Veče uoči Petrovdana miriše na dim i uspomene: Zašto se večeras pale lile i šta ovaj običaj znači za Srbe

Dok se u mnogim krajevima Srbije polako spušta letnje predvečerje, deca uzimaju u ruke baklje napravljene od kore drveta, na trgovima i ispred crkava pale se vatre, a oko plamena se okupljaju porodice i komšije. Za mnoge je to prizor koji budi uspomene na detinjstvo, dok mlađe generacije kroz ovaj običaj upoznaju deo bogatog narodnog nasleđa.

Paljenje lila jedan je od najstarijih običaja koji se i danas čuva uoči Petrovdana. Iako se način obeležavanja razlikuje od mesta do mesta, simbolika je ostala ista već vekovima - svetlost koja pobeđuje tamu, zajedništvo koje okuplja ljude i vera koja se prenosi s kolena na koleno.

Kada se pale lile?

Lile se tradicionalno pale uveče, 11. jula, uoči Petrovdana, praznika posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 12. jula.

Običaj je naročito rasprostranjen u zapadnoj Srbiji, Šumadiji, istočnoj Srbiji, Raškoj oblasti, ali i u pojedinim krajevima Republike Srpske i Crne Gore. U mnogim mestima upravo paljenje lila predstavlja zvaničan početak proslave Petrovdana.

Kako izgledaju lile?

Lile su tradicionalne baklje koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze, pažljivo obmotane oko drvenog štapa.

Nekada su deca nekoliko dana pre praznika odlazila u šumu kako bi sama sakupila materijal i napravila svoju lilu. Kada padne mrak, baklje se pale, a deca ih nose kroz selo, okreću iznad glave ili njima iscrtavaju svetleće krugove po vazduhu.

Pored toga, u mnogim mestima pale se i velike zajedničke vatre oko kojih se okupljaju porodice, prijatelji i komšije, što ovom običaju daje poseban osećaj zajedništva.

Šta simbolizuje paljenje lila?

Prema narodnom predanju, paljenje lila podseća na vreme kada su posle Hristovog raspeća progonitelji pokušavali da zastraše prve hrišćane i apostole paleći velike vatre.

Kasnije je ovaj običaj dobio dublje značenje i postao simbol vere, nade i pobede svetlosti nad tamom.

U narodnim verovanjima plamen i dim imali su i zaštitnu ulogu. Smatralo se da čuvaju ljude, stoku i useve od bolesti, nevremena i drugih nevolja, pa su upravo zbog toga lile bile mnogo više od običnih baklji.

Običaj koji označava kraj posta

Paljenje lila usko je povezano i sa završetkom Petrovskog posta.

Veče uoči praznika predstavlja trenutak kada se završava period uzdržavanja i priprema za jedan od velikih letnjih praznika u pravoslavnom kalendaru. Zato su se ljudi okupljali, razgovarali i zajedno dočekivali Petrovdan, čuvajući običaje svojih predaka.

Tradicija koja traje i danas

Iako se način obeležavanja tokom vremena menjao, običaj nije nestao.

Dok se u pojedinim selima lile i dalje izrađuju na tradicionalan način, mnoge opštine danas organizuju manifestacije koje okupljaju veliki broj posetilaca. Uz paljenje lila često se održavaju nastupi folklornih društava, kulturno-umetnički programi i druženja meštana.

Bez obzira na to da li se običaj obeležava u porodičnom dvorištu ili na gradskom trgu, njegova poruka ostaje ista - da se sačuva sećanje na pretke, neguje zajedništvo i prenese tradicija budućim generacijama.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.