Što majke ne puštaju u crkvu na krštenje rođenog deteta: Ako beba oboli, vi joj ne možete pomoći! Ima ko može

Dolazak novog člana u kuću donosi najveću radost pod krovom svakog domaćina. Među našim narodom od pamtiveka se zna red - čim se čedo rodi, gleda se da se što pre obavi Sveta tajna krštenja. Pored toga što dete tako postaje član Crkve i stiče pravo na sve ostale obrede, krštenje donosi duhovni mir i blagoslov na celu porodicu. Nekada se obred obavljao odmah čim beba malo ojača, nakon nedelju ili dve, a razlog je bio jasan. Crkva od starina savetuje da se ne čeka dugo, jer ako se desi kakva nesreća pa nekrštena duša ode, nad njom se ne može održati opelo.

Međutim, u narodu se često pominje jedno pravilo koje mnoge mlade roditelje zbuni, a tiče se same majke i njenog dolaska u hram.

Zašto mlada majka gleda s kapije dok se beba kršta

Mnogi se iznenade kada čuju da majka ponekad ne može da stoji pored kolevke dok sveštenik čita obred. Pravilo je tu sasvim jasno - ukoliko se dete krštava pre nego što prođe 40 dana od porođaja, majka ne prisustvuje krštenju. Prema crkvenom učenju, žena se u tom periodu od četrdeset dana posmatra kao nečista zbog telesnog zaceljenja nakon porođaja.

Sačeka li se da prođe tih četrdeset dana, situacija se menja. Tada se vrši takozvano ocrkovljenje, odnosno unošenje deteta u hram, pa je i poželjno i blagosloveno da majka bude prisutna. Za svaku porodicu to je velik i svečan dan, pa je najlepše kada roditelji zajedno podijele tu radost pred Bogom.

Sveta dužnost kada je život u opasnosti

Život ume da donese iznenadne muke i iskušenja. Ako se dogodi da se novorođenče teško razboli i dođe u životnu opasnost pre nego što sveštenik stigne, primenjuje se takozvano krštenje u nuždi. Ovo je izuzetno važan detalj koji bi svaka pravoslavna kuća trebalo da zna.

U takvim trenucima, bilo koja krštena osoba ima pravo i duhovnu dužnost da izvrši obred. Bebu valja preliti ili pokropiti čistom vodom i izgovoriti sledeće reči.

"Krštava se sluga Božji (ovde se izgovori ime deteta) u ime Oca, amin, i Sina, amin, i Svetoga Duha, amin, sada i uvek i kroza sve vekove, amin."

Ova izgovorena formula nosi snagu prave Svete tajne. Ukoliko dete, Bogu hvala, preživi i ozdravi, sveštenik kasnije pri redovnom obredu više ne ponavlja ove reči, već do kraja doštampa samo ostale prateće prayers i obrade po crkvenom poretku.

Bosiljak u flaši, beba u očevoj košulji i belo platno koje se ne baca

Odmah po izlasku iz porodilišta počinju prvi lep običaji. Netko od mlađih ukućana, rođaka ili komšija odlazi sa flašom kod nadležnog sveštenika po znamenje. Sveštenik tada osvešta vodu, u flašu stavi stručak bosiljka i detetu dodeli takozvano "ime na znamenju", koje ono nosi sve do samog čina krštenja. Ta osveštana voda donosi se u dom i narednih četromesečnih dana dodaje u kupku u kojoj se beba kupa.

Sama priprema doma za krštenje zahteva svečan pristup. Pored stola sa činijom vode, bosiljka, sveće, kadionice sa žarom i tamjanom, priprema se i krsnica. To je belo platno veličine do metar i po, u koje se novokršteno čedo uvija. Bjelina krsnice označava čednost, nevinost i čistoću duše. Kasnije se od tog platna sašije prva benkica, košuljica ili jastučić za spavanje. Starinski je običaj i da se dete na samom početku obreda zavije u očevu belu košulju.

Po završetku obreda, voda iz činije ne prosipa se bilo gde, već na mesto gde se ne gazi, obično uz kakav kalem ili u kućno cveće. Kosica koju sveštenik postriže stavlja se u vosak i takođe nosi na rodni kalem ili čuva u kući kao svetinja, baš kao i sveća koja se pali tog dana.

Kum na zemlji kao Bog na nebu

Nema krštenja bez kumića i kuma. U našem narodu sa razlogom se kaže: "Bog na nebu - kum na zemljim". Kum djetetu daje ime, svedoči obredu i preuzima ulogu njegovog duhovnog oca. Zato kum mora biti osoba pravoslavne vere, kršten, punoletan i čistog, moralnog života. Njegovo je da u ime deteta čita Simvol vere i odrekne se satane.

Monaši ne mogu kumovati, a isto tako ni rođeni roditelji ne mogu biti kumovi svojoj deci. Zadatak kuma nije samo darivanje, već i kasnija briga o verskom i duhovnom vaspitanju svog kumčeta.

Kad se slavi nek se slavi, ali pazite šta stavljate na oval za vreme posta

Obred krštenja pratilac je velikih porodičnih gozbi, pa Crkva savetuje da se terminski biraju dani kada se po kalendaru mrsi. Ukoliko se krštenje zakaže u vreme posta, trpeza mora biti isključivo posna. Pripremati mrsnu hranu uz post na ovakav dan smatra se velikim grehom i greškom koja navlači sablazan na dom.

Obred se inače može vršiti u svako doba dana i noći, ali je najlepše obaviti ga praznikom u prepodnevnim časovima, "dok dan napreduje". Najbolje je kada se obred obavi nakon Svete liturgije, kada se i roditelji i kumovi mogu pričestiti i tako u potpunom duhovnom miru proslaviti ovaj veliki dan.

Nikad nije kasno da se očisti duša

Proteklih decenija mnogi su ostali nekršteni, ali sve je više onih koji u zrelim godinama žele da se vrate svojoj veri i korenu. Kod krštenja odraslih najvažnije je da odluka dolazi iz čiste volje i iskrenog srca.

Odrasla osoba sama čita Simvol vere, a pre samog čina dužna je da posti najmanje sedam dana i da se nakon krštenja pričesti. Crkva iz izuzetnih razloga dopušta krštenje oblivanjem vode, dok se u hramovima koji imaju krstionice obred vrši potpunim погруženjem u specijalnim belim haljinama. I odraslima je kum obavezan svedok ovog novog duhovnog rođenja.

(Ona.rs / Svetosavlje)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.