"Molim vas, prestanite da pitate da li moje dete već hoda": Pitanje koje nijedan roditelj ne voli

Roditelji često očekuju da deca dostignu određene prekretnice u "pravilnom" vremenu, ali u stvarnosti, svako dete razvija se sopstvenim tempom. Ipak, pitanje koje svi oko vas stalno postavljaju "Da li već hoda?", može biti frustrirajuće i izazvati dodatni stres, čak i kod roditelja koji znaju da je sve u redu.

Ova mama objašnjava zašto je pitanja o prvim koracima njenog sina uznemiruju i traži savete od stručnjaka kako se nositi sa tim pitanjima.

"Dan kada je moj sin napunio godinu dana, činilo se kao da su svi u radijusu od 30 kilometara oko našeg doma imali tajni sastanak i odlučili da me svakodnevno, pri svakom susretu, pitaju: "Da li već hoda?".

Nije hodao kada je imao 11 meseci i 364 dana. I odgovor je da nije počeo narednog jutra. U poslednje vreme imam osećaj da bih trebala da nosim majicu na kojoj piše "Ne, još nije napravio nijedan korak".

Možda se ne bih osećala napadnuto pitanjima o hodanju da već nisam razmišljala (ok, brinula) kada će dostignuti ovu važnu prekretnicu. Možda ne bih toliko pratila ostalu decu od godinu dana u parku koja već poskakuju. Duboko u sebi, naravno, znam da ne bih trebala osećati pritisak da hoda sada i da će to učiniti kada za to bude spreman. Ipak, sva ta "nevinа" pitanja čine da budem još napetija", kaže ova žena.

Zašto pitanja o prekretnicama mogu biti stresna za roditelje

"U situacijama poput moje sa sinom, dr Ari Braun, pedijatar iz Ostina se slaže da je teško ne osetiti da vas drugi ocenjuju. Iako pitanja mogu delovati sasvim nevin, ona ističe:

- Čak i najsigurniji roditelj može posumnjati u sebe ili brinuti da njegovo dete nekako ne "odgovara standardu", kaže ona.

Džen Virt, osnivačica platforme koja povezuje porodice sa licenciranim logopedima, defektolozima i fizioterapeutima, kaže da pitanja o prekretnicama retko zvuče kao obična radoznalost. Roditelji često imaju osećaj da ih neko "meri".

Često se iza pitanja o prekretnicama, poput hodanja, krije i savet koji može delovati osuđujuće, što dodatno izaziva zabrinutost kod roditelja.

- Ponekad komentar nije ni kritički. Samo pogađa jer dodiruje nešto što već nosite u sebi. Kada ste tražili po internetu u 23h ili tiho upoređivali svoje dete u parku, čak i neutralna pitanja mogu da zabole, kažu stručnjaci.

Kako odgovoriti na pitanja koja izazivaju anksioznost

"Kad god me neko pita da li moj sin već hoda, pokušavam da se setim da osoba nema pojma kako me to pitanje pogađa. Često je to neko koga jedva poznajem i verovatno samo želi razgovor.

Ipak, borim se sa tim kako da odgovorim i brinem da li zvučim defanzivno".

Ako osoba sa kojom razgovarate nije pedijatar ili stručnjak za razvoj deteta, samo se nasmešite i klimnite glavom, i ignorišite!

- Dozvoljeno vam je da čuvate svoju energiju, podseća Virt.

Kaže da ne zaslužuje svaki komentar detaljno objašnjenje, dovoljno je kratak i jasan odgovor, poput: "Još ne!" i nastavite dalje.

Nažalost, neki ljudi će možda ispričati zastrašujuću priču o nekoj prekretnici ili neće primetiti signale da ne želite više saveta. Ali, kako Virt ističe:

"Ne dugujete nikome detaljnu odbranu razvoja vašeg deteta".

Ako osoba insistira, možete biti čvršći i jasno reći da ne želite dalje o toj temi razgovarati.

Prekretnice se dešavaju u detetovom tempu

Stručnjaci se slažu da postoji širok raspon kada se prekretnica može očekivati.

- Postoji širok spektar ‘normalnog’ i sve dok je vaše dete u tom okviru, nema razloga za zabrinutost - kaže dr Braun.

Virt savetuje roditeljima da gledaju na prekretnice kao na raspon, a ne kao na rok.

- Razvoj nije linearan. Dete može sporije napredovati u jednoj oblasti, a iznenada napredovati u drugoj - kažu stručnjaci.

Na primer, mnoge ljude iznenadi koliko reči moj sin već zna: jagoda, kamion, pas, mama, tata, a omiljena mu je "spusti se" koju uvek izgovara glasno.

Zaključak je da trenutak kada dete dostigne neku prekretnicu ne odražava vaše roditeljstvo, napominje Virt.

Šta učiniti ako ste zabrinuti?

Za hodanje, dr Braun kaže da većina dece pravi prve korake između 10. i 15. meseca. Virt dodaje da neka deca mogu početi samostalno hodati i sa 17 ili 18 meseci.

- Razvoj bebe je lep i ličan put, i svako dete raste svojim tempom - savetuje dr Lilian Mekhejl, razvojni pedijatar.Međutim, ako imate specifične zabrinutosti, prvi korak je razgovor sa pedijatrom.

Ne trpite u tišini - to može roditelje učiniti izolovanim. Virt dodaje da razgovor sa stručnjakom smanjuje anksioznost i pruža plan akcije ako je potrebno.

(Ona.rs/Parents)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.