• 0
 ≫ 

Nekada su bile prirodni frižideri, a danas su u njima atraktivne kafane

 ≫ 

Italijanska reč „grotta“ znači prirodno udebljenje u steni ili zemlji, pa se upravo ona koristi da označi ove neobične podrume, koji su deo pejzaža Tičina

  • 0
Pećine, Tičino, Švajcarska

Foto: Pixabay/Hans

Ništa ne odražava bolje život u švajcarskom kantonu Tičino od čuvenih „grotta“, seoskih kafana smeštenih u pećinama, koje su ranije služile za čuvanje vina, sira i mesa.

U velikoj meri predstavljaju autentični Tičino i utiču na stil života stanovnika tog dela Švajcarske, u kome se govori italijanskim jezikom.

Pećine u Tičinu uglavnom datiraju iz 17. veka, kada su bile korišćene mahom kao podrumi u porodičnim kućama. U njima je čuvano vino, ali i voće, povrće i sir. Širom kantona se mogu naći slične pećine. Neke od njih su i dalje napuštene, a neke su preuređene u seoske kafane.

Pećine, Tičino, Švajcarska

Foto: Pixabay/Hans

Italijanska reč „grotta“ znači prirodno udebljenje u steni ili zemlji, pa se upravo ona koristi da označi ove neobične podrume, koji su deo pejzaža Tičina. Nekada su se na području ovog švajcarskog kantona nalazila velika klizišta, koja su često stvarala pećine između stena. Kako je stanovništvo često živelo u prilično izolovanim selima, jednostavno su iskoristili ono što im je priroda dala, kako bi duže uspeli da očuvaju namirnice.

- Do otprilike polovine prošloga veka 99,9 odsto stanovnika Tičina bili su poljoprivrednici – rekla je za BBC Gabriela Monfredini Riđani, koja organizuje turističke izlete brodom po jezeru Lugano, i objasnila da su upravo ove pećine pomogle ljudima koji žive u udaljenim sleima, da uzgajene proizvode očuvaju.

Razlog zbog koga su pećine funkcionisale kao prirodni frižideri jeste njihova odlična ventilacija. Porozna podloga garantuje dobru cirkulaciju vazduha u unutrašnjosti i rezultira stabilnom temperaturom tokom cele godine, što je idelano za odležavanje vina. Pojedine pećine imaju temperaturnu razliku između leta i zime od samo jednog stepena.

 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели Grotto Ticinese (@grottoticinese)

Prema loklanoj legendi, koze su zaslužne za otkrivanje ovih pećina, tražeći skrovište tokom jednog vrelog letnjeg dana.

- Pre nekoliko stotina godina pronađene su neke koze kako guraju glave u rupe u zidovima pećine, gore u planinama – objasnila je Patriša Karminati, koja organizuje pešačke ture i degustacije hrane u Tičinu i dodala:

Ubrzo su meštani shvatili da to rade kako bi osetile hladan vazduh koji duva kroz rupe u zidovima. Tada su i došli na ideju da koriste pećine kao prirodne frižidere za skladištenje sira i mesa, pa čak i mleka koje je čekalo na preradu.

Kako bi se zalihe kod kuće smanjivale, tako bi muškarci odlazili do pećine da donesu još namirnica. U slobodno vreme, obično tokom vrelih letnjih dana, pre početka berbe, sedeli bi ispred pećina, uživajući u hladnom vazduhu koji je iz njih dopirao i u razgovoru sa drugim meštanima, obično uz čašu vina. Ubrzo su i žene počele da im se pridružuju, sve dok pećine nisu postale mesta za druženje ljudi. Mesta na kojima su oni zajedno jeli i veselili se.

 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели Grotto Ticinese (@grottoticinese)

Vremenom je stanovništvo počelo da proširuje pećine, vešto stvarajući jednostavna rešenja, koja su se odlično uklapala u pejzaž. Primera radi, ako je u nekoj pećini postojao veći otvor, ljudi bi jednostavno dodali vrata. Bilo je i onih ljudi koji su teško pristupačne pećine, budući da se u njih moglo ući samo kroz omanji otvor u kamenjaru, iskoristili da bi iznad njih sagradili kuću. Tako su neprekidno imali nesmetani protok vazduha iz pećine, što je održavalo konstatnu temperaturu u unutrašnjosti kuće.

- Unutar stenovitih pećina izgradili su podrume sa zasvođenim plafonima. Kada nije bilo dovoljno mesta za sve zalihe, pećine bi dodatno izdubili ili napravili male kamene konstrukcije ispred ulaza – pojasnila je Karminari.

Po završetku Drugog svetskog rata meštani su počeli da kupuju frižidere, pa je i namena pećina počela da se menja.

- Vrlo malo njih je zadržalo prvobitnu funkciju čuvanja hrane i vina – objasnio je Alesandro Reconico, koji je ranije organizovao obilaske čamcem po jezeru Lugano, dodajući:

- Vlasnici su proširivali svoje pećine postavljanjem kamenih stolova i klupa u predvorju. Takođe su počeli da prodaju posetiocima proizvode koje su skladištili.

Pećine, Tičino, Švajcarska

Foto: Pixabay/Tom Steiner

Nakon svega toga su mnoge pećine pretvorene u kafane, u kojima su posetioci imali prilike da uživaju u lokalnim specijalitetima i razgovoru u opuštenom, prijatnom okruženju, budući da se mnoge pećine nalaze ili na obodu šume ili u blizini reka i jezera.

Danas su ove pećine postale sinonim za gastronomsku ponudu kantona Tičino i podjedanko privlače lokalno stanovništvo i turiste toplom porodičnom atmosferom i živom muzikom. Uprkos tome što su turistički atraktivne, većina ih je uspela da očuva autentičnost. Jela se pripremaju od lokalno gajenih kultura po tradicionalnim receptima, što dodatno upotpunjuje ugođaj.

- Obedovanje u pećini je kao da uživate u kuvanju vaše bake. Zamislite baku iz Tičina koja nosi kecelju sa slikom maka i donosi vam hranu koja je ukusna i pripremljena sa ljubavlju. Nema ničeg otmenog u tome i možda je upravo to ono što sve to čini tako posebnim – zaključila je Karminati.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Putovanja