Pompeja na Zapadu: Otkrivena tajna života starosedelačkog plemena Makah

Za razliku od drugih plemena, članovi plemena Makah su pokazivali izuzetnu stručnost u lovu na kitove. Budući da je društvo tog plemena bilo podeljeno po slojevima, u hijerarhijskom smislu su se lovci na kitove nalazili u samom vrhu. Najpre zato što su zahvaljujući svom umeću imali priliku da nahrane mnoge članove plemena.

Na poluostrvu Olimpik, u američkoj saveznoj državi Vašington, nalazi se rezervat plemena Makah. Rezervat se prostire na površini od 27.000 hektara i u njemu se nalazi plemenski muzej, po mnogo čemu jedinstven.

Igrom sudbine, istorija plemena Makah je izuzetno dobro dokumentovana. Jaka pacifička oluja, koja se zbila 1970. godine uticala je na otkriće priobalnog sela Ozet. Smatra se da je deo sela bio zatrpan još od 1700. godine, kada se zbio veliki zemljotres.

Naknadna istraživanja su pokazala da su preci plemena Makah na tom području bili prisutni najmanje prethodna četiri veka.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Објава коју дели Lee Rayl (@leerayl)

Blato kojim je područje sela Ozet bilo prekriveno značajno je pomoglo očuvanju materijala. Rezultat toga je otkriće na hiljade odlično očuvanih artefakata, poput korpi pletenih od kedrovine, ćebadi izrađene od pseće dlake i drvenih kutija za skladištenje.

Naučna javnost je otkriće nazvala Pompejom Zapada, zbog izuzetnog nivoa očuvanosti predmeta. Organizovana iskopavanja u selu Ozet trajala su u periodu od 1971. do 1980. godine. Rezultat je bio fascinantan, budući da je otkriveno oko 55.000 artefakata iz šest kuća, izgrađenih od kedra. Iako je tradicija u plemenu Makaha izuzetno bogata pesmom, plesom i pripovedanjem, ovo otkriće je doprinelo u velikoj meri da se bolje upozna kultura i istorija tog starosedelačkog stanovništva.

- Bio je to spektakularni lokalitet. Očuvanost predmeta je bila izvanredna – rekao je za BBC arheolog Geri Vesen, nekadašnji direktor lokaliteta, koji je kasnije o tome napisao i doktorsku disertaciju, dodajući:

- Ozet je ono što mi nazivamo primarnim taloženjem. Sve ove materijale imamo sačuvane na mestima, na kojima su zapravo korišćeni, što nam pomaže da dođemo do boljih zaključaka o prostornim i društvenim relacijama ljudi koji su u tim kućama živeli.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Објава коју дели Robert Lagasse (Photos) (@rlagasse_photo)

Razlog zbog koga su istraživanja bila tako kvalitetna jeste taj što su se uz stručnjake uključile i plemenske starešine, ali i pripadnici plemena Makah. Godine 1979. je osnovan i Kulturni istraživački centar Makah, u sklopu koga se nalazi i muzej. Tu su izložena najznačajnija i najzanimljivija otkrića. Trenutno je tu 500 eksponata, što predstavlja manje od jedan odsto ukupnih pronalazaka.

Istraživači su bili posebno oduševljeni umetnošću rezbarenja, koje je bilo uočljivo na mnogim artefaktima.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Објава коју дели Aldita Prafitasari (@aldprafitas)

Postoji nekoliko razloga zbog kojih je projekat Ozet toliko značajan za arheologiju na tlu Severne Amerike. Obimnost oktrića je bez presedana. Nivo očuvanja je fascinantan. I naravno, pomoć koju su istraživačima pružale plemenske starešine. Sve je to doprinelo značaju ovih otkrića.

- Kada arheolozi i plemenske starešine rade zajedno, dobija se potpuno razumevanje prošlosti – zaključio je Vesen.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.