Šta da radite sa pokošenom travom: Ne bacajte je, komšije će vas pitati kako vam bašta tako dobro uspeva

Tokom proleća i leta mnogi od nas gotovo svakog vikenda posegnu za kosačicom. Travnjak brzo raste, korpa se puni, a iza svakog košenja ostaje ista dilema - šta uraditi sa gomilom pokošene trave?

Najčešće završi u kantama, džakovima ili na kompostu, ali iskusni baštovani dobro znaju da se u toj zelenoj masi krije pravo malo blago za biljke. Ono što na prvi pogled deluje kao otpad, zapravo može postati vredan saveznik u negovanju vrta, voćnjaka i cveća.

Preporučujemo

Ako ste do sada sa mukom odlagali pokošenu travu, možda ćete nakon ovog saznanja početi da je posmatrate potpuno drugačije. Pokošena trava može da čuva vlagu u zemljištu, sprečava rast korova, poboljšava strukturu zemlje, ali i da postane moćno prirodno đubrivo koje hrani biljke bez dodatnih troškova.

Pokošena trava kao prirodni malč

Jedan od najjednostavnijih načina da iskoristite pokošenu travu jeste da je rasporedite oko biljaka kao malč.

Deblji sloj trave oko sadnica, ukrasnog bilja, ruža, voćaka ili četinara pomaže zemljištu da duže zadrži vlagu, naročito tokom toplih letnjih dana. Istovremeno, trava sprečava nicanje korova i štiti zemlju od isušivanja.

Posebno je korisna kod mladih biljaka kojima je potrebna dodatna zaštita. Čak i kada se poneki korov probije kroz sloj trave, mnogo ga je lakše ukloniti jer zemlja ostaje rastresita i vlažna.

Baštovani često koriste ovaj metod i u ružičnjacima, kamenjarima i na mestima gde je teško redovno pleviti korov. Osim što štedi vreme, ovakav prirodni pokrivač postepeno obogaćuje zemljište hranljivim materijama.

Kako trava postaje hrana za biljke

Dok se polako razgrađuje, pokošena trava oslobađa hranljive sastojke koji poboljšavaju kvalitet zemljišta. Zbog toga se često naziva i "zelenim malčem".

Ako u dvorištu imate deo koji tek planirate da uredite ili pripremite za sadnju, upravo tu možete odlagati pokošenu travu. Vremenom će se pretvoriti u organsku materiju koja poboljšava strukturu zemlje i olakšava buduću sadnju.

Zanimljivo je da mnogi vlasnici bašti nakon nekog vremena shvate da im nedostaje pokošene trave, iako su je ranije smatrali problemom koji treba ukloniti.

Napravite fermentisano đubrivo od pokošene trave

Pored malčiranja, pokošena trava može da posluži i za pripremu fermentisanog biljnog đubriva, koje poslednjih godina postaje sve popularnije među ljubiteljima organske proizvodnje.

Za pripremu vam je potrebno:

• plastična kanta ili bure
• pokošena trava ili drugo zeleno bilje
• malo sena
• voda
• manja količina drvnog pepela

Biljnu masu potrebno je usitniti na komade dužine oko 10 do 15 centimetara. Kantu napunite do tri četvrtine biljnim materijalom, dodajte šaku suvog sena, a zatim sve prelijte vodom tako da biljke budu potpuno potopljene. Na kraju možete dodati i malo pepela.

Posudu ostavite na toplom mestu. U zavisnosti od temperature, proces fermentacije traje od tri do 14 dana.

Kako da znate da je đubrivo spremno

Kada tečnost prestane da se peni, fermentacija je završena.

Dobijenu tečnost potrebno je procediti i razblažiti vodom pre upotrebe.

• Za zalivanje biljaka koristi se odnos 1:10.
• Za prskanje listova koristi se odnos 1:20.

Ovako pripremljeno prirodno đubrivo bogato je mikro i makroelementima, a mnogi baštovani ga koriste i zbog dodatnih prednosti koje pruža.

Zašto ga baštovani toliko vole

Osim što hrani biljke, fermentisano đubrivo može doprineti razvoju korisnih mikroorganizama u zemljištu i privlačenju glista, koje dodatno poboljšavaju kvalitet zemlje.

Njegov specifičan miris često odbija pojedine štetočine, dok biljke nakon redovne primene mogu razviti bolju otpornost i snažniji rast.

Najčešće se koristi za đubrenje povrća, cveća i jagodičastog voća. Stručnjaci ipak napominju da nije pogodno za biljke koje zahtevaju izrazito kiselo zemljište, jer može povećati alkalnost podloge.

Malo ko zna koliko je pokošena trava zapravo vredna

Sledeći put kada završite košenje travnjaka, možda ćete dva puta razmisliti pre nego što pokošenu travu odložite kao otpad.

Od jednostavnog malča koji čuva vlagu i sprečava korov, pa sve do prirodnog fermentisanog đubriva koje može da pomogne razvoju biljaka, ova zelena masa ima mnogo više vrednosti nego što se na prvi pogled čini. Upravo zato je mnogi iskusni baštovani smatraju jednim od najkorisnijih resursa koje već imaju u svom dvorištu.

(Ona.rs)