"Mrzim kada mi unuci dolaze za praznike, razmaženi su i nikada ne žele da pomognu"

Dolazak unuka mnogim bakama i dekama predstavlja jedan od najlepših trenutaka u godini. Ipak, nije svima tako. Jedan deda priznao je da se unapred plaši dvonedeljnog boravka svojih unuka, jer smatra da su razmaženi, glasni i da ne poštuju pravila u njegovom domu. Njegovo iskreno pismo pokrenulo je razgovor o razlikama u vaspitanju nekada i danas, ali i o tome kako izgraditi bolji odnos između različitih generacija.

"Moja dva unuka uskoro dolaze kod nas na dve nedelje tokom raspusta i iskreno, već sada strepiim zbog toga.

Prve nedelje njihovi roditelji rade, pa ćemo moja supruga i ja brinuti o njima. Imaju osam i šest godina. Druge nedelje će nam se pridružiti i naš sin sa snajom. Ona je dobra osoba, ali praktikuje takozvano "blago roditeljstvo" i odgaja decu koja misle da imaju pravo da pregovaraju o svemu", rekao je na početku ovaj čovek.

Iako bi trebalo da uživaju u vremenu provedenom s njima, to kod njih nije slučaj.

"Moja supruga trči oko njih po ceo dan i kaže da u tome uživa, ali ja za to nemam strpljenja. Imam osećaj da u sopstvenoj kući više nema mesta za mene. Kada zamolim decu da budu malo tiša, ili me potpuno ignorišu ili, ako je njihova majka tu, ona odmah stane u njihovu odbranu uz objašnjenje da se "samo zabavljaju".

Moja deca su me poštovala. Čini mi se da današnja generacija mnogo manje razmišlja o drugima. Znam da su još mali, ali ne vaspitavaju ih da pomažu ili da budu obzirni prema ljudima oko sebe.

Oduvek sam zamišljao da ću imati lep odnos sa svojim unucima, ali imam utisak da me u svom tom vrtlogu energije jedva i primećuju", rekao je ovaj čovek i poslao pitanje stručnjaku, nadajući se da će dobiti odgovor.

Vrlo brzo mu je stigao odgovor od stručnjaka.

"Poštovani,

Preporučila bih vam da pokušate da razmislite odakle dolazi toliko snažan osećaj strepnje. Moguće je da te dve nedelje u sebi nose mnogo više od same predstojeće situacije.Kada na nešto reagujemo veoma intenzivno, razlog često nije samo ono što se trenutno dešava, već i iskustva i osećanja koja nosimo iz prošlosti.

Dok su vaša deca odrastala, da li ste imali osećaj da su bila nerazdvojna sa majkom, a da ste vi ostajali po strani? Kada ste vi bili dete, da li ste se osećali kao da vas niko ne primećuje i da ste jednostavno morali da se prilagodite? Da li imate utisak da vaši unuci danas dobijaju pažnju koju vi nikada niste imali?

Volela bih da pokušate da prepoznate odakle dolazi toliko snažna emocija.

Zatim vas podstičem da se usmerite na sadašnjost. Ovo je prilika da izgradite odnos sa unucima koji ne mora da liči ni na jedan odnos koji ste ranije imali. Možete ih tretirati onako kako biste voleli da su nekada vas tretirali, ali i onako kako možda niste uvek uspevali sa sopstvenom decom dok ste bili zauzeti poslom i obavezama.

Razumem da mala deca mogu biti bučna i da naprave nered, ali da li ipak ponekad osetite trenutke ljubavi i bliskosti dok su kod vas? Možete li da se prepustite prazničnoj atmosferi i uživate u tim trenucima?

Njihovo vaspitanje se, naravno, razlikuje od onoga kakvo ste vi imali i kakvo ste pružili svojoj deci. To je prirodan tok vremena. Postoji li nešto što mislite da njihovi roditelji rade dobro? Imaju li vaši unuci osobine koje cenite? Da li ih volite?

Predložila bih da pre njihovog dolaska otvoreno razgovarate sa sinom i snajom. Možda to nije nešto na šta ste navikli, ali ako zajedno razgovarate o potrebama i granicama, veća je verovatnoća da će boravak biti prijatan za sve.

Pravilo "moja kuća, moja pravila" verovatno neće dobro funkcionisati ako se način na koji ste vi vaspitavali svoju decu potpuno razlikuje od načina na koji se danas vaspitavaju vaši unuci. To bi za decu bilo zbunjujuće. Ipak, sasvim je razumno očekivati određeni kompromis.

Možda bake i deke mogu malo više da razmaze unuke, dok roditelji mogu da objasne da su neke stvari dozvoljene samo kod dede i bake. Isto tako, roditelji mogu unapred upozoriti decu da postoje trenuci kada biste voleli malo mira i tišine. Razmislite šta bi vama najviše pomoglo da se tokom njihovog boravka osećate opuštenije. Da li vam je najvažnije da unapred znate kako će izgledati dan?

Stalno kritikovanje verovatno neće pomoći. Ako pokušate da saslušate svoju snaju i razumete njen način razmišljanja, moguće je da će se i ona osećati uvaženije i imati više razumevanja za vaše želje.

Možete li organizovati vreme tako da ponekad odete u šetnju ili na kafu sa prijateljima, dok supruga i snaja provode vreme sa decom? Ili da se smenjujete, pa da neko odvede unuke u park dok vi odmorite?

Takođe, pokušajte da provedete malo vremena nasamo sa svakim unukom. Tako ćete ih bolje upoznati kao posebne ličnosti. Mnogi bake i deke iz naše generacije nisu imali dovoljno vremena ni prilike da se igraju sa svojom decom dok su odrastala, pa vam to možda neće biti prirodno u početku. Ali upravo to može pomoći da izgradite dublji odnos sa svakim detetom.

Ako ovim dvema nedeljama pristupite sa radoznalošću umesto sa ogorčenošću i ne zaboravite da su to dvoje dece koja žele da budu bliska sa vama, možda ćete usred sve te buke pronaći i lepe trenutke.

A ako ipak bude teško, ponekad je najbolje jednostavno biti strpljiv i sačekati da prođe", jednostavno ali poučno je odgovorio stručnjak.

Šta biste mu vi savetovali?

(Ona.rs/The I paper)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.