Iz prehlade u prehladu: Da li vaše dete ima slab imunitet ili je u pitanju nešto drugo?

Učestale prehlade čest su razlog za zabrinutost roditelja, posebno tokom prvih godina odlaska u vrtić. Čim se dete vrati u kolektiv, ponovo počinje da kašlje, šmrca ili dobije temperaturu. Ali da li to zaista znači da njegov imuni sistem ne radi kako treba? I kada učestale infekcije prestaju da budu uobičajene i normalne?

Deca mogu da se razbole i od osam do deset puta godišnje

Roditelji koji imaju malu decu u vrtiću često imaju osećaj da se bolesti nikada ne završavaju — tek što prođe jedna infekcija, već se pojavljuje sledeća. Međutim, važno je znati da su prehlade u detinjstvu sasvim uobičajene i same po sebi ne znače da dete ima oslabljen imunitet.

Prema podacima Američke pedijatrijske akademije (AAP), deca u proseku imaju između 8 i 10 prehlada godišnje tokom prve dve godine života. Infekcije su daleko češće u vrtićkom uzrastu zbog bliskog kontakta među decom, a njihova učestalost se obično smanjuje kako dete raste.

To znači da dete koje često šmrca i kašlje može biti potpuno zdravo. Prilikom procene zdravstvenog stanja, nije važan samo broj infekcija, već i njihova težina, koliko dugo traju i kakvo je opšte stanje deteta.

Zašto su deca tako često bolesna?

1. Imuni sistem se prvi put susreće sa novim patogenima

Prehladu mogu izazvati različiti virusi. U prvim godinama života, dete je izloženo mnogim mikroorganizmima sa kojima se njegov organizam do tada nikada nije sreo. U vrtiću su deca u bliskom kontaktu, dele igračke i često dodiruju lice, nos i usta, što virusima izuzetno olakšava širenje. Takođe je važno zapamtiti da prehlada nije jedna bolest koju dete preleži i time stekne trajni imunitet. Različiti virusi izazivaju gotovo identične simptome, zbog čega se infekcije stalno ponavljaju.

2. Jedna infekcija se nadovezuje na drugu

Ponekad roditeljima deluje da je dete bolesno čitav mesec bez prestanka, iako je zapravo reč o vezanim, uzastopnim infekcijama. Simptomi jedne bolesti mogu trajati sve do početka sledeće, pa je roditeljima teško da procene da li se dete u međuvremenu uopšte oporavilo. Kašalj, na primer, može trajati znatno duže od ostalih simptoma. Zato je važno pratiti opšte stanje deteta — da li ide nabolje, da li se javljaju novi simptomi i kako se ono generalno oseća.

3. Vrtić donosi veću izloženost virusima

Deca koja idu u kolektiv imaju daleko više prilika da dođu u kontakt sa virusima u odnosu na decu koja uglavnom borave kod kuće. Američka pedijatrijska akademija ističe da su infekcije najčešće upravo u prvih nekoliko godina boravka u kolektivu, nakon čega se njihova učestalost prirodno smanjuje.

Učestale prehlade zato nisu nužno znak da sa imunitetom vašeg deteta nešto nije u redu — ključno je posmatrati celokupnu sliku i tok bolesti.

Kako prepoznati kada je detetu potreban dodatni pregled lekara?

Samo učestale prehlade obično nisu dovoljan razlog za zaključak da dete ima oslabljen imunitet. Međutim, infekcije koje su neuobičajeno teške, traju duže nego što je uobičajeno, teško se leče ili su praćene drugim simptomima — zahtevaju dodatnu pažnju.

Međunarodne smernice stručnjaka za procenu mogućih poremećaja imunog sistema prvenstveno uzimaju u obzir vrstu infekcije, njenu težinu, učestalost ponavljanja i opšte zdravstveno stanje deteta. Učestale infekcije mogu biti posledica različitih faktora, a ne samo problema sa imunitetom.

Svakako se posavetujte sa pedijatrom ako dete:

• često pati od neuobičajeno teških infekcija;
• ima učestale upale pluća ili druge ozbiljne komplikacije;
• izuzetno se teško i sporo oporavlja od bolesti;
• ima problem sa rastom ili dobijanjem na težini;
• zahteva učestalo bolničko lečenje ili ima druge zabrinjavajuće simptome.

Važno: Dijagnoza se nikada ne može postaviti na osnovu samo jednog znaka. Pedijatar će proceniti kompletnu medicinsku istoriju deteta, tok dosadašnjih infekcija i, ukoliko je potrebno, preporučiti dodatne analize.

Kada dete treba da ostane kod kuće?

Dete koje ima povišenu temperaturu i simptome respiratorne infekcije treba da ostane kod kuće i odmara se. Prilikom ove odluke treba uzeti u obzir detetovu sposobnost da učestvuje u svakodnevnim aktivnostima, njegovo opšte stanje, kao i pravila samog vrtića ili škole.

Odluka se ne donosi samo na osnovu toga da li dete kašlje ili šmrca, već i na osnovu toga da li se oseća dovoljno dobro za uobičajene aktivnosti i da li mu je potrebna veća nega od one koju vaspitači u kolektivu mogu da mu pruže.

Ako dete otežano diše, izuzetno je nezainteresovano i mlitavo, ako mu se stanje ubrzano pogoršava ili se jave drugi ozbiljni simptomi, neophodno je bez odlaganja potražiti pomoć lekara.

(Ona.rs/bibaleze)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.