Pametni ste, ali možda ne ostavljate takav utisak: Proverite da li pravite ovih 6 grešaka u razgovoru

Način na koji razgovaramo sa ljudima može da ostavi snažniji utisak od onoga što zapravo govorimo. Možete imati odlične argumente, veliko znanje i zanimljivo iskustvo, ali ako sagovornika stalno prekidate, svaku njegovu priču nadmašite svojom ili imate potrebu da mu objasnite gde greši, malo je verovatno da će iz razgovora izaći impresioniran vašom inteligencijom.

Psiholog Dejv Smalen izdvaja šest navika koje ljudi često imaju u razgovoru, a koje mogu da proizvedu sasvim suprotan efekat od željenog. Neke od njih radimo iz nestrpljenja, neke zato što želimo da pomognemo, a neke baš zato što želimo da pokažemo koliko znamo. Zajedničko im je to što sagovorniku lako mogu da pošalju poruku da nam je važnije šta ćemo sledeće reći nego ono što on trenutno govori.

1. Prekidate sagovornika pre nego što završi

Već znate šta će reći. Imate odgovor. Setili ste se nečega važnog i plašite se da ćete zaboraviti ako odmah ne izgovorite.

I upadnete mu u reč.

Jednom ili dva puta tokom živog razgovora to verovatno niko neće ni primetiti. Ako se ponavlja svaki put kada druga osoba govori duže od nekoliko sekundi, utisak je drugačiji.

Problem nije samo u tome što je prekidanje nepristojno. Sagovorniku pokazujete da ste prestali da ga slušate čim ste smislili sopstveni odgovor. Možda ste zaista pogodili šta je želeo da kaže, ali možda i niste - samo mu niste dali priliku da završi.

2. Na svaku priču imate bolju priču

Neko kaže da je proveo osam sati putujući do mora, a vi ste jednom putovali 17.

Koleginica nije spavala cele noći, vi niste tri.

Prijatelj je imao užasan raskid, ali čekajte samo da čuje šta se vama dogodilo.

Deljenje sličnog iskustva je normalan deo razgovora i često pokazuje drugoj osobi da je razumemo. Problem nastaje kada gotovo svaka njena priča mora da završi vašom, i to po mogućnosti spektakularnijom.

Tada razgovor lako postaje takmičenje u kojem niko osim vas nije znao da učestvuje.

Smalen upozorava da je velika razlika između deljenja iskustva kako bismo se povezali sa nekim i pričanja sopstvene priče zato što želimo da impresioniramo sagovornika ili privučemo pažnju na sebe.

3. Za svaki problem odmah pronalazite svetlu stranu

"Ma biće sve u redu."

"Ko zna zašto je to dobro."

"Moglo je da bude mnogo gore."

Većina ljudi ovakve rečenice izgovara sa najboljom namerom. Ne znamo šta da kažemo nekome ko prolazi kroz nešto teško, pa pokušavamo da ga utešimo.

Ali ako vam neko kaže da je dobio otkaz, možda mu u tom trenutku nije naročito važno što će "jednog dana shvatiti da je to bila najbolja stvar koja mu se dogodila".

Isto važi za raskid, svađu, neuspeh ili bilo koju drugu situaciju zbog koje je osoba trenutno uznemirena.

Neprestano traženje pozitivnog obrta može da ostavi utisak da umanjujete ono što vam sagovornik govori. Nekada je dovoljno priznati da je situacija zaista loša, umesto da je u roku od trideset sekundi pretvorite u lekciju o životu.

4. Ne možete da pustite ni najmanju raspravu dok ne dokažete da ste u pravu

Nije važno da li razgovarate o ozbiljnoj temi ili pokušavate da se setite koje godine ste zajedno bili na nekom koncertu.

Vi znate da ste u pravu.

I sada to mora da zna i druga osoba.

Telefon izlazi iz džepa, Gugl se otvara i rasprava neće biti završena dok ne stigne konačna presuda.

Povremeno proveravanje činjenice nije problem. Ali ako svako neslaganje doživljavate kao duel iz kojeg neko mora da izađe kao pobednik, ljudi će vrlo brzo početi da izbegavaju rasprave sa vama.

Ne zato što u njima uvek gubite.

Nego zato što je zamorno razgovarati sa osobom kojoj je važnije da pobedi nego da razgovor uopšte bude prijatan.

5. Imate objašnjenje za apsolutno sve

Bez obzira na temu, vi nešto znate.

Neko priča o automobilu - znate koji motor je bolji.

Priča o ishrani - znate šta treba da jede.

Renovira stan - znate kog majstora treba da zove, koji materijal da kupi i gde je pogrešio.

Vaspitava dete - imate teoriju i o tome.

Znanje samo po sebi nikada nije problem. Problem počinje kada svaki razgovor koristite kao priliku da pokažete koliko ga imate.

Posebno ako objašnjavate stvari ljudima koji vas ništa nisu pitali ili automatski pretpostavljate da o temi znate više od njih.

Potreba da u svakoj oblasti budete osoba koja ima odgovor može da ostavi mnogo lošiji utisak od jednostavnog priznanja da nešto ne znate.

6. Delite savete koje niko nije tražio

Prijateljica počne da vam priča o problemu na poslu, a vi već imate plan.

"Ja bih na tvom mestu..."

I sledi pet koraka kojima bi, po vašem mišljenju, trebalo da reši situaciju.

Možda ste potpuno u pravu. Problem je što vas niko nije pitao šta biste vi uradili.

Ljudi ne pričaju o problemima samo kada žele rešenje. Nekada žele da izbace iz sebe ono što ih muči, nekada pokušavaju da shvate šta se dogodilo, a nekada jednostavno žele da ih neko sasluša.

Ako svaki problem koji vam neko ispriča odmah pretvorite u zadatak koji treba rešiti, lako možete ostaviti utisak da niste ni čuli šta vam je osoba zapravo govorila.

Smalen predlaže vrlo jednostavnu proveru pre nego što krenete sa savetima - pitajte osobu da li uopšte želi da čuje šta biste vi uradili.

Nijedna od ovih navika ne znači da niste inteligentni

Prekidanje sagovornika, potreba da budete u pravu ili deljenje neželjenih saveta ne mogu da pokažu koliki vam je IQ, niti šest navika iz razgovora može da posluži kao test inteligencije.

Mogu, međutim, da utiču na to kako vas drugi ljudi doživljavaju.

A tu postoji zanimljiv paradoks. Što se više trudimo da tokom razgovora pokažemo koliko znamo, koliko smo iskusili i koliko brzo možemo da pronađemo odgovor, lakše možemo da ostavimo utisak osobe koja nije uspela da uradi nešto mnogo jednostavnije - da sasluša šta joj je sagovornik rekao.

(Ona.rs / City Magazine)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.