Jedan je od najlepših primera srednjovekovne arhitekture: Kako je manastir Pridvorica dobio ime

Kada se iz pravca Ivanjice krene put manastira Studenice, zadužbine velikog župana Stefana Nemanje, nailazi se na još jednu srednjevekovnu svetinju.

Smatra se da je manastir Pridvorica izgrađen krajem 12. veka. Iako ne postoje naročito pouzdani podaci o tome ko je bio ktitor, u manastirskom letopisu zabeleženo je zanimljivo narodno predanje.

Često se može pročitati da je Pridvorica jedan od retkih manastira, koji ima i svoj grb. Međutim, postoji tumačenje da je ova svetinja možda bila planirana za episkopsku crkvu, te je iz tog razloga izrađen takozvani episkopski orlec, a ne grb, kako se neispravno tumači. U pitanju je nevelika tkanina, na kojoj su prikazana dva orla, namenjena episkopu. Kako je objašnjeno na Pasaz.rs, tri puta bi tokom službe trebalo episkop da stane na tu tkaninu, čije su mere 50x60 centimetara.

Vlastelinska zadužbina

U periodu srednjeg veka bilo je uobičajeno da vladari i velikaši grade zadužbine. Smatra se da je tako nikla i svetinja kraj potoka Jastrebovac, koji se u blizini uliva u Studenicu.

Narodno predanje veli da je neimenovani velmožda ili sluga, bio uz Stefana Nemanju dok je pratio napredak gradnje Studenice. Po završetku gradnje, bio je tužan.

Kada je to video srpski vladar, upitao ga je zbog čega tuguje. A on je odgovorio da, iako srećan što njegov gospodar iskupljuje svoju dušu gradeći crkvu, on nažalost ne čini ništa po tom pitanju.

Tada mu je Stefan Nemanja dao blagoslov da i on izgradi zadužbinu u blizini.

Pretpostavlja se da je naziv manastiru Pridvorica dat zato što ga je gradio neko ko je bio pri dvoru Nemanjića, te je tako prijemčivije tumačenje da je to možda bio vladarev sluga.

Još jedno predanje

U vreme kada su građeni manastiri Studenica i Pridvorica, dogodilo se nešto, što je zaslužno za nastanak naziva obližnjeg sela. Kako beleži narodno redanje, neimari koji su gradili Pridvoricu, po završetku poslova kretoše put obližnje Studenice, da vide kako napreduju radovi i pomognu tamošnjim majstorima.

Ali slučaj je hteo da to isto učine i graditelji manastira Studenica.

Mesto susreta je današnje selo Milići. Naime, kada su se sreli i upitali jedni druge kako napreduje gradnja i jedni i drugi neimari rekoše da su završili. I jedni i drugi dodaše da im je milo što su oni drugi završili. U spomen na taj susret, veli predanje, ovo selo i bi nazvano Milići.

Ali se legenda tu ne završava...

Od materijala koji su imali pri sebi, a koji je ostao nakon gradnje Studenice i Pridvorice, neimari sagradiše crkvu u selu Milići i posvetiše je Sretenju Gospodnjem, iako je danas lokalna crkva posvećena ipak drugom svecu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.