U najvećoj sreći Zorana Arunović setila se Bobane Veličković: Decenijsko prijateljstvo je i dalje motiviše
Uspomena na Bobanu živi kroz svaki Zoranin uspeh
Zorana Arunović, osvajačica zlatne medalje za Srbiju na Olimpijskim igrama, posvetila je svoj najveći uspeh prerano preminuloj koleginici Bobani Veličković. Zorana je u tandemu sa Damirom Mikecom donela Srbiji prvu medalju u Parizu.
Damirov i svoj uspeh, najsjajniji momenat u karijeri, Zorana je posvetila prijateljici i saborkinji Bobani, o kojoj je u suzama govorila nekoliko sati posle finala. Podsetila nas je na jedno divno prijateljstvo i dokazala je da je srce šampiona ogromno.
"Te 2020. smo izgubili člana tima i više od toga, prijatelja. Govorila sam da ću uvek pričati o njoj jer nam je značila puno, zaslužila je da živi kroz nas i naš uspeh. U Tokiju sam htela da osvojim medalju kažem da je to za nju, ali koristim ovu priliku da kažem da ima svoj deo u ovoj mojoj medalji. Uspomene na nju žive i živeće dok mi što smo je voleli čuvamo sećanje na nju. Reći ću njeno puno ime da je i vi zapamtite, Bobana Momčilović Veličković", emotivno je poručila Zorana.
Zoranino i Bobanino prijateljstvo
Sa Bobanom je drugovala celu deceniju u reprezentaciji, bile su u istoj disciplini i neverovatno su gurale jedna drugu ka uspehu. A privatno, delile su mnoga interesovanja. Koliko je Bobana uticala na Zoranu, Arunovićeva je isticala kroz priče o njihovim dogodovštinama.
Mnogo vremena i van treninga i takmičenja provodile su zajedno, a posebnu ljubav delile su prema hrani.
- Delile smo pasiju prema pečurkama i hrani u globalu. Sećam se, tada je živela u Beogradu, pričala mi je o salati od pečuraka koju pravi njen otac Zoran. Nakon par dana pojavila se na treningu i rekla kako joj je tata poslao teglu salate, pozvala je da dođemo kod nje, nije odustajala. I stvarno, otac je napravio veliku teglu salate sa nekoliko vrsta pečuraka, razvalismo se načisto - rekla je Zorana u intervjuu za "Nova.rs".
Zoranu je posebno fascinirala Bobanima ljubav prema životinjama, njena posvećenost psima i to što bi uvek zastala da neku pomazi, ma gde bile ili gde žurile. Bobana je imala ritual da uvek posle takmičenja ide na kafu, pa bi joj se Zorana i ostale devojke iz ekipe pridružile - to je postao ritual.
Bobana je bila oličenje svega lepog, a kroz mala i velika dela, nesvesno, inspirisala je sve oko sebe.
- Bobana je obožavala cvetni print. Da je neko mogao da nas vidi pre neke dve-tri godine, sve smo odjednom pod njenim uticajem počele da kupujemo odeću sa cvetnim printom i tufnama, naravno. Ja sam čak i na njenoj svadbi nosila crnu haljinu sa nekim diskretnim tufnama. Dotle je došlo - otkrila je Zorana Arunović, u pomenutom intervjuu.
Bobanin suprug zahvalio Zorani što uspomena na Bobanu živi
Bobana Momlilović Veličković je u junu 2020. godine preminula prilikom komplikacija posle porođaja, nakon dve nedelje. Do danas nije otkriveno šta je tačno pošlo po zlu.
Bila je dvostruka evropska šampionka u streljaštvu, a u disciplini vazdušni pištolj 10m je u februaru 2020. postala najbolja u Evropi dok je već bila trudna i u stomaku nosila sina Vukašina.
Trofej u Vroclavu joj je doneo nagradu najbolje srpske sportistkinje koju je dobila posthumno. Nakon tragične smrti, njen rodni Bor je proglasio trodnevnu žalost.
I njen suprug Miroslav oglasio se odmah po Zoraninoj posveti medalje Bobani i zahvalio Arunovićki što nije zaboravila Bobanu u tako važnom trenutku.
- Kada sam čuo da su Zorana i Mikec osvojili zlato na Olimpijskim igrama u Parizu, radovao sam se kao i svi. Moju radost je, ipak, na momente presecala i tuga. Preda mnom su bile slike moje Bobane sa evropskih i svetskih takmičenja. Čitav naš, zajednički, život - rekao je Miroslav za "Novosti" i dodao:
- A, kada je Zorana kroz suze kazala da najsjanije olimpijsko odličje posvećuje i Bobani, oborile su me emocije. I zbog moje supruge koja nije zaboravljena. I zbog Zoranine ljudskosti. Pokazala je ono što je danas istinska vrednost - biti čovek zahvalan za prijateljstvo i kolegijalnost koji su naš streljački sportski tim krasili i dok je Bobana bila njihov deo. Hvala im za nezaborav i poštovanje.
(Ona.rs)