Jedan potez krajem maja pravi razliku između nekoliko plodova i pune gajbice paradajza: Većina ga preskoči

Paradajz je jedna od onih biljaka koje gotovo svako pokuša da uzgaja bar jednom. Na terasi, u dvorištu, plasteniku ili bašti. I dok nekima svake godine rađa toliko da ga dele komšijama i rodbini, drugi sa nekoliko stabljika jedva uberu dovoljno za jednu salatu.

Ako se pitate zbog čega se to dešava, odgovor često nema veze ni sa sortom ni sa đubrivom.

Preporučujemo

Iskusni baštovani tvrde da upravo sada, krajem maja i početkom juna, dolazi trenutak koji može da odluči kakav ćete rod imati ovog leta.

Biljka ne sme svu snagu da troši na lišće

Kada paradajz počne intenzivno da raste, prirodno teži da stvara sve više novih grana i listova. Problem je što tada veliki deo energije odlazi na zelenu masu, dok plodovi ostaju sitniji i sporije sazrevaju.

Zbog toga mnogi baštovani uklanjaju vrh biljke u određenoj fazi razvoja.

Na taj način paradajz prestaje da ulaže energiju u nekontrolisan rast i više snage usmerava na cvetove i plodove koji su već formirani.

Rezultat su krupniji plodovi, snažnija stabljika i biljka kojom je mnogo lakše upravljati tokom cele sezone.

Tajming je važniji od samog reza

Najbolji trenutak za ovaj potez je dok je biljka još mlada i u punoj fazi razvoja, odnosno krajem maja i početkom juna.

Stručnjaci savetuju da se to radi tek kada paradajz razvije nekoliko pravih listova i dovoljno ojača.

Rez treba da bude čist i precizan, zbog čega je važno koristiti oštre i dezinfikovane baštenske makaze.

Mnogi upravo ovaj korak preskaču, a prljav alat može da poveća rizik od bolesti i oštećenja biljke.

Nakon orezivanja preporučuje se da se biljka tog dana ne zaliva preko listova kako bi se mesto reza što bolje zatvorilo.

Zaperci su tihi kradljivci roda

Pored uklanjanja vrha, baštovani posebnu pažnju posvećuju i zapercima, malim izdancima koji rastu između glavne stabljike i listova.

Ako ih ostavite da se razvijaju, biljka postaje pregusta i troši energiju na stvaranje novih grana umesto na plodove.

Zato ih je najbolje uklanjati dok su još mali i mekani.

Na prvi pogled deluje kao sitnica, ali upravo taj posao često pravi veliku razliku kada dođe vreme berbe.

Bosiljak može biti najbolji komšija paradajzu

Iskusni baštovani godinama sade bosiljak pored paradajza i tvrde da ova kombinacija ima više prednosti.

Osim što izgleda lepo u bašti, bosiljak može pomoći u odbijanju pojedinih štetočina, a mnogi veruju da pozitivno utiče i na razvoj biljke.

Sa druge strane, paradajz ne voli baš svako društvo, pa stručnjaci savetuju da se prilikom planiranja bašte vodi računa o tome koje biljke rastu jedna pored druge.

Uz redovno zalivanje, uklanjanje zaperaka i pravovremeno orezivanje, razlika u rodu često se meri kilogramima. Upravo zato mnogi baštovani tvrde da je kraj maja jedan od najvažnijih perioda za svakoga ko želi krupan, sočan i bogat rod paradajza tokom leta.

(Ona.rs)