Šta je zapravo dohrana za odojčad: Pedijatar otkriva može li zameniti majčino mleko

Šta stoji zapravo iza "borbe" prirodnih procesa sa "lakšom" alternativom?

Žene koje su tek zakoračile u svet majčinstva susreću se sa mnogim radostima ovog novog poglavlja u njihovim životima, pa tako i sa dragoceni, momentom povezivanja sa bebom na različite načine. Jedan od tih načina povezivanja upravo je i dojenje.

Međutim, iz nekih razloga, majke se u hranjenju mališana opredeljuju za aletrnativu, poznatu kao dohrana. Kako se dohrana odražava na bebe i kakve su razlike u odnosu na majčino mleko, za portal Ona.rs objašnjava dr Marica Milidrag, pedijatar.

Preporučujemo

Šta je dohrana?

- Majčino mleko je jedinstvena tečnost, hrana i zaštita za dete u prvim godinama života, a priroda je predodredila da se njegov sastav vremenom menja i prilagođava u skladu sa potrebama deteta. Ova dragocena tečnost je uvek dostupna detetu kod majke koja doji, a ona mu je daruje sa puno ljubavi i uz višestruku podršku - objašnjava naša sagovornica i dodaje:

- U uslovima kada majka ne može da doji svoje dete ili iz nekog razloga nema dovoljno mleka, dete se dohranjuje adaptiranim mlekom, odnosno takozvanom mlečnom formulom.  U jednom vrlo složenom procesu proizvodnje, kravlje mleko, kao početni materijal, trpi brojne izmene i kombinuje se sa drugim materijama kako bi se približilo sastavu majčinog mleka u osnovnim hranljivim sastojcima: belančevinama, ugljenim hidratima i mastima kao i mineralno-vitaminskom sastavu. Ovaj proces nije u mogućnosti da dostigne savršenstvo majčinog mleka, ali može da obezbedi osnovne hranljive materije za decu kojoj majčino mleko nije dostupno.

Dohrana ili priroda?

Kako dr Marica navodi, razlike u sastavu ove dve vrste mleka neminovno dovode do nekih razlika u dejstvu na funkcionisanje malog organizma, koje je u fazi ubrzanog rasta i razvoja.

Aadaptirano mleko ima stalan sastav, samim tim nije moguće, u svakoj prilici, tačno proceniti količinu mleka koja je potrebna detetu. Često se dešava da dete dobije više mleka nego što mu je potrebno, što ga dovodi u rizik od gojaznosti. Deca koja se hrane adaptiranim mlekom se ređe hrane jer se ono duže zadržava u želucu, lošije, sporije vari i koristi.

Usled nepotpunog varenja stvaraju se gasovi koji dodatno opterćuju već opterećene dečje stomačiće. Česta posledica, objašnjava pedijatar, jeste da ovo dovodi do toga da imaju problema sa pražnjenjem, a stolica ima neprijatniji miris.

Koje su loše strane dohrane?

- Uobičajeni tehnološki proces proizvodnje mleka nije u mogućnosti da obezbedi žive ćelije, sve zaštitne faktore i pomažuće, stimulativne supstance koje sadrži majčino mleko. Zato su deca hranjena adaptiranim mlekom sklonija alergijama, akutnim infekcijama (infekcije disajnih puteva, upale ušiju, crevne infekcije i druge) koje duže traju, kao i nekim hroničnim problemima kasnije u životu - kaće dr Milidrag.

Ishrana deteta, adaptiranim mlekom, prema rečima naše sagovornice, zahteva dobro planiranje i organizaciju: nabavku mleka koje ne može biti jeftino, spremanje čistih flašica i cucli, dostupnost čiste vode i grejnog tela za pripremu mleka za korišćenje i ono što nije manje važno vreme koje je potrebno za tu pripremu.

- Verujem da se iz navedenog vidi da majčino mleko smatramo najboljom hranom za odojče, koja mu u prvih šest meseci može biti jedina i dovoljna i hrana i tečnost. No, za situacije kada majka ne može da doji svoje dete, važno je da na tržištu može nabaviti mleko koje će približno zadovoljiti njegove potrebe. Naglašavam da bez obzira na način hranjenja roditelj ima na umu da hranjenje deteta treba da predstavlja divno iskustvo i za roditelja i za dete, ali i da iz tog iskustva njihov međusoban odnos može samo da napreduje i jača - pojašnjava nam dr Marica.

(Ona.rs)