Natalija (55) je sve prodala i napustila Ameriku: U Evropi pronašla mir, otkriva koliko košta život iz snova

Pandemija korona virusa naterala je mnoge da se zamisle nad svojim životom, da donesu neke presudne odluke o sebi i načinu života. Tako je jedna žena, Natalija (55), odlučila da preseče neke stvari u svom životu i prosto da sebi novu šansu za nešto drugačije.

Ona je odlučila da se preseli - i to je ni manje ni više Ameriku zamenila Evropom. Nastanila se u Francuskoj, malom gradu što je za nju u tim godinama veliki izazov. Ipak, smatra da je donela ispravnu odluku i ne bi je nikad "poništila".

Ovo je njena priča.

"Pandemija, sa gubitkom slobode, gubitkom povezanosti i veoma jasnom porukom da život može biti kratak, bila je pravi trenutak za buđenje za mene. Odlučila sam da moram napraviti velike promene, iako nisam imala jasnu predstavu kako će sve to izgledati na kraju.

Počela sam da radim sa 15 godina i želela sam da izađem iz začaranog kruga. Zato sam 2021. godine prodala kuću u Oaklandu, a nekoliko godina kasnije, 2024. godine, prodala sam firmu za uređivanje interijera koju sam vodila 24 godine.

Posle toga, nisam imala mnogo ušteđevine i nisam napredovala u San Francisku, pa sam odlučila da iskoristim svoju šansu i preselim se u Evropu sa svojim psom, Enzom.

Bio je to veliki skok da se nateram da izađem iz svoje zone komfora. Imala sam kuću 17 godina i bila okružena divnim prijateljima i komšijama, ali sam tražila novi život.

Na početku smo putovali duž italijanske obale. Provela sam nekoliko meseci u Firenci i nekoliko nedelja u Rimu. Obožavala sam oba grada, ali sam otkrila da Italija nije baš najbolja opcija za samo ženu sa malim psom. Posle nekog vremena u Španiji, sada je Francuska moj dom, na obali Arkašon Bej, blizu Bordoa", kaže ona.

Dobro se snalazi

"Bilo je interesantno snalaziti se u novim gradovima, prodavnicama, jezicima i među novim ljudima. Sigurno nije za slabog srca. Ali Francuska je na neki način moja domovina - moji roditelji su bili imigranti iz Francuske, a moji deda i baba iz Rusije, pa osećaj da ne pripadam baš nikuda nije mi stran. Možda će mi to olakšati ceo ovaj proces", kaže ona.

Oduvek sam volela Firencu, ali nisam mogla da ostanem tamo

"Kada smo se preselili u Italiju, Enzo i ja smo putovali većim delom obale, pokušavajući da pronađemo taj "jedinstveni" grad, ali to se nikada nije desilo. Iako je to bila sjajna avantura, jedina mesta na kojima sam se zaista osećala srećno bila su Rim i Firenca.

Firenca ima sjajnu mešavinu ljudi; veoma je prijateljski nastrojena i živahna. Dok sam bila tamo, upoznala sam jednu ženu na Fejsbuku koja je imala stan s druge strane reke Arno, daleko od turističkih područja, i dozvolila mi je da ga iznajmim za 2.400 dolara mesečno.

Enzo i ja smo svaki dan šetali, u bilo koje doba noći, u Firenci to je bilo tako sigurno mesto. Moj omiljeni deo života tamo bio je to što sam postala redovan gost u lokalnim radnjama. Došlo je do trenutka kada su ljudi vičući pozdravljali: "Ciao, Enzo," kad bismo ušli kroz vrata.Znala sam da će biti previše skupo da živim u Firenci na duži rok. Ne radim i živim od svojih ušteda, tako da bi čak i život tamo sa budžetom bio težak.

Zaista sam želela da budem blizu mora i nisam se zamišljala kako starim u Firenci ili Rimu, pa sam spakovala stvari i otišla u Francusku. Ipak, bilo mi je žao što sam otišla", otkriva Natalija.

Gradim život u Francuskoj

"Što se tiče toga da postanem Francuskinja, ili da vozim bicikl s bagetom u korpi - to nije moj san. Moj san je da upoznam ljubazne ljude, živim pored šetališta palmama, vozim se sa Enzom u korpi bicikla i udišem morski vazduh.

Od kada sam u Francuskoj, uvek imam iznajmljeni automobil, što mi je omogućilo da imam više baza i istražujem mnoga okolna mesta.Kada je Enzo oboleo u septembru, odlučila sam da iznajmim smeštaj u malom, uglavnom francuskom mestu na obali Arkašonskog zaliva.

Dobro je smestiti se i smiriti, jer smo prošle godine boravile u više od 30 mesta, što je izbacilo i mog jadnog malog psa i mene iz zone komfora.

Izajem potpuno namešteni dupleks u Audengeu. Plaćam 1.200 eura a to uključuje režijske troškove. Dupleks je vrlo tih, ima dvorište, i delim ga sa ljubaznim francuskim parom.

Moraćemo da se iselimo u julu zbog letnje sezone, kada cene najma obično drastično rastu. Nisam sigurna gde ćemo otići sledeće, ali znam da će to biti baza u kojoj ću konačno moći da dobijem ostatak svojih stvari iz Kalifornije i da uspostavimo neki osećaj stabilnosti.Takođe, konačno sam prošle nedelje kupila automobil za 18.600 eura. To je olakšanje jer sam potrošila toliko novca na iznajmljivanje automobila tokom celog boravka u Francuskoj.

Takođe, učim za francusku vozačku dozvolu - ispit će biti na francuskom, jeziku koji govorim na vrlo osnovnom nivou. Ipak, znam da mogu da uspem jer sam već uspela da postignem mnogo drugih stvari", kaže Natalija.

Ne planiram da se vratim u SAD

"Tokom svojih putovanja po Evropi, videla sam mnoga prelepa mesta i upoznala divne, ljubazne, smešne ljude. Enzo je bio ključan za većinu ovog iskustva - on je najbolji saputnik na putovanjima kojeg sam ikada imala.

Takođe, mnogo sam naučila o sebi tokom ovog putovanja, kao što je sposobnost da se prilagodim i rešavam probleme. Nije me strah da ostanem u novim mestima, jedem sama, posećujem državne kancelarije, zakazujem termine na stranom jeziku, ili pitam nepoznate ljude za pomoć. Vozim u novoj zemlji, vozim voz, uspostavljam kontakt očima i započinjem razgovore.

Nisam ni jednom bila toliko frustrirana da sam odustala. Svaki dan podsećam sebe koliko sam srećna što ne moram da radim, pa imam vremena da postignem sve što pokušavam da uradim.

Još uvek se prilagođavam životu daleko od doma i bez svojih prijatelja. Nikada nisam imala iluzije da ću postati najbolji prijatelj Italijana ili Francuza ili biti pozvana na nedeljnu večeru. Ne možete se preseliti u drugu zemlju i očekivati da ćete biti potpuno prihvaćeni u toj kulturi.Ipak, planiram da ostanem u Evropi. Povratak u Sjedinjene Države značio bi da počinjem iz početka i ponovo gradim sve od nule. Ne mogu da živim od svojih ušteđevina tamo, ali u Evropi mogu da preživim sa budžetom od oko 3.000 dolara mesečno.

Iako ne mislim da živim svoj najbolji život ovde, ovo je bolji život nego što sam imala u Kaliforniji, pa idem u pravom smeru. Još uvek nisam sve shvatila, ali sporiji tempo života, to što ne moram da se trudim svaki dan radeći u svom biznisu i što sam van trke za uspehom bio je ogroman poklon", smatra ova hrabra žena.

(Ona.rs/Business insider)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.