Zašto deca sa ADHD-om teže sklapaju prijateljstva: 7 načina na koje roditelji mogu da im pomognu

Za dete koje želi da se igra, razgovara i bude deo društva, odbijanje vršnjaka može da bude posebno bolno. A kada dete sa ADHD-om često prekida druge, teško čeka svoj red ili burno reaguje na poraz, njegovo ponašanje drugi mogu pogrešno da protumače kao nepristojnost, tvrdoglavost ili želju da kontroliše situaciju.

Ipak, iza takvog ponašanja često stoje teškoće sa pažnjom, impulsivnošću, emocionalnom regulacijom i prilagođavanjem promenama. To ne znači da dete ne želi prijatelje ili da nije zainteresovano za druge. Naprotiv, može mu samo biti potrebno više podrške da razume društvene situacije i pronađe način da u njima učestvuje.

Stručnjaci naglašavaju da cilj nije da se dete "popravi" ili promeni ono što jeste. Društvene veštine mogu da se uče i vežbaju, a roditelji u tome mogu da imaju važnu ulogu.

Zašto deca sa ADHD-om mogu da imaju problema sa vršnjacima

Impulsivnost može dovesti do toga da dete govori pre nego što razmisli, prekida sagovornika, teško čeka svoj red ili nehotice ulazi u lični prostor druge osobe. Vršnjaci takvo ponašanje mogu da shvate kao nepristojno ili zapovedničko, iako dete nema takvu nameru.

Poteškoće sa pažnjom takođe mogu uticati na razgovor. Dete može da propusti suptilan izraz lica ili promenu tona glasa, da ne primeti da je drugom detetu dosadno ili da mu pažnja odluta dok neko govori.

Tu su i emocije. Ako dete snažno doživljava frustraciju, čak i poraz u igri ili neslaganje oko pravila može izazvati burnu reakciju. Promene u toku igre takođe mogu biti teške, posebno kada dete ima jasnu predstavu o tome kako nešto treba da se odvija.

Zato je važno ponašanje posmatrati u širem kontekstu. Umesto pitanja "Zašto se tako ponaša?", korisnije može biti pitanje "Šta mu je u ovom trenutku teško i kako možemo da mu pomognemo?".

1. Vežbajte društvene situacije kroz igru

Deca lakše usvajaju nove veštine kada ih vežbaju u situacijama koje nisu stvarne. Roditelji mogu kod kuće da igraju uloge i zajedno sa detetom prolaze kroz jednostavne scenarije.

To može biti vežbanje kako da priđe drugom detetu i kaže: "Mogu li i ja da se igram?" ili kako da pita: "Čega želiš da se igramo?". Na isti način mogu da se vežbaju čekanje na red, slušanje sagovornika i uključivanje u razgovor.

Korisno je razgovarati i o situacijama koje su već bile neprijatne, ali tek kada se dete smiri. Umesto kritikovanja, roditelj može da pita: "Kako misliš da se tvoj prijatelj osećao?" ili "Šta bismo sledeći put mogli da uradimo drugačije?".

Cilj nije da dete nauči savršeno ponašanje, već da dobije više mogućih načina da reaguje.

2. Naučite dete kratkim rečenicama koje može da upotrebi

Kada dete počne da se ljuti ili oseća preopterećeno, teško je očekivati da će samo pronaći prave reči. Zato je korisno unapred vežbati nekoliko jednostavnih rečenica.

"Ne sviđa mi se ovo", "Počinjem da se ljutim", "Treba mi malo prostora" ili "Možemo li da stanemo na trenutak?" mogu detetu dati način da kaže šta oseća pre nego što situacija eskalira.

Ove rečenice najbolje je vežbati kada je dete mirno. Tako vremenom mogu postati poznat odgovor koji će lakše dozvati u trenutku frustracije.

Neće ih dete odmah koristiti svaki put i to je u redu. Kao i svaka druga veština, i ova zahteva ponavljanje i strpljenje.

3. Pomozite mu da prepoznaje emocije drugih

Društvena komunikacija nije samo ono što izgovaramo. Izraz lica, ton glasa i govor tela često otkrivaju kako se druga osoba oseća.

Roditelji mogu da vežbaju prepoznavanje emocija kroz ogledalo, slike ili kartice sa različitim izrazima lica. Najpre se mogu koristiti očigledne emocije, poput sreće, tuge i ljutnje, a zatim preći na suptilnije znakove, poput dosade, nelagode ili razočaranja.

Dobar materijal mogu biti i knjige, filmovi i crtani filmovi. Dok gledate neku scenu, možete pitati dete kako misli da se lik oseća i šta ga je navelo na takav zaključak.

Na taj način dete postepeno uči da obrati pažnju na signale koji mu možda ne dolaze prirodno.

4. Organizujte kraća i jednostavnija druženja

Velika grupa dece i nestrukturisana igra mogu biti zahtevni. Za početak zato može biti korisnije druženje sa jednim detetom, u kraćem vremenskom periodu.

Stručnjaci navode da sat vremena može biti dovoljno, posebno dok dete tek uči nove društvene veštine. Kraće druženje omogućava mu da vežba komunikaciju bez prevelikog opterećenja.

Još bolje može funkcionisati kada postoji konkretna aktivnost. Slaganje kockica, crtanje, pravljenje kolača ili zajednička igra daju deci nešto oko čega mogu da se povežu.

Prva druženja mogu biti organizovana kod kuće, gde roditelj može diskretno da prati situaciju i reaguje ako primeti da tenzija raste.

5. Pripremite dete pre odlaska među vršnjake

Nepredvidivost može biti dodatno opterećenje, pa razgovor pre rođendana, zabave ili drugog okupljanja može mnogo da znači.

Objasnite detetu gde ide, ko će biti tamo i šta otprilike može da očekuje. Ne treba praviti dug spisak pravila. Dovoljno je dogovoriti jedan ili dva konkretna cilja.

Na primer, možete reći: "Danas ćemo vežbati da sačekaš svoj red" ili "Ako ti bude previše, možeš da mi daš dogovoreni znak da ti treba pauza".

Kada je situacija predvidljivija, dete može da se oseća sigurnije i lakše primeni ono što je vežbalo kod kuće.

6. Naučite dete kako da popravi odnos posle svađe

Nesporazumi su deo svakog prijateljstva. Zato nije realno očekivati da dete nikada neće pogrešiti.

Mnogo je korisnije naučiti ga šta može da uradi kada se to dogodi. Jednostavne rečenice poput "Izvini", "Nisam hteo da te uznemirim", "Jesi li dobro?" ili "Možemo li da pokušamo ponovo?" mogu pomoći da se odnos popravi.

Za impulsivnu decu ova veština može biti posebno važna. Ne možemo uvek sprečiti reakciju, ali možemo pomoći detetu da nauči kako da popravi situaciju nakon nje.

Na taj način greška ne mora da znači kraj prijateljstva. Ona može postati prilika da dete nauči nešto novo o komunikaciji i odnosima.

7. Pohvalite ono što je uradilo dobro

Deca sa ADHD-om mogu često slušati šta nisu uradila kako treba. Zbog toga je važno da roditelji primete i trenutke kada dete uspešno primeni neku društvenu veštinu.

Umesto opšteg "Bravo", korisnije je biti konkretan. "Baš mi se dopalo što si pustio prijatelja da izabere igru" ili "Bilo je lepo što si sačekao svoj red" detetu jasno pokazuje šta je uradilo dobro.

Takva pohvala ne znači da treba ignorisati problematično ponašanje. Naprotiv, dete dobija jasniju sliku o tome koje ponašanje želi da ponovi.

Najvažnije je da dete ne stekne utisak da stalno nešto radi pogrešno. Prijateljstva se grade kroz pokušaje, greške, izvinjenja i nova iskustva, a nekim mališanima je za to jednostavno potrebno više vežbe i podrške.

Kada dete sa ADHD-om naiđe na teškoću u odnosima sa vršnjacima, rešenje nije u tome da postane neko drugi. Potrebno mu je da razume šta mu se dešava, da dobije reči za ono što oseća i da ima priliku da u sigurnom okruženju vežba ono što mu je teško.

Jer cilj nije savršeno ponašanje. Cilj je da dete nauči kako da se poveže sa drugima, kako da razume njihove granice i kako da sačuva odnos čak i onda kada nešto ne prođe kako je planiralo.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.