Prijatelj je uzeo Hanine slike i napravio "deepfake" pornografiju: Ceo svet joj se srušio, posledice su trajne

Hana Grandi, 35-godišnja učiteljica iz Sidneja, doživela je pravu noćnu moru kada su na internetu osvanule montirane pornografske fotografije sa njenim likom. Ono što je trebalo da bude siguran prostor njene privatnosti, pretvorilo se u jeziv napad na njenu sigurnost i dostojanstvo.

Preporučujemo

"Odmah se osećate nesigurno", rekla je Hana u intervjuu za "BBC", prisećajući se trenutka kada je dobila poruku sa linkom koji ju je upozorio na to da su njene slike zloupotrebljene. Kada je njen partner Kris otvorio link, pred njima su se pojavile stranice pune lažnih fotografija sa Haninim licem postavljenim na eksplicitne slike, praćene zastrašujućim fantazijama o silovanju i pretnjama nasiljem.

Na vrhu stranice nalazio se čak i upitnik u kojem su ljudi glasali o načinu na koji bi želeli da joj naude. Njeno puno ime, Instagram nalog, adresa i broj telefona takođe su bili objavljeni.

Šokantno otkriće i bolna izdaja

Nakon što su istraživali poreklo fotografija, Hana i Kris su shvatili da su slike preuzete sa privatnih naloga na društvenim mrežama, što je značilo da ih je zloupotrebio neko koga poznaju. Njihova istraga ih je na kraju dovela do jednog imena - Endrua (Endija) Hejlora, bliskog prijatelja iz studentskih dana.

"Postajalo je sve očiglednije da je iza toga naš prijatelj Endi", rekla je Hana. "Bio je neko kome smo verovali. Bio je u našoj kući, putovali smo zajedno. Deset godina smo delili važne trenutke."

Kada se obratila policiji, očekujući zaštitu, doživela je još jedan šok. Policajci su joj, kako tvrdi, sugerisali da bi trebalo da jednostavno zamoli Endija da prestane, dok su u isto vreme komentarisali njene slike na neprimeren način.

"Rekli su mi da ne pravim dramu, a meni je ovo promenilo ceo život", rekla je razočarano.

Borba za pravdu

Hana je potražila pomoć kod australijskog poverenika za sajber bezbednost, koji je pomogao da se slike uklone, ali to nije rešilo problem. Zajedno sa advokatom Sidnijem Sarangom, počela je da gradi pravni slučaj protiv Endija. U međuvremenu, on je nastavio da postavlja nove slike.

Strah je postao deo njihovog svakodnevnog života. Instalirali su sigurnosne kamere, uključili praćenje lokacije na njenim uređajima i čak držali noževe pored kreveta iz straha da bi neko mogao da upadne u njihov dom.

"Više ne otvarate prozore, ne izlazite, ne komunicirate s ljudima. Svet vam postaje sve manji", opisala je Hana svoje tadašnje stanje.

Pravosuđe i nova zakonska borba

Pet meseci nakon prijave, policija je konačno pokrenula istragu. Privatni istražitelj, kog su angažovali Hana i Kris, sakupio je dokaze koji su omogućili policiji da upadne u Endijev stan i zapleni njegovu elektronsku opremu.

Endru Hejlor, tada 39-godišnji barmen, uhapšen je u avgustu 2022. godine i optužen za 28 slučajeva upotrebe komunikacionih sredstava za izazivanje uznemirenja. Pošto tadašnji zakoni nisu prepoznali "deepfake" pornografiju kao krivično delo, proces je bio složen. Ipak, u presudnom trenutku, Hejlor je priznao krivicu i osuđen je na devet godina zatvora.

Dugoročne posledice i nada za promene

Iako je pravda na kraju zadovoljena, posledice po Hanu ostale su trajne.

"Svi srećni trenuci u mom životu sada su okaljani. Kada vidim fotografiju sa veridbe, više ne vidim sreću - vidim sebe silovanu," rekla je.

Pored emocionalne traume, borba za pravdu ih je finansijski iscrpela - potrošili su više od 20.000 dolara na pravne troškove i zaštitne mere.

Njena priča postala je deo šire borbe za zaštitu žrtava digitalnog zlostavljanja. U septembru 2024. godine, australijski zakon je izmenjen kako bi kriminalizovao pravljenje i deljenje deepfake pornografskih sadržaja, označavajući ovo kao značajan korak u zaštiti žrtava u budućnosti.

Poruka za one koji se suočavaju sa sličnim problemima

Hana se sada zalaže za strože zakone i bolju podršku žrtvama.

"Nisam sama u ovome i želim da svi koji prolaze kroz ovako nešto znaju - ovo nije vaša krivica i niste sami."

Ozbiljan društveni problem

"Deepfake" tehnologija, koja koristi veštačku inteligenciju za stvaranje lažnih slika i videa, predstavlja ozbiljnu pretnju za privatnost, sigurnost i psihološko dobrostanje pojedinaca. Kao što je prikazano u slučaju Hane Grandi, ona može biti korišćena za širenje lažnih, uvredljivih i nasilnih sadržaja, što ima dugoročne emocionalne i društvene posledice za žrtve. Ova tehnologija omogućava zlonamernim osobama da manipulišu stvarnim slikama i videima, stvarajući iluziju nečega što se zapravo nije desilo.

S obzirom na to da "deepfake" sadržaj može biti izuzetno uverljiv, može se koristiti u cilju iznude, zastrašivanja ili čak uništavanja reputacije, kao što je slučaj sa žrtvama kojima su slike korišćene za stvaranje pornografskih sadržaja bez njihovog pristanka. Štaviše, čak i kada se takvi slučajevi prijave nadležnim organima, sistem se često pokazuje nedovoljno spremnim da se suoči sa izazovima koje ova tehnologija donosi, kao što je prikazano u situaciji sa policijskom reakcijom u Australiji.

Zbog toga je ključno da se društvo, ali i zakonski okvir, prilagode novim tehnološkim izazovima.

Potrebno je uložiti više resursa u prevenciju, edukaciju i brzu reakciju na ovakve zločine. Takođe, važno je da se razvijaju zakoni koji će jasno definisati i sankcionisati takve aktivnosti kako bi se stvorilo sigurno digitalno okruženje za sve korisnike interneta. S obzirom na brzinu kojom se razvija veštačka inteligencija, ovo pitanje postaje jedan od ključnih izazova u borbi protiv digitalnog nasilja.

"Deepfake" tehnologija ne predstavlja samo tehnički izazov, već i ozbiljan društveni problem, posebno za žene. Sposobnost ove tehnologije da stvara lažne slike i videe u kojima su žene prikazane u seksualnim ili nasilnim situacijama bez njihovog pristanka postavlja potpuno nove dimenzije opasnosti. Posledice su dalekosežne i duboko emotivne, a žrtve ovih napada često se suočavaju sa traumama koje utiču na njihov život, samopouzdanje i društveni status.

Za žene, "deepfake" pornografija nije samo pitanje narušene privatnosti. To je brutalna vrsta digitalnog nasilja koja im uzima pravo na kontrolu nad sopstvenim telom i imidžom. Kao što je prikazano u slučaju Hane Grandi, ova tehnologija može stvoriti izuzetno uvredljive i ponižavajuće sadržaje u kojima se žene prikazuju u nasilnim i seksualizovanim scenama, koje su u potpunosti lažne. Ovi sadržaji ne samo da uništavaju njihovu reputaciju, već izazivaju duboku emocionalnu i psihološku patnju. Žrtve se osećaju nesigurno, ugroženo i često imaju strah da bi ove slike mogle zauvek ostati na internetu, obeležavajući ih na način koji nije njihov izbor.

Žene koje su žrtve su zauvek "obeležene"

Još jedan aspekt problema je i reakcija društva i institucija. Žene koje postanu žrtve "deepfake" pornografije često se suočavaju sa zanemarivanjem i umanjivanjem ozbiljnosti njihovog problema. Kao što je slučaj sa Hanom, prijave policiji ponekad naiđu na minimalnu reakciju ili ignorisanje, što dodatno doprinosi osećaju bespomoćnosti i izdaje. To pokazuje kako institucionalne reakcije često nisu dovoljno pripremljene za suočavanje sa novim oblicima digitalnog nasilja, što žrtvama otežava da dobiju pravdu.

Ova vrsta nasilja takođe ima ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje žena. Stres, anksioznost, depresija i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) postaju česti pratioci žrtava, jer se suočavaju sa stalnim strahom od daljeg širenja i ponovnog otkrivanja tih slika. Žene se povlače iz društvenog života, često se distanciraju od svojih prijatelja i porodice, a i njihove svakodnevne aktivnosti postaju opterećene strahom.

Zato je važno da društvo prepozna ozbiljnost ovog problema i da se zakonski i institucionalno angažuje na zaštiti žena od takvih digitalnih napada. Neophodno je stvoriti sigurniji internet prostor, u kojem će žene moći da se osećaju zaštićeno, i gde će postojati jasni zakoni koji će osigurati da počinioci ovakvih dela snose odgovornost. Samo tako ćemo moći da stvorimo digitalno okruženje u kojem žene neće biti žrtve tehnologije koja bi trebalo da im služi, a ne da ih uništava.

(Ona.rs)