Šta jednu ženu čini pogodnom žrtvom muških predatora: Nije u pitanju ono šta oblači, već kako hoda

"Šta je nosila prilikom napada?"; "Izazivala ga je svojim odabirom odeće"; "Možda je bila u pripitom stanju"... i ostale nezamisive reči koje danas društvo koristi ova studija definitivno odbacuje

Aleks studira forenzičku psihologiju i trenutno se bavi istraživanjem muških seksualnih predatora. Na svom "Tiktok" profilu objavila je snimak u kom je referencirala studiju koja je posmatrala muškarce osuđene za seksualno nasilje, silovanje, napade nad ženama, ubistvima i otmice.

A ono šta sve jednu ženu "čini pogodnom" da postane meta, studija je obuhvatila sve od širine koraka samog hoda žene do načina na koji one drže ruke.

Preporučujemo

Iako zvuči strašno, a to sigurno i jeste, nažalost, skoro svaka žena doživela je onu "jezu" dok hoda sama noću i primeti da je neki muškarac iza nje. Iako to nije nužno situacija koja mora imati stravičan scenario, zbog sve češće zabeleženih otmica i seksualnih predatora, u svakoj ženi je barem jednom proradio taj strah.

Cela metodologija iza odabira žrtve seksualnih predatora, studija otkriva, jeste da u velikoj većini zatvorenici koji izdržavaju kaznu za prethodno navedena krivična dela, biraju žene koje su izgledale zastrašeno, kao da im je neprijatno i koje su hodale sa izvesnom nespretnošću, što je njima davalo dovoljno uverenja da se neće dobro boriti ili korisno opirati ako su napadnute.

Kako navodi u videu, način na koji hodate i vaš govor tela mnogo govore o tome ko ste kao osoba - da li ste stidljivi, samouvereni ili nesigurni - i sve se to može površno zaključiti zahvaljujući koracima koje pravite i kako "nosite svoj hod".

Istraživači sa Univerziteta Brok sproveli su studiju 2013. godine, u kojoj su zatvorenicima pokazali video-zapise žena koje šetaju i zadali im zadatak da odaberu koju vrstu žene će izabrati kao žrtvu.

- Od svih žena na snimcima, samo nekoliko su zatvorenici jednoglasno izabrali - rekla je Aleks u videu, a prenosi UpVorthi.

- Možda mislite da su ove žene izabrane zbog nečega što ima veze sa njihovim fizičkim izgledom, kao što je veličina tela, ako su bile niske i sitne, određena boja kose ili konkretno način oblačenja. Međutim, ono što je svim ženama na snimcima bilo zajedničko, jeste način na koji su hodale i kako su se držale u javnosti - nastavila je ona.

Žene koje su bile ciljane u studiji imale su korak koji je bio prevelik ili premali za veličinu njihovog tela, imale su ruke prekrštene ili pričvršćene uz telo ili su pomahnitalo mahale njima napred-nazad. Takođe se činilo da nisu bile svesne svog okruženja, išle su manjim koracima i hodale sporijim tempom pognute glave.

Dok su hodale skrštenih ruku i bile "nesvesne" svoje okoline, zatvorenici su rekli da je to signaliziralo da su više uplašene i uznemirene - što ih čini slabijim od drugih potencijalnih žrtava, rekla je Aleks. Pošto žene nisu gledale u svoje opšte okruženje, bilo bi ih lakše iznenaditi, a držanje prekrštenih ruku značilo je da predator može da ih ščepa i zarobi im ruke, što onesposobljava dalju borbu i opiranje žrtve.

Aleks je primetila i da, kada žene zamahuju previše ili drže ruke predaleko od telo, to je njihovo telo ostavljalo otvorenim za predatora, koji joj lako može prići i obmotati im ruke oko torza. Što se samog hoda tiče, napravila je poređenje sa antilopom i lavom - uvek je lakši plen za lava antilopa sa nekom povredom koja joj otežava hod. Dakle, kada žene hodaju sporije, predatorima na ispitivanju za studiju bio je to znak da je ta žena slaba, možda bolesna, povređena ili samo krhkija od drugih.

No, žene koje hodaju prirodnim hodom, proporcionalnim svom telu ili "onako kako bi danju hodale", koje hodaju uspravno i podignute glave, prema pomenutoj studiji iz 2013. godine najverovatnije neće biti meta predatora.

Aleks kaže da je svesna da samo razmišljanje o načinu na koji se hoda bude stalno u našim glavama, ali je predstavila svim pratiocima metod koji bi mogao da olakša. Po engleskom "STAAR" metoda bi trebalo da vam olakša, da biste se setili svih ključnih reči koje bi vas opominjali na to kako da smanjite mogućnost da budete meta predatora. Tu metodu smo preveli na naš jezik i umesto "STAAR", glasi "PURSO".

- Važno je da hodate P(rirodnim) korakom, dužim i srazmernim sa vašim telom, da sojite U(spravno) i držite ramena unazad i bradu podignutu, a da izbegavate da R(uke) držite prilepljene uz telo i da ostanete S(vesni) svog okruženja, kao i da budete O(pušteni) - navodi ona

- Ne dajte nikakve naznake potencijalnom napadaču da se osećate nesigurno, uplašeno i da strahujete da nešto nije u redu - zaključila je Aleks.

Prisetimo se da je u 2023. godini zabeleženo 28 ubijenih žena u Srbiji, a iako je u većini bilo u pitanju ubistvo od strane bliske osobe, ne smemo zanemariti ni sve žene koje su bile žrtve seksualnih predatora.

(Ona.rs)