Prodala sve, napustila Ameriku i preselila se u Španiju: "Ovo mi je najbolja odluka u životu, TOP se osećam"

Užurbana svakodnevica i stres na poslu može vrlo lako da dovede do 'pregorelosti' i jednostavno zasićenja takoreći modernog života. Upadnemo u monotoniju iz koje se teško izbavljamo, a jedna žena je rešila da preseče i prosto napravi drastičan potez u svom životu - selidba na drugi kontinent.

Ona je posle premorenosti na poslu rešila da da otkaz i da se preseli iz Amerike ni manje ni više nego u Španiju. Kako kaže, to je bila njena najbolja odluka u životu.

Ovo je njena priča.

"Više od decenije radila sam u prodaji, od čega devet godina u industriji hipotekarnih kredita. Tokom prvih šest godina, radila sam ponekad i po 80 sati nedeljno, ali gotovo uvek najmanje 55. Bila sam potpuno sagorela.

Nikada ranije nisam bila u Evropi, ali oduvek sam želela da je posetim. Posebno me privlačila Španija jer su moji preci poticali odatle.

Sviđao mi se i sporiji način života u Španiji, koji ne izgleda kao da se sve vrti oko posla. Imam utisak da u SAD ljudi žive da bi radili, dok u Španiji ljudi rade da bi živeli. Ovde niko ne odgovara na mejlove u 9 uveče, van radnog vremena. Ideja o mirnijem i opuštenijem životu bila mi je jako privlačna", otkriva odmah ova žena da joj je selidba prijala.

Selidba na drugi kontinent

"U to vreme živela sam u centru Feniksa, u delu grada koji mi je delovao napredno. Ipak, izvan te 'mehura' bilo je dosta konzervativno, što me kao ženu činilo nesigurnom. Takođe me uznemiravala i jaka kultura posedovanja oružja u Arizoni - stalno sam bila u stanju borbe ili bega. Poželela sam da živim negde gde je manje stresno i gde se osećam sigurnije.

Posle više od godinu dana planiranja, dala sam otkaz, prodala auto, stan i skoro sve što sam posedovala i selidba je mogla da počne - zaputila sam se u Španiju", presekla je ova žena.

Nije odabrala najpoznatije lokacije

"Pre selidbe, istraživala sam koliko god sam mogla, ali sam i dalje bila nervozna kada sam ušla u avion. Mislim da bi bilo ludo napraviti tako veliki korak bez imalo nervoze. Ipak, moji razlozi za odlazak iz Sjedinjenih Država bili su jači od bilo kakvih briga oko preseljenja.

Prvobitno sam razmišljala da živim u Barseloni jer sam želela da budem u velikom gradu pored mora, ali me prijateljica koja je živela i u Valensiji i u Sevilji ubedila da je Malaga ipak više 'po mom ukusu'. I drago mi je što sam je poslušala", kaže ona.

Malaga ju je 'oduvala'

Malaga je grad srednje veličine i rodni grad Pabla Pikasa. Ovde se nalazi sjajan Pikaso muzej, ali i Casa de Picasso, kuća u kojoj je rođen.

Arhitektura u Malagi potpuno je drugačija od svega što imamo u SAD. Dok idem do prodavnice, prođem pored ogromne tvrđave. Čak i posle godinu dana života ovde - to me i dalje oduševljava.

Živim tačno u centru Malage, odmah iza ugla od Alkazabe, utvrđenog dvorca. Kvart je prelep, iako ume da bude prepun turista, što ponekad može biti naporno.

Lokalci su zaista divni. Moj španski još uvek nije dobar, učim, ali mi uvek kažu: 'Tvoj španski je sasvim u redu'. To je slatka laž", nasmejano je priznala.

Izazov u pronalaženju stana

"Koristila sam Idealistu da pronađem stan. Imala sam zaista sreće. Poslala sam poruke na verovatno 30 različitih oglasa, a bilo je veoma teško dobiti bilo kakav odgovor.

Na kraju sam imala sreće i našla dvosoban stan koji ima centralnu klimu, mašinu za sudove i ogromnu terasu. Površine je oko 85 kvadrata. Ponekad samo sedim na sofi, gledam prema terasi i mogu da vidim katedralu Santa Iglesia Catedral Basílica de la Encarnación - neverovatno je.

Plaćam oko 1.325 evra što je prilično pristupačno. Ipak, primetila sam da su u poslednjih godinu dana cene stanova i kirije porasle.

Osećam izvesnu krivicu znajući da sam prodajom kuće za oko 525.000 dolara i uz nešto ušteđevine uspela da sebi priuštim stan koji lokalno stanovništvo često ne može. Zbog toga pokušavam da na neki način uzvratim zajednici: volontirala sam tako što sam brinula o koloniji uličnih mačaka u komšiluku", kaže ona.

Društveni život nosi svoje izazove

"U Španiji sam na studentskoj vizi, što mi je preporučio advokat. Posle dolaska, podnela sam zahtev, viza mi je odobrena i upisala sam kurs jezika. Obišla sam nekoliko škola i na kraju odabrala jednu u Malagi.

Upisana sam na 48 nedelja, a posle toga planiram još 48 nedelja učenja jezika. Moj cilj je ambiciozan - do sledećeg leta volela bih da gotovo tečno govorim španski. To će mi biti od velike pomoći jer planiram da upisem Pravni fakultet ovde u Španiji.

Shvatila sam da je teško steći prijatelje među lokalnim stanovništvom, jer moj španski još uvek nije ni blizu tečnog. Ipak, upoznala sam u školi jezika nekoliko prijatelja, a upoznala sam i ljude na okupljanjima i putem Facebook grupa", otkriva ona.

Drastična promena

"Presrećna sam što sam se preselila ovde. Moj život sada i ranije su kao dan i noć.

Nivo stresa koji sam imala prošle godine bio je ogroman. Dok sam još živela u SAD-u, imala sam ozbiljan egcem izazvan stresom po rukama. Ali već posle mesec dana u Španiji, potpuno je nestao.

Još uvek se oslanjam na svoju ušteđevinu, ali istražujem mogućnosti za online rad i pokretanje nečeg sopstvenog. Ne želim da radim za kompaniju iz SAD-a, pa sam jako aktivna na društvenim mrežama i radim virtuelnu asistenciju.

Život pored mora i odlazak na plažu znače da uživam u mnogo opuštenijem načinu života. Ovde se praktikuje siesta, i iako inače ne spavam popodne, sada se to ponekad dešava.

Oduvek sam bila devojka iz grada i brzog hoda, ali ovde moram da se podsetim da usporim.

Nema žurbe", napisala je ova žena.

(Ona.rs/Yahoo)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.