Nemojte pakovati motiku! Seljaci već seju za jesen: Koje jesenje kulture uspevaju ako ih posejete u avgustu

Pogledate li ovih dana u baštu, verovatno ćete primetiti da su se mnoge prolećne biljke već zamorile. Neke su odradile svoje, druge su poklekle pod naletom letnjih vrućina i štetočina, pa u lejama ostaju prazne rupe. Većina ljudi u ovom periodu jednostavno digne ruke i čeka sledeće proleće, verujući da je sa sadnjom za ovu godinu završeno.

Međutim, to je velika zabluda. Polovina i kraj leta predstavljaju zlatno doba za pokretanje nove runde u vašem povrtnjaku. Veliki broj kultura, naročito kupusnjače i razne vrste zeleniša, mnogo bolje uspeva kada se poseje sada nego u rano proleće. Dok je napolju još uvek vrućina, biljke lagano hvataju zalet, a čim prođe prva žega i stignu svežije noći, dodaju pun gas.

Iskusni povrtari dobro znaju da hladniji dani zapravo poboljšavaju ukus mnogim vrstama povrća, dajući im finu, slatkastu notu. Sve što vam treba jeste paket semena od pedesetak dinara i malo dobre volje da probate nešto novo.

Matematika sa mrazevim - Kako da izračunate tačan dan za sadnju

Najvažnija stvar kod jesenje sadnje jeste dobro planiranje i gledanje u kalendar. Nemojte čekati da zahladni pa tek onda uzeti seme u ruke, jer će tada za mnoge sorte biti kasno. Svaka biljka na poleđini kesice ima zapisan broj dana koji joj je potreban od nicanja do berbe. Neke brze kulture stignu za svega 30 do 60 dana, dok je drugima potrebno i po nekoliko meseci da potpuno sazreju.

Pravilo je sasvim jednostavno. Dovoljno je da znate kada u vašem kraju obično pada prvi jesenji mraz - na primer oko 1. novembra. Odatle računajte dane unazad. Ako sorti kupusa ili karfiola treba 60 dana do berbe, to znači da morate da je posadite najkasnije do 1. septembra, kako bi stigla da razvije plodove pre nego što stegne led.

Postoje i biljne vrste kojima mraz uopšte ne smeta, pa čak i lakše podnose mraz nego što podnose letnju žegu. Ipak, dok su mlade, svima im je potrebna vaša pomoć da prežive avgustovske vrućine.

- Veliki broj kultura, poput kupusnjača, treba posejati sada kako bi imale dovoljno vremena da sazru pre nego što stignu mrazevi - objašnjava Kori Taner, hortikulturista sa Univerziteta Klemson - Ovo povrće sporije napreduje dok je vrućina, ali čim padne temperatura, dobija ogroman zamah. U mnogim slučajevima jesenja berba bude daleko kvalitetnija od one prolećne.

Brzo sazrevaju (30-60 dana)

• Rotkvica
• Spanać
• Zelena salata
• Rukola
• Mladi luk

Sporije sazrevaju (Preko 60 dana)

• Brokoli
• Karfiol
• Kupus
• Kelj
• Šargarepa

Koje sve povrće voli hladnije dane

Izbor jesenjih kultura je iznenađujuće bogat. Pored klasičnih biljaka koje odlično podnose mraz, u avgustu možete pokušati i sa drugom turom letnjih miljenika, pod uslovom da živite u toplijim krajevima gde jesen dugo traje.

U ovom periodu uspešno možete posejati:

• Kupusnjače: Brokoli, karfiol, kupus, kelj, romanesko i kelerabu.
• Korenasto povrće: Šargarepu, cveklu, rotkvice, čičoku i repu.
• Lisnato povrće: Spanać, zelenu salatu, rukolu, blitvu i azijsko zeleniš poput bok čoja.
• Mahunarke i lukove: Grašak, bob, beli luk i crni luk (koji će čekati proleće za berbu).
• Za kasnu jesen: Tikvice, boraniju, krastavce i bundeve za Noć veštica ili pitu.

Ako se desi da malo kasnite sa sejanjem semena, nema razloga za brigu. Uvek možete otići do lokalne poljoprivredne apoteke ili na pijacu i kupiti već spreman rasad u čašicama.

Kako sačuvati mlade izdanke od avgustovske žege

Kada posejete seme posred leta, najveći neprijatelj vašem trudu jesu visoke temperature i suva zemlja. Semenu je neophodna stalna vlaga da bi proklijalo. Ako se zemlja samo jednom potpuno osuši dok seme bubri, od tog posla neće biti ništa.

Za bezbedno usaglašavanje jesenje sadnje primenite sledeće proverene metode.

Napravite im prirodan hlad

Nemojte sejati mlade biljke na direktnom, pržećem suncu. Iskoristite senku koju prave visoke stabljike pasulja, kukuruza ili ih posadite pored ograde i drveća. Možete upotrebiti i namensku mrežu za zasenu sa 20 do 50% zaštite, koja stvara idealne uslove za nežne izdanke.

Iskoristite staru dasku za brže klijane

Ako sejete direktno u baštenske leje na visokim temperaturama, posejano mesto zalijte, a zatim ga pokrijte drvenom daskom. Daska čuva vlagu i sprečava da sunce sprži površinski sloj. Svakog dana podignite dasku i proverite stanje - čim primetite da je prva semenka izbila iz zemlje, odmah sklonite zaklon.

Proizvodite rasad u kući ili u hladovini

Biljke koje su sklone ranom cvetanju zbog vrućine, poput brokolija i kupusa, najbolje je posejati u saksijicama u kući pod rasvetom ili napolju u dubokoj hladovini. Džejson Rajli, stručnjak za prodaju semena u kompaniji Sakata Home Grown, ističe da se rasad lako gaji u posudama uz jeftinu podlogu za grejanje i pomoćno svetlo. Kada prođu najveće žege, dobićete snažne strukove spremne za presađivanje.

Nema vode na kašičicu - Napojite strukove i ušuškajte ih kȏ decu

Mlade biljke imaju izuzetno plitak koren i nemaju nikakvu otpornost na sušu. Zalivanje mora biti svakodnevno i redovno. Najbolje je zalivati rano ujutro ili kasno uveče kada se zemlja malo ohladi.

Preko zemlje oko mladih strukova obavezno pospite debeo sloj malča, piljevine ili slame. Mulč deluje kao sunđer koji upija vodu i polako je vraća zemlji, a ujedno drži temperaturu zemljišta znatno nižom. Time ćete sebi uštedeti vreme jer nećete morati stalno da trčite sa kantom za zalivanje.

Takođe, obratite pažnju na bubice. Leti je pritisak štetočina poput smrdibuba, buvača, stenica i vaši izuzetno velik. Pregledajte leje svakog dana kako biste na vreme primetili nepoželjne goste i sačuvali mlade listove.

Lisnato povrće koje lako gorkne na vrućini, poput zelene salate i spanaća, ostavite za sam kraj. Njih sejte direktno u baštu tek od 1. septembra, jer će im tadašnji uslovi savršeno odgovarati.

Čak i ako do sada nikada niste gajili jesenju baštu, nemate šta da izgubite. Rizik je minimalan, a nagrada u vidu sveže, domaće salate i povrća na vašoj trpezi tokom kasne jeseni nema cenu.

(Ona.rs / Southern Living / Homestead and Chill)