualima zahvalnosti. Neke poste u čast svetiteljke, druge donesu dar u crkvu, treće samo odvoje trenutak tišine i veruju da je to dovoljno.

Molitve Svetoj Petki

U pravoslavlju ne postoje "tajne molitve", već iskrena reč iz srca. Ali kroz vekove su se oblikovale rečenice koje mnoge žene ponavljaju kada joj se obraćaju. Najpoznatija molitva glasi:

- Sveta Petko, Božja ugodnice, izmoli mi od Gospoda zdravlje tela i duše, zaštitu za moju porodicu i mir u srcu.

U njoj nema velikih zahteva, nema dramatike, samo čista želja za mirom i snagom da se izdrži sve što život donese. Mnoge žene kažu da im je upravo ta jednostavna molitva pomogla u trenucima kad su bile na ivici snage.

Zavet Svetoj Petki

Zavet je lični dogovor sa Bogom, preko svetiteljke. Najčešće ga prave žene - majke koje mole za dete, one koje su ozdravile, koje su pronašle mir posle teškog perioda, ili koje žele da se zahvale za nešto što su prebrodile. Zavet može biti post, odlazak u crkvu svake godine, paljenje sveće, darivanje, ili jednostavno odluka da se u nekom delu života uvede više reda i molitve.

Najvažnije je da zavet nije trgovina sa Bogom. On je podsetnik na veru, na zahvalnost i na promenu koja dolazi iznutra. Zbog toga se i drži tiho, bez svedoka, kao lična odluka koja ne traži potvrdu drugih.

Zašto žene prepoznaju Svetu Petku

Postoje tri razloga zbog kojih žene osećaju posebnu bliskost sa Svetom Petkom. Prvi je njena skromnost. Bila je žena koja je sve napustila da bi pronašla mir u duhu, i upravo u toj tišini mnoge vernice prepoznaju sebe. Drugi je nasleđe, generacije žena su vekovima učile svoje ćerke i unuke da se Petki mole za zdravlje, porod i snagu, pa je ta molitva postala deo ženskog nasleđa, poput recepta, saveta ili priče.

Treći razlog je iskustvo. Mnoge žene koje su bile na hodočašću u Jašiju ili posetile kapelu na Kalemegdanu opisuju osećaj olakšanja, topline i mira koji se ne može rečima objasniti. Sveta Petka je ženska zaštitnica posebno i tu nema reči.

Kako se obeležava Petkovdan

Dan se započinje u tišini. Žene pale sveću i zahvale na svemu što imaju. One koje imaju zavet poste, ne rade i odlaze u crkvu. Neke nose vodu iz kapele Svete Petke, druge dele kolač i vino sa komšijama. U nekim kućama se i danas prenosi običaj da se prvom osobom kojoj tog jutra poželiš dobro jutro poželiš i zdravlje, jer se veruje da će tako ceo dom biti pod njenom zaštitom.

Petkovdan nije samo dan molitve, već i dan smirenja. Podseća da sve što je teško može da se ponese ako postoji vera i mir u srcu.

Sveta Petka: Žena koja razume žene

Sveta Petka je ostala u narodu kao svetiteljka koja razume ženu. Nije bila bogata, nije imala porodicu, nije tražila slavu. Živela je tiho, u molitvi, posvećena drugima. U tom njenom putu žene i danas vide snagu - ne onu bučnu, već postojanu, koja izdrži sve oluje i ostane verna sebi.

Zato je njen kult toliko dubok i živ. Kapela na Kalemegdanu i ćivot u Jašiju nisu samo sveta mesta, već tačke utehe, molitve i zahvalnosti. Tu žene dolaze da puste suzu, da zahvale i da krenu dalje. Njene molitve su jednostavne, a zaveti tihi, ali upravo u toj jednostavnosti leži njena moć.

Zato se i danas, kad sve postane preglasno i teško, njeno ime izgovara polako, s verom i nadom:

Sveta Petko, moli Boga za nas.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.