Vojvođanski hleb se mesio ponedeljkom, a jeo do nedelje! Bez aditiva: Hranio paore na njivi od jutra do mraka

Kada zamiriše sveže pečen hleb, čoveku odmah bude toplije oko srca. Posebno ako je u pitanju miris koji vraća u detinjstvo i podseća na bakinu kuhinju, stara ognjišta i ravnicu koja miriše na zrelo žito. U Vojvodini se vekovima dobro znalo šta na stolu garantuje sitost celoj kući. To nije bio bilo kakav hleb, već čuvena vojvođanska cipovka, mirisna sa hrskavom karamelizovanom koricom koja iznutra čuva mekoću i svežinu danima.

Možda ste čuli stare paore kako kažu da je to "hleb koji se smeje na mesec". Taj simpatični naziv nije nastao slučajno. Pre nego što bi se lopta od testa ubacila u vrelu peć, domaćica bi je vešto zasekla sa strane, pa bi se hleb tokom pečenja raspukao i raširio baš poput šarmantnog osmeha.

Kako je jedan mali 'lebac dobio veliku priču

Iako se u narodu priča da je to manji hleb koji se lakše ponese u torbi kad se krene na njivu, priča o samom imenu ide prilično daleko u prošlost. Naša reč nastala je od mađarskog izraza za mali kupovni pšenični hleb, a korene vuče čak iz latinskog jezika. U narodu je ostalo pravilo da, ako režete reč po reč, shvatićete da je to uvek bio i ostao fin, bolji pšenični 'lebac.

Ovaj hleb mesi se na ovim prostorima duže od 300 godina. Najraniji pisani tragovi vode nas u 18. vek, dok se u literaturi zvanično spominje 1894. godine u knjizi "Istorija Novog Sada". Nekada su ga spremale weaves i domaćice na usamljenim salašima. Kako su gradovi rasli, a pekara u to vreme nije bilo na svakom ćošku, vredne žene su rano ujutro iznosile svoje sveže ispečene vekne na pijace u Novom Sadu i Pančevu.

Kasnije su stigle i prave zanatlije. Prvo su iz Nemačke došli takozvani "beli pekari", a za njima su stigli i "crni pekari" sa juga Srbije i iz Makedonije.

Kad se umesi ljudski, traje danima

Najveća tajna ovog hleba leži u njegovoj trajnosti. Nekada se u kući nije mesilo svaki dan, jer se u polju radilo od jutra do mraka. Domaćice bi umešile cipovku jednom nedeljno, a ona je morala da ostane jednako ukusna i sveža sve do narednog pečenja. Klasične vekne bile su teške od 3 do 5 kilograma, a ostalo je zapisano da su se ponegde pravile ogromne cipovke od čak 12 kilograma!

Zanimljivo je da su ovaj hleb zajedno mesili i voleli svi koji žive u Vojvodini - Srbi, Mađari, Bunjevci, Hrvati... Kod Mađara se i danas tradicionalno mesi za praznik Svetog Ištvana od brašna prve nove pšenice, kada se unosi u crkvu i ritualno deli. Kod Hrvata i Bunjevaca nezaobilazan je deo svečanosti Dužijanca, kojom se slavi uspešan završetak žetve. Zbog tog svog ogromnog značaja, 2016. godine cipovka je zvanično uvrštena u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Zašto je više nema na svakom ćošku?

Prava cipovka peče se na poseban način. Za nju su se koristile velike zidane, takozvane "turske peći", koje su se ložile šapurikama, kukuruzovinom i drvetom. Testo se stavljalo direktno na vrele cigle. Pošto je narastalo izuzetno veliko, bio je potreban i širok otvor na peći.

Danas je moderno pekarstvo ubrzalo stvari, pa je ovaj hleb postao prava retkost. Ne trpi mašine, traži isključivo ručno mešenje i nema u sebi nikakvih aditiva. Danas se jedva u desetak pekara u celoj Vojvodini - poput onih u Subotici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Kovilju - još uvek peče po starim pravilima.

Da ne biste tragali po pekarama, zavrnite rukave jer starinski recept lako uspeva i u običnoj rerni.

Malo masti, malo kvasca i reč-dve u poverenju da zamesite veknu

Nije vam potrebna turska peć da biste osetili ovaj miris. Dovoljna je vaša rerna, malo strpljenja i dobra volja.

Sastojci za jednu manju veknu (oko 700 grama):

• 500 g mekog pšeničnog brašna (tip 500)
• 2,5 dl mlake vode
• 10 do 20 g svežeg kvasca
• 1 kašičica soli
• 1 kašičica svinjske masti

Priprema krok po korak:

1. U mlakoj vodi rastvorite svež kvasac, pa mu odmah dodajte kašičicu soli i jednu kašiku brašna. Ostavite smesu oko 10 minuta da krene reakcija.
2. U to postepeno dodajte kašičicu masti i ostatak brašna. Mesi se rukama, a u Vojvodini se uvek govorilo da testo mora dobro da se "prevrće". Znaćete da je umešeno onog trenutka kada počnu da se pojavljuju sitni mehurići pod prstima.
3. Pokrijte posudu čistim krpama ili stolnjakom, pa je lepo "ušuškajte". Ostavite da odmara na sobnoj temperaturi oko 15 minuta.
4. Nakon toga, testo još jednom premesite prevrtanjem, oblikujte ga u lepu, glatku kuglu i stavite u dobro podmazan pleh.
5. Pustite ga da odmara u plehu još oko sat vremena.
6. Zagrejte rernu na maksimum. Tik pre nego što ubacite pleh u peć, oštrim nožem zasecite kuglu testa, ali ne po sredini, nego malo više sa strane. Tako će se napraviti onaj čuveni osmeh.
7. Pecite hleb oko 20 minuta. Kada ga izvadite, premažite vruću koricu sa malo hladne vode i ostavite da se lagano prohladi.

Isecite je kad se prohladi i uživajte u zalogaju koji ima ukus prave tradicije.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.