Da li je sudbina zapisana u DNK? Studija otkriva koliko genetika zaista utiče na naš život

Koliko puta ste čuli rečenicu: “Sve je to genetika”? Kada je reč o visini, boji očiju ili sklonosti ka određenim bolestima - to nam je jasno. Ali kada je u pitanju životni vek, dugo se verovalo da su presudni faktori način života, ishrana, okruženje i medicinski napredak.

Međutim, novo istraživanje donosi drugačiju sliku - i to mnogo snažniju nego što smo očekivali.

Prema najnovijoj analizi istraživača sa Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu, čak 55 procenata varijacija u ljudskom životnom veku može biti pod uticajem gena. To znači da je više od polovine razlike u tome koliko dugo živimo - potencijalno zapisano u našoj DNK.

Šta zapravo utiče na dužinu života?

Načini na koje ljudski život može da se završi brojni su, ali ih nauka svrstava u dve osnovne kategorije:

• Unutrašnji faktori - genetika i proces starenja
• Spoljašnji faktori - nesreće, infekcije, povrede i drugi spoljašnji uzroci

U ranijim istorijskim podacima koji su korišćeni u studijama uzroci smrti često nisu bili detaljno razdvajani, što je otežavalo precizno razumevanje odnosa između genetike i okruženja.

Novo istraživanje pokušalo je da razdvoji ove uticaje preciznije nego ikada ranije.

Blizanci kao ključ za razumevanje genetike

Istraživački tim analizirao je podatke o hiljadama blizanaca, uključujući i braću i sestre koji su odrastali odvojeno - što je ranije retko uzimano u obzir.

Studije blizanaca su izuzetno važne jer omogućavaju naučnicima da razdvoje:

• ono što dolazi iz genetskog nasleđa,
• od faktora koji nastaju nakon rođenja - poput načina života, ishrane, obrazovanja i socijalnih okolnosti.

Kada su ti podaci upoređeni sa matematičkim modelima smrtnosti, pokazalo se da je uticaj unutrašnjih faktora - dakle genetike i starenja - izraženiji kako starimo.

Rezultat? Procena od 55 procenata heritabilnosti životnog veka.

Zašto je ova brojka važna?

Molekularni biolog Ben Šenhar sa Vajcmanovog instituta istakao je da se godinama smatralo da životni vek uglavnom zavisi od faktora koji nisu povezani sa genetikom.

"Godinama se verovalo da je ljudski životni vek pre svega posledica faktora koji nisu genetski, što je izazivalo skepsu prema ulozi genetike u starenju i prema mogućnosti identifikovanja gena koji utiču na dugovečnost", objasnio je Šenhar.

Nova procena od 55 procenata približna je stepenu naslednosti koji vidimo kod drugih složenih osobina - poput visine.

Drugim rečima, genetika u dugovečnosti ima sličnu težinu kao genetika u određivanju telesne visine.

Da li to znači da je sve unapred određeno?

Ne baš.

Istraživanje ne tvrdi da je naš životni vek potpuno predodređen. Spoljašnji faktori i dalje igraju ogromnu ulogu, posebno u mlađem životnom dobu - kroz nesreće, bolesti i okolnosti koje ne možemo kontrolisati.

Ali kako starimo, čini se da genetika preuzima dominantniju ulogu.

To otvara nova pitanja:

• Koji su to konkretni geni koji utiču na dugovečnost?
• Kako oni funkcionišu?
• Da li bi jednog dana mogli da se terapijski ciljaju?

"Ako je heritabilnost visoka, to daje snažan podsticaj za traženje genetskih varijanti koje produžavaju životni vek i za razumevanje biologije starenja", zaključuje Šenhar.

Nova era istraživanja starenja

Ovo istraživanje delimično menja dosadašnje zaključke i sugeriše da podaci koje smo ranije koristili nisu dali potpunu sliku ravnoteže između života i smrti.

Naučnici sada planiraju da svoje zaključke testiraju na savremenim bazama podataka, u kojima su uzroci smrti preciznije razdvojeni.

Ako se ovi rezultati potvrde, to bi moglo da pokrene novu eru u proučavanju genetike starenja, ali i u razvoju terapija usmerenih na produženje zdravog životnog veka.

Jer pitanje više nije samo koliko dugo živimo - već da li će nauka jednog dana moći da utiče na to.

Ako želiš, mogu ti sada od ove verzije da napravim i Google Discover optimizovanu verziju sa zadržavanjem dužeg vremena čitanja - produženim uvodom i dodatnim narativnim prelazima između segmenata, kako bismo iz nje izvukli maksimum čitanosti.

(Ona.rs / Science Alert)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.