Generacijski jaz: 11 stvari zbog kojih mladi danas "izgaraju", dok deca 70-ih i 80-ih o njima uopšte ne brinu

Uprkos tome što važe za "najstresniju generaciju", prema istraživanju Američkog instituta za stres, postoje mnoge stvari zbog kojih ljudi koji su odrasli sedamdesetih i osamdesetih bukvalno ne brinu, dok mlađe generacije o njima razmišljaju gotovo svakodnevno. Njihovi prioriteti su drugačiji, baš kao i vrednosti i stil života, što delimično objašnjava njihovu ravnodušnost prema određenim temama.

Od dana za mentalno zdravlje na poslu do pažljivo kreirane slike na društvenim mrežama, mnoge brige koje danas muče generaciju Z starijim generacijama deluju manje važno, jer su i same odrastale uz potpuno drugačije probleme.

Ljudi koji su odrasli sedamdesetih i osamdesetih ne mare za ovih 11 stvari zbog kojih mlađe generacije brinu.

1. Dani za mentalno zdravlje na poslu

Iako i generacija Z i ljudi koji su odrasli sedamdesetih i osamdesetih cene svoje slobodno vreme i teže balansu između posla i privatnog života, njihovi prioriteti se razlikuju. Generacija X više želi mogućnost odsustva zbog porodice, ali i prostor da kvalitetno obavlja svoj posao. Sa druge strane, pripadnici generacije Z traže veću fleksibilnost, posebno nakon što su karijeru započeli u eri rada na daljinu, pa im znače dani za mentalno zdravlje i rad od kuće kada im je potreban.

Odrastajući u digitalnoj kulturi u kojoj se o mentalnom zdravlju mnogo otvorenije govori nego što je to bio slučaj tokom detinjstva generacije X, nije iznenađenje što gotovo 85% pripadnika generacije Z želi mogućnost korišćenja dana za mentalno zdravlje. Međutim, za tradicionalnije zaposlene i rigidna radna okruženja to i dalje nije veliki prioritet.

2. Da ih na poslu shvataju ozbiljno

Prema istraživanju organizacije Barna, gotovo polovina pripadnika generacije Z oseća da ih starije generacije stalno osuđuju, dok njih 39% smatra da u tome veliku ulogu imaju očekivanja roditelja. Bilo da ih na poslu nazivaju razmaženima ili da nemaju dovoljno prostora da iznesu svoje ideje, mnogi pripadnici generacije Z često brinu o svom položaju i ulozi u radnom okruženju.

S druge strane, generacija X je danas postala svojevrsna "veza" između različitih generacija na poslu. Oni povezuju mlađe i starije kolege, usklađuju razlike u vrednostima i stilovima rada i doprinose stvaranju produktivnijeg radnog okruženja. Dok generacija Z brine o stereotipima koji ih prate i pokušava da se njihov glas čuje, generacija X se uglavnom oseća sigurno u ulozi posrednika.

3. Kreiranje savršene slike na društvenim mrežam

Iako na prvi pogled deluje kao nešto sasvim obično u svetu interneta, istraživanje objavljeno u časopisu Communication Theory pokazuje da je pažljivo uređivanje sadržaja na društvenim mrežama zapravo važan oblik komunikacije za mlađe generacije. Ljudi konzumiraju ono što objavljuju i na taj način šalju veoma jasnu poruku svima koji ih prate.

Zato nije iznenađenje što pripadnici generacije Z, kojima su društvene mreže i digitalni svet glavni način povezivanja sa drugima, često brinu o tome kako izgledaju na internetu i kakvu sliku ostavljaju. Iako većina pripadnika generacije X svakodnevno koristi društvene mreže, oni su odrasli u vremenu kada su se odnosi gradili bez ekrana i aplikacija.

Zbog toga ne osećaju potrebu da opsesivno uređuju svoje profile i objave, jer ljudi do kojih im je zaista stalo nisu nepoznati korisnici interneta koji će naići na njihov sadržaj.

4. Klimatske promene

Prema istraživanju Univerziteta Mičigen, generacija X pokazuje iznenađujuću ravnodušnost prema klimatskim promenama, posebno u poređenju sa generacijom Z, koja gotovo svakodnevno oseća ozbiljnu anksioznost zbog stanja životne sredine.

Veliki uticaj na takav stav imaju godine odrastanja i mediji uz koje je generacija X stasavala. Skepticizam je postao deo njihovog pogleda na svet - navikli su da preispituju informacije, da se suprotstavljaju "propagandi" i da ne veruju svemu što vide na televiziji. Zato čak i ozbiljne teme poput klimatskih promena kod mnogih izazivaju određenu dozu sumnje i nepoverenja koje teško nestaje.

5. Pronalaženje "prave etikete" za sve

Bilo da je reč o definisanju sopstvenog identiteta ili o brzom označavanju nekoga kao "toksičnog" u vezi koju više ne žele da popravljaju, mlađe generacije mnogo više opterećuju pronalaženjem "prave etikete" nego stariji. Profesor ljudskih odnosa Sterlin L. Mozli ističe da pripadnici generacije X često imaju određenu dozu skepticizma prema etiketiranju, jer smatraju da se na taj način obične životne situacije previše psihološki analiziraju i dramatizuju.

Za generaciju Z, etikete predstavljaju način povezivanja sa ljudima, pronalaženja sličnih osoba i osećaja pripadnosti zajednici. U vremenu kada se mnogi bore sa usamljenošću i manjkom bliskih odnosa, nije iznenađenje što im je važno da jasno definišu sebe i odnose sa drugima kroz različite nazive i kategorije.

6. Pronalaženje smisla u poslu

Prema istraživanju platforme GoodHire, generacija X je uglavnom zadovoljna poslom, jer su kroz godine iskustva, životnu dob i uslove rada uspeli da pronađu određeni smisao i stabilnost u karijeri. Sa druge strane, pripadnici generacije Z često su nezadovoljni osećajem smisla na poslu, iako im je upravo to jedan od glavnih prioriteta u karijeri.

Posebno kada se uzme u obzir da generacija X više pažnje posvećuje plaćenom odsustvu i očuvanju privatnog vremena, oni mnogo manje brinu o „smislu i svrsi“ posla, sve dok imaju određeni nivo sigurnosti i komfora.

7. Brza moda

Pripadnici generacije X obično daju prednost pouzdanosti i kvalitetu u odnosu na konformizam i trendove, prema istraživanju kompanije Heuritech. Međutim, zbog nedostatka zajedništva i sve veće usamljenosti kod mlađih generacija, osećaj pripadnosti koji dolazi iz praćenja trendova postaje mnogo privlačniji generaciji Z.

Iako su zabrinuti zbog klimatske krize, pripadnici generacije Z i dalje mnogo razmišljaju o uklapanju u društvo, a taj stres ponekad „ublažavaju“ kroz brzu modu, praćenje trendova i prekomerno trošenje na odeću i druge materijalne stvari koje mogu da signalizuju status.

8. Podrška roditelja

Prema istraživanju Mather Institute, generacija X je znatno zabrinutija za starenje i gubitak nezavisnosti u poređenju sa generacijom Z, koja ima potpuno drugačije iskustvo autonomije. Zapravo, oko dve trećine pripadnika generacije Z i dalje dobija finansijsku podršku od roditelja, a mnogi i dalje žive u porodičnom domu zbog ekonomskih i tržišnih izazova.

Odrastajući uz samostalnu igru i rano preuzimanje odgovornosti, generacija X je danas mnogo manje zabrinuta oko oslanjanja na podršku, posebno od strane roditelja. Sa druge strane, generacija Z se nalazi u složenoj situaciji - istovremeno želi nezavisnost, ali joj je podrška potrebna, što stvara osećaj pritiska, anksioznosti i stresa u svakodnevnom životu.

9. Strah od propuštanja (FOMO)

Uprkos tome što mnogi pripadnici generacije Z imaju poteškoće u komunikaciji sa drugim ljudima, oni i dalje gotovo svakodnevno osećaju „FOMO“ - strah da će nešto propustiti. Bilo da se upoređuju sa događajima i životima koje vide na internetu ili ostaju kod kuće zbog socijalne anksioznosti i osećaja isključenosti, oni često brinu o svom društvenom životu i tome gde „treba“ da budu prisutni.

Sa druge strane, ljudi koji su odrasli sedamdesetih i osamdesetih naučili su kako da se nose sa dosadom i slobodnim vremenom. Često su ostajali sami kod kuće i morali da se sami zabavljaju, bez mobilnih telefona i stalnog upoređivanja sa drugima. Zbog toga u ranom uzrastu nisu razvili naviku da porede svoj život sa životima drugih ljudi na isti način kao današnje generacije.

10. Traženje "sledeće najbolje stvari"

U poređenju sa generacijom Z, koja često teži statusu kroz materijalizam i prekomerno trošenje na „sledeću najbolju stvar“, generacija X je znatno lojalnija brendovima. Kada pronađu nešto što im odgovara ili shvate da neki komad odeće traje i ispunjava njihova očekivanja, oni ne traže stalno nove, modernije zamene.

Njihova potrošnja nije usmerena ka statusu ili privlačenju pažnje, već ka stvaranju rutine i načina života koji podržavaju njihovu dobrobit, sreću i komfor.

11. Preterano deljenje ličnih stvari (oversharing)

Posebno na internetu, navika preteranog deljenja ličnih stvari kod generacije Z postaje gotovo neizbežan deo njihovog života. Bilo da se radi o borbi sa usamljenošću ili potrebi da dobiju pažnju za svoje ciljeve i postignuća, oni ponekad ne mogu da odole tome da previše dele, čak i po cenu narušavanja odnosa sa drugima i privatnosti ljudi oko sebe.

Sa druge strane, pripadnici generacije X, koji su razvili veću samostalnost i naviku unutrašnje potvrde, ne osećaju potrebu za stalnim odobravanjem drugih da bi se osećali sigurno. Oni mogu da slave svoje uspehe i budu ponosni na njih, bez traženja spoljašnje validacije.

(Ona.rs/Your Tango)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.