Kecelja je mađarska reč, a ne naša: Srpkinje su imale drugi naziv za tkaninu koju u kuhinji vezuju oko struka

Raskoš našeg jezika leži u tome što svaka reč nosi duh vremena, čuva uspomene na naše pretke i svedoči o susretima sa drugim narodima kroz vekove. Dok u kući spremate ručak ili mesite hleb za svoje ukućane, sigurno bez razmišljanja posežete za jednim praktičnim komadom platna, ali ako mislite da reč koju tada izgovorite potiče iz našeg starog govora, možda ćete se iznenaditi.

Reč nam stigla od komšija, a udomila se brže od svakog gosta

Preporučujemo

Izraz koji danas svakodnevno upotrebljavamo - kecelja - u naš jezik stigao je iz mađarskog, od reči kötény? Ne, njen istorijski oblik povezuje se sa mađarskom rečju kec(e)le, koja se dovodi u vezu sa latinskom rečju casula, što je označavalo mali ogrtač ili kabanicu.

U domovima širom Srbije ovaj naziv postepeno se odomaćivao tokom 19. veka. Kako se razvijalo građansko društvo u gradovima i širili novi običaji u bogatijim kućama, tako se i reč sve češće koristila. Vremenom se toliko ustalila da smo gotovo zaboravili da je nekada postojao i domaći naziv za ovaj praktični komad odeće.

Kako su kecelju zvale naše žene?

Mnogo pre nego što se kecelja odomaćila u gradskim kuhinjama, u našem narodu koristila se pregača, naziv slovenskog porekla povezan sa glagolom pregnuti i idejom vezivanja ili opasivanja. Njeno značenje jasno upućuje na komad tkanine koji se vezuje preko druge odeće.

U narodnom tumačenju može se čuti i simpatično objašnjenje da naziv podseća na izraz „preko gaća“, budući da su se gaće nekada odnosile na donji deo odeće u širem smislu. U zavisnosti od kraja Srbije, za ovaj komad odeće koristili su se i nazivi poput pregljača, opregljača i prljača, dok su se u pojedinim sredinama mogli čuti i drugi lokalni nazivi.

Po boji i šarama odmah se znalo ko je devojka, a ko udata žena

Pre nego što je postala tek pomoćni komad odeće za rad u kuhinji, pregača je bila jedan od najlepših i najznačajnijih delova ženske narodne nošnje na Balkanu. Nije služila samo za zaštitu odeće već je često govorila mnogo toga o ženi koja ju je nosila.

Boje, šare i ukrasi mogli su da otkriju njen uzrast, bračni status, pa i običaje kraja iz kojeg potiče.

Devojačke pregače često su bile svetlije, bogato ukrašene i sa izraženim crvenim motivima, koji su se povezivali sa mladošću i životnom snagom.Pregače udatih žena mogle su biti tamnijih boja i svedenijih ukrasa, u skladu sa lokalnim običajima i pravilima odevanja.Crna pregača, u pojedinim krajevima, imala je i obrednu ulogu, naročito kao znak žalosti i sećanja na preminule.

U nekim delovima Srbije, uključujući Mačvu, pregača je imala važno mesto i u svadbenim običajima, gde je mogla da simbolizuje bračni status i prelazak u novu životnu ulogu.

Verovali ili ne: Zbog ovoga se nekada nije izlazilo bez nje iz kuće

Posebno zanimljiv deo priče čine narodna verovanja o zaštitnoj ulozi pregače. U tradicionalnoj kulturi odeća nije imala samo praktičnu funkciju - pojedini njeni delovi smatrani su i sredstvom zaštite od zlih sila, uroka i nesreće.

Verovalo se da pregača može da štiti plodnost i intimne delove tela, zbog čega su žene na njoj pažljivo vezle ornamente i motive kojima se pripisivalo simbolično, zaštitno značenje.

Tkane od vune i vezivane preko haljina od sukna, ove pregače predstavljale su spoj veštine, mašte i tradicije. Njihovi ukrasi nisu bili samo dekoracija već i deo bogatog sistema narodnih verovanja i običaja.

Sledeći put kada pre kuvanja vežete svoju kecelju, setite se da iza tog jednostavnog komada platna stoji priča o jeziku, nasleđu i životu naših predaka - priča koja se prenosila s generacije na generaciju.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.