Zašto se više svađamo kada je vruće? Nije vam se učinilo

Neko vam predugo stoji na kasi, automobil ispred vas ne kreće iste sekunde kada se upali zeleno, kolega postavlja pitanje koje bi vam običnog dana bilo sasvim normalno, a kod kuće vas iznervira čak i zvuk televizora iz druge sobe. Kada temperatura danima ne pada, fitilj kao da nam postaje kraći, koncentracija slabija, a stvari preko kojih bismo inače prešli bez razmišljanja odjednom deluju nepodnošljivo.

Nije vam se učinilo. Ekstremna vrućina može da utiče na raspoloženje, pažnju, kvalitet sna i sposobnost organizma da se nosi sa dodatnim stresom. To, naravno, ne znači da će svaki čovek na 38 stepeni postati svadljiv niti da vremenska prognoza može da bude opravdanje za neprijatno ponašanje. Ali kada telo veliki deo svojih resursa troši pokušavajući da održi normalnu temperaturu, a iza nas je još jedna loše prospavana tropska noć, tolerancija na svakodnevne frustracije zaista može da bude manja.

Na velikoj vrućini telo već ima ozbiljan posao

Čak i dok sedimo i naizgled ne radimo ništa, organizam tokom ekstremno toplog dana ne miruje. Da bi održao telesnu temperaturu, pojačava znojenje i povećava dotok krvi prema koži, a srce i cirkulacija prilagođavaju se uslovima u kojima telo teže oslobađa višak toplote.

Ako tome dodamo hodanje po suncu, prevoz bez klime, obaveze, posao, kuvanje i nedovoljno tečnosti, nije teško razumeti zašto se na kraju dana osećamo iscrpljenije nego što količina fizičke aktivnosti na prvi pogled opravdava.

Osećaj stalne fizičke neprijatnosti takođe ima svoju cenu. Lepljiva odeća, znoj, žeđ, vreo vazduh i nemogućnost da se rashladimo predstavljaju niz malih stresora koji traju satima. Kada već osećate da vam je sopstvena koža tesna, mnogo manje strpljenja ostaje za gužvu, buku i tuđe zahteve.

Mozak na vrućini ne voli dodatne komplikacije

Velika vrućina može da oteža i poslove koji zahtevaju pažnju, brzo razmišljanje i donošenje odluka, naročito kada je osoba već pregrejana ili dehidrirana. To je jedan od razloga zbog kojih nam tokom vrelog popodneva čak i obična obaveza može izgledati komplikovanije nego rano ujutru.

Ako pokušavate da završite nekoliko stvari istovremeno dok vam je nepodnošljivo vruće, verovatno ćete brže doći do tačke u kojoj vam je svega dosta. Greške dodatno frustriraju, buka više smeta, a tuđe prekidanje postaje mnogo iritantnije.

Zato nije neobično što se tokom toplotnog talasa javlja osećaj mentalne usporenosti ili "magle u glavi". U takvim danima nije idealno najzahtevnije obaveze, kada god imamo izbor, ostavljati za najtopliji deo popodneva.

Tropske noći nam uzmu strpljenje pre nego što dan počne

Vrućina nas ne iscrpljuje samo tokom dana. Jedan od najvećih problema dugotrajnog toplotnog talasa nastaje onda kada se ni tokom noći ne rashladimo dovoljno.

Za kvalitetan san važna je sposobnost tela da snizi svoju temperaturu. Kada je spavaća soba vrela, češće se budimo, okrećemo, znojimo i teže pronalazimo položaj u kojem možemo normalno da zaspimo. Čak i ako smo proveli sedam ili osam sati u krevetu, san može biti isprekidan i manje okrepljujući.

Sledećeg jutra zato ne počinjemo dan sa punom rezervom strpljenja. Nedostatak kvalitetnog sna sam po sebi utiče na raspoloženje, pažnju i kontrolu emocija, a onda nas ponovo dočeka temperatura od 35 ili više stepeni.

Posle nekoliko takvih noći nije čudno ako vam u sedam ujutru ide na živce nešto što biste tokom prijatnog prolećnog dana jedva registrovali.

I blaga dehidratacija može da pokvari dan

Tokom velikih vrućina gubimo više tečnosti znojenjem, a žeđ nije uvek savršen pokazatelj koliko nam vode nedostaje. Dehidratacija može biti praćena umorom, glavoboljom, vrtoglavicom i slabijom koncentracijom, a nijedno od tih stanja ne doprinosi dobrom raspoloženju.

Ako ste nervozni, boli vas glava i ne možete da se skoncentrišete, vredi se zapitati kada ste poslednji put pili vodu, naročito ako ste dugo bili napolju ili se intenzivno znojite.

To ne znači da svaku lošu volju možemo rešiti čašom vode, ali tokom vrelih dana redovno unošenje tečnosti jedna je od najjednostavnijih stvari koje možemo da uradimo za organizam.

Kod veoma intenzivnog i dugotrajnog znojenja treba voditi računa i o gubitku elektrolita, posebno tokom fizičkog rada ili treninga na vrućini.

Zašto nas tada više nerviraju drugi ljudi?

Vruć autobus, red bez hlada, saobraćajna gužva ili stan u kojem nekoliko ljudi pokušava da pronađe najbolje mesto ispred ventilatora imaju nešto zajedničko: ne možemo lako da pobegnemo od izvora neprijatnosti.

Kada se osećamo fizički dobro, lakše ignorišemo sitnice. Kada smo umorni, oznojeni i pregrejani, ista situacija zahteva mnogo više samokontrole.

Istraživanja koja se bave odnosom temperature i ljudskog ponašanja godinama pronalaze veze između visokih temperatura i porasta razdražljivosti, konfliktnog ponašanja i agresije, mada na ponašanje pojedinca istovremeno utiče mnogo drugih faktora. Vrućina nije dugme koje automatski pretvara mirnog čoveka u svadljivog, ali može biti još jedan stresor kada smo već na granici strpljenja.

Najtopliji deo dana nije idealan za ozbiljne rasprave

Ako danas primećujete da ste vi ili ljudi oko vas neobično razdražljivi, možda nije trenutak da baš u 15 časova, u pregrejanoj prostoriji, započnete razgovor o porodičnom problemu koji čeka mesecima.

Kada je moguće, zahtevnije razgovore i poslove ostavite za deo dana kada je temperatura prijatnija. Rashladite prostor, popijte vodu, pojedite nešto i odmorite nekoliko minuta pre nego što odgovorite na poruku koja vas je iznervirala ili uđete u raspravu.

Ponekad tih desetak minuta neće promeniti problem, ali će promeniti stanje u kojem pokušavate da ga rešite.

Isto važi i za decu. Ako su tokom toplotnog talasa nervoznija, umornija ili manje zainteresovana za aktivnosti, pre nego što ponašanje proglasimo bezobrazlukom vredi proveriti da li su žedna, gladna, neispavana ili im je jednostavno previše vruće.

Kada razdražljivost više nije samo posledica neprijatnog dana

Nervoza na vrućini uglavnom je samo neprijatna, ali promene ponašanja ponekad mogu biti upozorenje na ozbiljno pregrevanje. Zbunjenost, dezorijentacija, neobično ponašanje, izrazita slabost, nesvestica ili veoma visoka telesna temperatura ne treba pripisivati običnoj nervozi.

Takvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnu bolest izazvanu toplotom i zahtevaju hitno reagovanje i medicinsku pomoć.

Posebnu pažnju tokom toplotnih talasa treba obratiti na starije osobe, malu decu, ljude koji rade ili vežbaju napolju i sve koji iz bilo kog razloga teže regulišu telesnu temperaturu.

Dakle, možda danas ipak nije baš sve do vašeg karaktera

Ako vam danas smeta klima koja zuji, komšija koji buši, poruka na koju morate da odgovorite i osoba koja se ispred vas kreće neverovatno sporo, ne znači da je 38 stepeni krivo za svaku nervozu, ali može biti deo objašnjenja.

Vrućina opterećuje telo, lošije spavamo, više se znojimo, lakše dehidriramo i teže održavamo koncentraciju. Sve zajedno ostavlja manje prostora za onu rezervu strpljenja koju tokom normalnog dana ni ne primećujemo.

Zato danas, pre nego što započnete svađu zbog nečega što će vam sutra možda izgledati potpuno nevažno, proverite tri mnogo jednostavnije stvari: da li ste pili dovoljno vode, kada ste poslednji put jeli i možete li makar deset minuta da provedete negde gde nije pakleno vruće. Ponekad problem neće nestati, ali će vam bar biti lakše da odlučite da li zaista zaslužuje da vam pokvari ostatak dana.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.