Ovo selo zovu "Romski Monako": Sve kuće su velelepni dvorci, a stanovnici goli i bosi

Buzesku je jedno od najbizarnijih mesta na svetu. A pri tom se nalazi u Rumuniji, zemlji u kojoj je dvorac grofa Drakule.

Ali šta čini ovo malo mesto tako intrigantnim. Pre svega, u pitanju je najveće romsko naselje na svetu, međutim, ono što je potpuno neverovatno u njemu je da su sve kuće - palate. Još neverovatnije je da su stanovnici ovog malog mesta novac za njihovu izgradnju zradili - sakupljajući sekundarne sirovine, prodajući staro gvožđe i preprodajom.

Kuće u ovom neobičnom naseoku su ukrađene visokim mermernim stepenicama, pagodama, tornjevima. Ove romske palate počele su da niču početkom 90-ih godina prošlog veka, nakon pada komunizma, kada su pojodini pripadnici, kako prenosi Hina, romskih zajednica došli do novca, uglavnom sakupljajući i prodajući staro gvožđe i baveći se sitnom trgovinom.

Danas ovih neobičnih zgrada ima na hiljade širom Rumunije, a komšije se često nadmeću u tome čija će da bude velelepnija. Ono što je još interesantnije, frontovi ovih dvoraca često znaju da budu ukrašena znakovima dolara ili mercedesa - jer ih njihovi ukućani smatraju statusnim simbolom bogatstva.

Arhitektonska umetnost ili kič

Međutim, koliko god one neobične bile, stil "romskih palata" je prepoznatljiv i kako tvrdi rumunski arhitekt Rudolf Graef ne bi trebalo da se doživljava kao kič. Kako ističe, u pitanju je deo rumunske istorije, suprotno modernoj arhitekturi kakvu nameće država.

- Krovovi koji oblicima podsećaju na azijske hramove, zapravo su "preterivanje" u tipičnim rumunskim arhitektonskim elemenatima, objašnjava Graef i dodaje da se stilovi se razlikuju od regije do regije: - U srednjoj Rumuniji romske palate inspirirane su katoličkim crkvama, na jugozapadu su kopije neoklasicističkih zdanja, a na istoku i na jugu su interpretacije tradicionalnih kuća bojara, odnosno nekadašnje aristokratije.

Ali jedno im je zajedničko - grade se kako bi se vlasnici razmetali uspehom, napominje arhitetkta. 

Ponekad su i kopije postojećih zgrada, poput jedne u selu Buzesku, stotinu kilometara južno od Bukurešta. Tamo je, recimo jedan bogati član mesne romske zajednice Dan Finutu, izgradio kuću po modelu zgrade suda u kojoj je osuđen za prevaru.

Zlato i sirotinja

Mnogi vlasnici u Buzesku kažu da su novac zaradili preprodajom otpada, dok su drugi klasični gastrabajteri.

- Izvori finansiranja tih palata nisu baš jasni - primećuje Graef.

Ono što se zna je da je padom komunističkog režima, koji ih je prisiljivao na asimilaciju, zakonski im je olakšao da dođu do zarade.

Kostika Stancu, čelnik romske zajednice u Buzesku, povezuje pojavu prvih "palata" sa time što je Romima tada vraćen deo zlata koje je zaplenio režim Čaušeskua 1978. sa dekret kojim su službeno svi Rumuni, ali ciljano prvenstveno Romi, morali svoje zlato da predaju vlastima. Srećom, većina predaje je pažljivo dokumentovana, pa je povrat bio olakšan.

No, većina od dva miliona rumunskih Roma, odnosno oko 10 posto stanovništva, i dalje je siromašno. Čak i vlasnici megalomanskih zdanja često žive u jednoj ili dve sobe, a velike salone nakićene mermerom i zlatom čuvaju za svečane prilike.

- Održavanje je jako skupo - ističe ovaj 72-godišnjak.

(Ona.rs/ Fokus.ba)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.